Pročitaj mi članakZadatak “uvrtanja ruke” SPS-u i ministru policije Ivici Dačiću sada je dobio i Saša Borojević, autor emisije “Teorija zavere”, u čijem poslednjem izdanju su iznete brojne kritike na račun rada ovog ministra u slučaju devojčice Danke Ilić, ocenjuju sagovornici Danasa, koji ukazuju i da je to najverovatnije deo šire borbe za preuzimanje MUP-a od strane BIA.
Гледаоци прорежимске Б92, у недељу увече, имали су прилику да чују оштре критике на рачун Министарства унутрашњих послова – овог пута због поступања у случају девојчице Данке Илић, која је проглашена мртвом након нестанка у марту 2024. године.
Емисију је водио Саша Боројевић, човек познат по изношењу најразличитијих теорија завере, председник удружења “Породични аларм” и одборник у Скупштини града Београда у одброничком клубу СНС-а. До места одборника дошао је као коалициони партнер напредњака.
У Боројевићевој емисији “Теорија завере” изражена је велика сумња у званичну истрагу – да је Данку Илић ударио аутомобил, а саговорници емисије развијали су теорије које су ишле у различитим правцима, попут мишљења, више пута у прошлости изношеног на режимским телевизијама, да је Данка Илић и даље жива и да је највероватније, како се тврди, “жртва међународне трговине децом”.
Боројевићеви саговорници ове недеље били су писац Дејан Лучић, такође склон изношењу теорија завере, новинарка Курира Слађана Недељковић и некадашњи начелник Одсека за крвне деликте у ПУ Београд Жарко Поповић Поп.
Сви они су, уз Боројевића, критиковали поступања надлежног министарства у овом случају, које је у време нестанка водио Братислав Гашић, али критике су изношене и због тога што и даље, како се наводило, нема одговорних за многе поступке, које су саговорници ове емисије, оценили као пропусте у истрази.
Поповић је у емисији више пута као проблем истицао изостанак одговорности за смрт Далибора Драгијевића, брата осумњиченог за убиство Данке Илић. Сам Далибор био је приведен због основа сумње да је брату Дејану помогао да премести тело, а преминуо је у полицијској станици. Званично смрт је наступила природним путем.
Недељник “Радар” пак дошао је у децембру прошле године до информација да Далибор Драгијевић није преминуо природном смрћу, већ од последица бруталног пребијања у полицијској станици, а откривено је и ко су полицајци који су са њим провели последње сате. Они нису ни суспендовани нити кажњени, иако су сведочили о стању Драгијевића контрадикторном обукционом налазу, писали су раније медији. И управо то је Поповић више пута истакао у емисији.
С обзиром да критике и на тренутни рад МУП-а долазе са националне фреквенције и то у емисији човека који је београдски одборник посланичког клуба око СНС-а, све ово отвара питања да ли је и ова емисија још један притисак на министра полиције Ивицу Дачића, председника СПС-а, чије се министарство већ налази под оптужбама председника Вучића да је један његов део учествовао и потпомагао такозвану “обојену револуцију”. Поготово јер критике долазе из уста човека који је већ „ветар усмеравао“ у правду који Вучићу одговара – да је пад надстрешнице диверзија и терористички акт.
Шево: Од човека попут Боројевића тешко се може очекивати самосталан критички однос према власти
Андреј Шево, истраживач приправник на Институту за филозофију и друштвену теорију, примећује да Вучићев третман МУП-а и Ивице Дачића није много другачији од третмана Зорана Дробњака, в.д. директора “Путева Србије”.
Боројевићеву улогу треба разумети у контексту “увртања руке СПС-у” и слабљењу ове партије, услед односа моћи између СПС-а и председника Вучића, сматра.
“Однос моћи је јасан и све више у Вучићеву корист. Како СПС слаби и лагано се утапа у једноличну напредњачку масу, увртање руке биће све болније. У том контексту треба разумети и Боројевићеву улогу.
Шево наводи и да је Боројевић ангажман на националној фреквенцији и позицију редовног госта режимских пропагандних емисија није добио случајно, те да се тешко од таквог човека може очекивати самосталан, критички однос према власти.
“Ако се он привидно и појави већа је вероватноћа да је реч о контролисаној критици која је аминована са врха него о стварном одметању. С тим у виду, нападе режимских пешака на МУП најпре тумачим као вид дисциплиновања Дачића и СПС-а”, закључује Шево.
Думановић: БИА жели да преузме МУП
Милан Думановић, заставник полиције у пензији, сматра да је ово још један напад Безбедносно-информативне агенције на Министарство унутрашњих послова као институцију.
“С обзиром да се то дешава на националној фреквенцији и с обзиром да се увек напада МУП, иако великим делом с правом, а не служба која генерише све насиље и све оно што што нам се дешава у држави, то је још један напад БИА, која је само део шире обавештајне скупине коју најбоље називамо УДБА, и то на МУП као институцију. Они желе да поново преузму МУП у своје руке, односно целу полицију и да просто себе сматрају неким ентитетом који је број један у сектору безбедности, а да сви остали морају да се повинавају том њиховом систему”, оцењује он.
Думановић наводи да с обзиром на јачање студентског покрета и раста подршке коју овај покрет добија, “УДБА” покушава да изгура, како каже, своје играче које годинама и деценијама гради. “Наравно Александар Вучић и цео систем су њихов пројекат и добар део опозиције, а у све то увлаче МУП и покушавају преко МУП-а да дођу до онога што им треба. Служба је сада у задњем сегменту оне њихове чувене реченице: “Власти се мењају, али служба остаје”. Ова власт СНС-а ће се ускоро променити, а служба мора да остане. Борба на улици и моја целокупна борба је да служба не остане, да се уништи и направи нова, права српска, односно служба која ће служити свим грађанима Србије”, наводи.
Наш саговорник, анализирајући и друге прозивке МУП-а од стране председника Вучића и СНС-а, каже да је ова Боројевића емисија део управо тог ширег контекста.
“МУП је најпогодније за нападе увек, поготово сада када га води министар Дачић. Ви тачно видите када и Александар Вучић наступа кога он брани у МУП-у, а кога напада. Кога брани у БИА, кога и напада”, наводи.
Думановић примећује и да Вучић Безбедносно-информативног агенциај не замера ништа у одбрани власти последњих 13 година, већ и само замера што БИА од новембра месеца претходне године па до марта ове године није имала снимке са студентских пленума. Он указује да је због те изјаве председник Србије требало да буде позван од стране тужилаштва, јер, како напомиње, то представља позивање на извршење кривичног дела.
Ако нема чврсте доказе и основану, а не основе сумње да се на пленумима врше кривична дела, БИА нема шта да тражи на факултетима, а и тада им је потребно одобрење председника Вишег суда, подвлачи Думановић.
“То показује његово незнање или у ствари показује његову малициозност и тај притисак који он врши на сектор безбедности, али на тачно одређене делове који морају да буду искључиво у служби његовог режима и његове странке, а не у служби народа”, сматра Думановић.
Саша Боројевић с друге стране није одговорио на позив новинара.
