YОУТУБЕ ПОГЛАВЉА:

00:00 Златановић: Како родољуб постаје бранилац режима?
01:04 Франкл, Цвијић и Дворниковић о карактеру народа
02:03 Косовски архетип, динарски отпор и „рајинска” покорност
02:34 Метаноја: Вучић је сличнији Мурату него Обилићу
02:44 Идентификација са агресором, посао и „колективни егзорцизам”
03:01 Бели анђео, Торински покров и средњовековне реликвије
04:27 Атеизам, „дворац таме” и афера Марка Дитруа
06:00 НАТО агресија, искрена вера и унутрашња „метаноја”
06:52 Егзорцизам, икона архангела Гаврила и политичка патологија
07:46 Не осуђивати људе који се боре да преживе
07:59 Шта са полицајцима који приватно подржавају, а службено бију?
08:40 Три одговора: обожење, „колективни егзорцизам” и студенти
09:11 Два мандата, масовна улица и прелазак специјалаца уз народ
10:02 Завршетак изјаве за „СМС Ливе ТВ”

Изјави психотерапеута Александра Митровића Метаноје претходило је питање главног и одговорног уредника Србин.инфо Дејана Петра Златановића: како објаснити противречност код дела грађана који се емотивно везују за Косово и Метохију, саставни део Србије који се тренутно налази под окупацијом албанских сепаратиста, певају о Видовдану и представљају се као родољуби, а затим су спремни да физички нападну људе који протестују због политике власти према јужној српској покрајини?

Златановић је питање проширио на присталице режима Александра Вучића које су, како је навео, спремне да туку други део сопственог народа како би власт опстала. Метаноја је одговор усмерио ка психолошким механизмима преживљавања, етнопсихологији и националној карактерологији, тврдећи да у српском друштву истовремено делују обрасци покорности и отпора.

Овај чланак веродостојно преноси ставове, поређења и тврдње које је Александар Митровић Метаноја изнео у разговору. Њихово објављивање не значи да редакција сваку тврдњу прихвата као доказану чињеницу; суд о њиховој утемељености, значењу и дометима остаје читаоцима и стручној јавности.

Идентификација са агресором као начин преживљавања

Метаноја је своје објашњење започео позивањем на Виктора Франкла, оснивача трећег правца бечке психотерапије — логотерапије — који је преживео нацистичке концентрационе логоре. Указао је на механизам одбране који се активира када човек живи у, како је рекао, „психопатском окружењу”, па опстанак тражи кроз послушност и приближавање ономе ко га угрожава.

Према Метанојиној оцени, део грађана се идентификује са агресором зато што од подршке владајућој странци зависи њихово радно место, приход или могућност да преживе. Он је то повезао са „послушничким рајинским менталитетом”, наводећи да човек који одбије да служи странци може да остане без посла и основне егзистенције.

„То је идентификација са агресором зарад опстанка. Људи који не подрже владајућу странку изгубе посао, изгубе могућност да преживе овај хаос у ком живимо”, рекао је Метаноја. У том смислу, политичка лојалност, по њему, код многих није израз уверења, већ одбрана од страха и сиромаштва.

Цвијић, Дворниковић и карактерологија српског народа

Метаноја је најавио да припрема књигу о етнокарактеру, односно карактерологији српског народа, и навео две студије које сматра референтним. Прву везује за Јована Цвијића и његово проучавање психичких типова становништва Балканског полуострва, а другу за Владимира Дворниковића, аутора обимне „Карактерологије Југословена”.

По његовој интерпретацији, Цвијић је карактерне типове снажније повезивао са географским окружењем, док је Дворниковић своју анализу заснивао и на ономе што Метаноја доводи у везу са Јунговим архетиповима. Дворниковићев назив „Југословени”, додао је, одражавао је и ауторово политичко опредељење у времену у коме је књига настала.

Дворниковићева „Карактерологија Југословена” заиста је објављена 1939. године и представља монументално дело од више од хиљаду страница о особинама, обичајима и духовном животу становништва тадашње Југославије.

