Прочитај ми чланакАмерички новинари последњих дана све чешће подижу поглед ка Северу, тамо где се лед не топи лако, а геополитички рачуни мењају се споро, али темељно.
Повод је изјава руског председника Владимира Путина, дата готово успут, да је нови руски нуклеарни ледоломац „Лидер“ већ у фази изградње и да би требало да буде спреман до 2030. године. Наизглед рутинска информација, али у актуелном тренутку – све само не безазлена.
У анализи коју преноси америчко издање Армy Рецогнитион, „Лидер“ се не описује као још један брод у дугој линији руских арктичких пројеката, већ као технолошки и стратешки искорак без преседана.
Како наводе аутори, реч је о најмоћнијем ледоломцу икада пројектованом, пловилу које би могло озбиљно да поремети постојећи баланс снага у Арктику, и то не у корист Сједињених Држава.
Важно је, кажу амерички новинари, и време када је Путин одлучио да подсети свет на овај пројекат. Међународна конкуренција за утицај у арктичком региону последњих година приметно се заоштрила, а ресурси, транспортни правци и војно присуство постали су део исте слагалице.
У том контексту, „Лидер“ делује као порука – Москва има дугорочне планове и средства да их спроведе.
Техничке карактеристике брода додатно појачавају тај утисак. Према наводима Армy Рецогнитиона, „Лидер“ је пројектован да пробија лед дебљине до 4,3 метра и да отвара канал ширине чак 50 метара.
Аутономија му се, како се истиче, мери месецима, а не недељама, што у условима Крајњег Севера мења начин на који се планирају операције, снабдевање и присуство на терену. Другим речима, логистика више није краткорочна импровизација, већ стабилан систем.
Амерички аналитичари посебно наглашавају да се потенцијал „Лидера“ не завршава на цивилној пловидби. Осим што може да води трговачке бродове кроз арктичке ледове, овај ледоломац способан је да превози гориво, муницију, грађевински материјал и тешку технику до изолованих база.
У региону где је сваки конвој изазов, таква могућност значајно олакшава логистику и отвара простор за стално присуство, што Москви даје предност коју је тешко игнорисати.
У поређењу с тим, ситуација на америчкој страни изгледа прилично скромно. Сједињене Државе се већ деценијама ослањају на ограничен број поларних ледоломаца, што им не омогућава слободно и континуирано деловање у Арктику.
Иако Вашингтон у последње време покушава да надокнади тај заостатак, разлика у односу на руску флоту и даље је очигледна. А са уласком „Лидера“ у употребу, упозоравају амерички новинари, тај јаз ће постати још дубљи.
„Ово неслагање има конкретне оперативне последице“, оцењују аутори из САД. У региону где су приступ, снабдевање и стално присуство кључни фактори, предност има страна која може да распореди тешке ледоломце. Таква страна лакше одржава инфраструктуру и остварује контролу над стратешки важним подручјима Арктика.
За сада, све је још у фази планова и градње, а 2030. делује као далека тачка на хоризонту. Ипак, искуство показује да се у Арктику ствари мењају полако, али остају дуго.
Управо зато се питање не своди само на један брод, већ на то како ће се север света обликовати у годинама које долазе – и ко ће тамо имати предност када лед почне да се помера, буквално и политички.