Косовски архетип као средиште националног идентитета

„Није само географија — постоји национални архетип”, рекао је Метаноја. Као средишњи архетип српског народа означио је Косово, односно Косовски завет и симболичку поделу на отпор освајачу и пристајање на потчињеност.

Он је ту супротност повезао са Цвијићевим појмовима „рајинског” и динарског менталитета. Рајински образац, у Метанојином тумачењу, означава навику покорности, приклањања јачем и преживљавања под господаром, док динарски тип представља пркос, отпор окупатору и спремност на ризик ради слободе.

Та два обрасца, сматра он, не постоје само између различитих група, већ могу да се сукобљавају и у истом човеку: неко може у песми и симболима да слави Косово и Видовдан, а да се у стварном политичком сукобу приклони власти и нападне онога ко протестује против њене политике.

Метанојино поређење Вучића са Муратом, а не са Милошем Обилићем

У најоштријем политичком делу изјаве, Метаноја је Александра Вучића сместио у симболичку улогу освајача. Рекао је да је Вучић у датом контексту „сличнији Мурату него нашем Милошу Обилићу” и назвао га „Муратом” који, попут некадашњег османског освајача, жели да поништи српски народ и уништи српску државу. Његова поента била је да део народа, уместо да се према Вучићевој власти односи као према сили која га угрожава, прихвата њене обрасце и стаје на њену страну како би сачувао егзистенцију.

Метаноја је зато говорио о потреби за „колективним егзорцизмом” — изразом којим је означио дубок прекид са страхом, потчињавањем и идентификацијом са агресором. У наставку разговора тај појам је повезао са хришћанском вером и унутрашњим преображајем.

Метанојин појам	Како га је објаснио у политичком контексту	Излаз који предлаже
„Рајински менталитет”	Покорност јачем, послушност и пристајање ради посла и преживљавања	Ослобађање од страха и прекид зависности од партијске власти
Динарски менталитет	Отпор освајачу и спремност да се бране слобода и достојанство	Храброст, солидарност и јавно супротстављање
Косовски архетип	Национални образац избора између царства земаљског и вредности које превазилазе личну корист	Повезивање симболичког родољубља са стварним поступцима
Идентификација са агресором	Пристајање уз власт која угрожава човека, јер од ње зависи егзистенција	Масовна подршка онима који се супротстављају власти
„Колективни егзорцизам”	Метафора за ослобађање друштва од страха, манипулације и политичке патологије	Унутрашња „метаноја”, вера, подршка студентима и излазак на улице

Бели анђео и вера која се не носи само пред људима

У студију је Метанојину пажњу привукла икона Белог анђела, за коју је рекао да је Златановић добио на поклон од Руса. Објаснио је да чувена милешевска фреска приказује архангела Гаврила који руком показује на празан Христов гроб и платно у коме је, према хришћанском предању, било положено Христово тело.

Метаноја је ту сцену повезао са Торинским покровом. Поменуо је радиокарбонско датирање које је покров сместило у средњи век, али и тумачење Драгоша Калајића да је резултат могао бити нетачан зато што је платно било чувано у дрвеном ковчегу оштећеном у пожару, па је могло бити контаминирано материјалом из дрвета.

Истовремено је признао да се не може са сигурношћу знати да ли је Торински покров аутентичан, јер је у Средњем веку постојала развијена и уносна трговина реликвијама. Као пример навео је реликвије које се чувају у Паризу и рекао да је за њих некада издвојен износ упоредив са вишегодишњим буџетом Француске, што је за њега показатељ колики су значај и материјалну вредност људи придавали вери.

„Хришћанин у персони, а паганин у души”

Из приче о реликвијама Метаноја је прешао на савремену Европу и оценио да су цркве празне, а хришћанска вера потиснута. Позвао се на академика Владету Јеротића и његову оцену о ширењу атеизма, а затим изнео сопствени став да је атеизам „први корак ка сатанизму”.

Излаз, по њему, није у формалном одласку у храм да би човека други видели. Такав човек, рекао је, може бити „верник у персони”, док у души остаје паганин. Права вера подразумева да се носи у срцу, да мења поступке и да човек у себи изврши „метаноју” — преумљење и унутрашњи преображај — како би заиста постао хришћанин и кренуо путем обожења.

Метаноја је испричао и тврдњу да је током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију 1999. године на Новом Београду постојала фирма са истакнутом иконом Белог анђела, те да је, по причи коју је чуо, једино тај објекат у окружењу остао поштеђен разарања.

Амерички случај егзорцизма и икона архангела Гаврила

Значај вере и иконе Метаноја је илустровао и причом о познатом случају егзорцизма у Сједињеним Америчким Државама. Према његовим речима, случај се догодио у протестантској породици, која је затим позвала римокатоличке свештенике, јер протестантска заједница није обављала такав обред.

Тврдио је да свештеници нису могли да заврше егзорцизам над младићем све док у просторију није унета икона архангела Гаврила. Тај пример је употребио како би нагласио да за њега вера није само мисао или обичај, већ жива духовна пракса која укључује литургију, цркву, икону и лично преображење.

„Не треба ићи на литургију по обичају и форми, него по срцу”, поручио је Метаноја. Само таква вера, према његовој оцени, може да помогне човеку да се одупре политичкој патологији и „политичкој мафији” која настоји да угуши и појединца и цело друштво.

„Дворац таме”, Марк Дитру и Метанојине тврдње о Белгији

У најдужој дигресији Метаноја је испричао да је пријатеља, односно кума из Белгије, послао да истражи приватни дворац који је назвао „дворцем таме” и „дворцем хиљаду светлости”. Према његовим речима, човек је отишао до имања, али није могао да му се приближи јер је приватни посед био ограђен и чуван, па је морао да се удаљи.

Метаноја је тај дворац повезао са изразом „хиљаду тачака светлости”, који је користио амерички председник Џорџ Буш Старији, а затим и са белгијском афером Марка Дитруа. Дитру је правоснажно осуђени белгијски отмичар, силоватељ и убица деце, чији је случај деведесетих изазвао дубоко неповерење грађана у рад полиције, правосуђа и политичких институција.

Метаноја је рекао да је због те афере демонстрирало између пола милиона и милион људи и да је случај касније заташкан, називајући га „европском афером Епстајн”. Историјски извештаји о „Белом маршу” у Бриселу 20. октобра 1996. говоре о приближно 300.000 учесника, који су тражили заштиту деце и одговорност због пропуста у истрази. Извештај о Белом маршу

Он је такође оптужио белгијску краљевску породицу да је учествовала у заташкавању афере.пресудом.

Педофилија, атеизам и тврдња о друштвеној нормализацији патологије

Метаноја је аферу Дитру повезао са својом широм тезом да одбацивање вере води ка моралном расулу. Рекао је да атеизам води ка сатанизму, а затим ка педофилији, и тврдио да у западним друштвима постоје покрети који желе озакоњење или нормализацију педофилије.

Говорио је и о могућности да се захтев за заштиту од дискриминације прошири са ЛГБТ популације на људе са оним што је назвао „криминалном патологијом”. Није именовао организацију, законски предлог или државу у којој би такав процес био пред усвајањем.

Не осуђивати обичног човека који се бори да преживи

Иако је политички систем описао као психопатски и мафијашки, Метаноја је упозорио да не треба лако осуђивати обичне људе који су му се прилагодили. Рекао је да многи „вегетирају” и покушавају само да преживе, јер је живот у Србији тежак и јер се грађани све чешће „боре да преживе, а не да живе”.

Тај став представља важну разлику у његовој анализи: објашњавање покорности није исто што и њено оправдавање, али ни морална осуда сиромашног и уцењеног човека не решава механизам зависности. Човек који страхује за плату и породицу, по Метаноји, лако прихвата улогу послушника чак и када приватно не верује власти.

Златановић је, међутим, поставио питање где престаје страх обичног човека, а почиње одговорност припадника полиције и других делова апарата репресије. Навео је да познаје људе који му приватно прилазе, слажу се са његовим критикама, а већ сутра би га, ако добију наређење, газили и тукли.

Полицајци који приватно подржавају, а службено бију

Питање је гласило: има ли излечења за људе који унутра мисле једно, а споља извршавају наређења супротна сопственом уверењу? Како да стекну храброст да свој јавни живот ускладе са оним што приватно говоре и осећају?

Метаноја је понудио три одговора. Први је обожење, односно истински духовни преображај човека. Други је „колективни егзорцизам”, под којим подразумева дубоко друштвено ослобађање од страха и послушности. Трећи је масовна подршка студентима и свима који се, како је рекао, „одупиру освајачу”, психопатској власти и емоционалној манипулацији.

Према његовој оцени, појединац у репресивном апарату лакше ће одбити наређење када види да се режиму не противи мала и изолована група, већ велики део народа. Масовност, у том тумачењу, не мења само однос политичких снага него и психолошки положај полицајца, војника или службеника који процењује где су легитимитет, будућност и безбедност.

Масовна подршка студентима као услов политичке промене

Метаноја је нагласио да без широке подршке није могуће оборити власт нити јој се успешно супротставити. Позвао је грађане да подрже студенте, јер у њима види групу која се активно одупире систему, политичкој манипулацији и ономе што назива психопатском влашћу.

Поменуо је истраживање према коме ни најбоља власт не би требало да остане дуже од два мандата, али није навео аутора, установу или назив студије. Оценио је да је садашња власт увелико премашила тај политички век и да дуготрајност режима додатно учвршћује мрежу зависности, страха и послушности.

Као пример преломног дејства масовности навео је протесте током пада режима Слободана Милошевића, које је у једном тренутку назвао „обојеном револуцијом”. Подсетио је да су, када је постала видљива огромна улична подршка, Милорад Улемек Легија и припадници специјалних јединица прешли на страну народа, односно одбили да бране режим по сваку цену.

Из тог примера извео је закључак да је најважнија широка, јавна и видљива подршка. Позвао је све грађане да, ако је потребно, изађу на улице и јасно покажу политичко противљење режиму.

Од симболичког родољубља до стварне моралне одлуке

Метанојин одговор враћа разговор на почетно питање: зашто човек у кафани пева о Косову, Видовдану и Милошу Обилићу, а на улици стаје уз силу која удара његовог сународника? Његов одговор је да национални симбол сам по себи не мења карактер. Ако нема унутрашњег преображаја, солидарности и спремности на ризик, симбол може остати само емоционални украс.

У његовој интерпретацији, српска политичка карактерологија није једнострана прича о „добром” или „лошем” народу. Она је сукоб два наслеђена и стално присутна обрасца: рајинског прилагођавања господару и динарског отпора освајачу; приватног неслагања и јавне послушности; вере као форме и вере као поступка.

Метаноја зато политичку промену не своди само на изборе или смену личности. Он је види као „метаноју” — промену начина мишљења, ослобађање од страха и усклађивање спољашњег поступка са унутрашњим уверењем. Без тога, сматра, један режим може бити смењен, а исти психолошки образац покорности наставити да живи.

Завршна порука: вера, солидарност и улица

На крају изјаве Метаноја је спојио три равни свог одговора. На личној равни тражи искрену веру и духовни преображај. На друштвеној равни тражи солидарност са људима који ризикују и супротстављају се власти. На политичкој равни тражи масовно, видљиво и истрајно присуство грађана на улици.

Његова порука није да све присталице власти имају исти мотив или исти психолошки профил. Напротив, разликовао је сиромашног човека који се прилагођава да би преживео од припадника апарата силе који свесно прихвата да изврши насиље. Ипак, и једнима и другима као излаз нуди храброст која, према његовом уверењу, настаје из вере и осећања да човек није сам.

Србин.инфо је пренео све кључне ставове Александра Митровића Метаноје, укључујући његове најоштрије политичке оцене, религијска тумачења и спорне тврдње. Читаоцу остаје да процени где се у његовом излагању завршава психотерапијска анализа, где почиње политичка метафора, а где лично верско уверење.

Извор: Србин.инфо и СМС Ливе ТВ
Аутор: Дејан Петар Златановић