На друштвеној мрежи Икс објављене су нове тврдње које повезују бившег начелника београдске Управе криминалистичке полиције Илију Милачића са актуелним начелником УКП-а Марком Кричаком, преко Ненада Обрадовића, познатијег као Мрча.

Према тим наводима, Мрча, некадашњи припадник Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката, сада је распоређен у УКП, а на ту позицију га је пребацио управо Кричак као награду за учешће у хапшењима и пребијањима студената. Аутор објаве истиче да је Обрадовић дубоко увучен у криминалне послове и да је директан ортак са Милачићем.

Обојица, како се тврди, раде и за Владу Мандића, познатог као једну од перјаница Српске напредне странке. Мандић им, према истим наводима, уступа удео у пословима приватног обезбеђења преко њихове заједничке фирме регистроване за те намене. Истовремено, Мрча обавља функцију шефа у УКП-овој екипи задуженој за хапшења, што отвара питање одакле и како се окупља такав кадар.

Ове тврдње долазе у тренутку када је Марко Кричак, бивши командант ЈЗО, на челу једне од најважнијих управа у Министарству унутрашњих послова. ЈЗО је у јавности више пута спомињана у контексту употребе силе током протеста и хапшења грађана и студената. Ненад Обрадовић Мрча је раније био инструктор у тој јединици, а сада се налази на позицији која му омогућава директан утицај на оперативни рад УКП-а.

Илија Милачић је у прошлости обављао функцију начелника београдског УКП-а и био је близак сарадник бивше државне секретарке МУП-а Дијане Хркаловић. Године 2021. осуђен је због одавања поверљивих информација, добио је седам месеци кућног затвора и петогодишњу забрану рада у МУП-у. Упркос томе, наводи о његовим новим везама са актуелним полицијским кадровима и даље круже.

Питање сукоба интереса није ново када је реч о Мрчи. Раније су га опозициони политичари оптуживали да је, док је радио у МУП-у, преко супруге био повезан са агенцијом за обезбеђење. Сада се тврдње проширују на заједничке послове са Милачићем и Владом Мандићем, функционером СНС-а који наводно обезбеђује удео у профитабилним пословима приватног обезбеђења.

Овакви наводи поново покрећу дебату о персоналним везама унутар полиције, преплитању јавног и приватног сектора и могућем утицају политичких структура на кадровску политику МУП-а. Јавност још увек чека званичне реакције надлежних институција на ове тврдње.

Док се оне не провере, остаје отворено питање како се људи са прошлошћу у јединицама познатим по репресивним акцијама налазе на кључним позицијама у криминалистичкој полицији, а истовремено учествују у приватним пословима обезбеђења повезаним са страначким функционерима.

Све ово додатно усложњава слику о стању у српској полицији, где се кадровске промене често тумаче као награда за лојалност, а не као резултат стручности и професионализма. Да ли ће ови наводи изазвати ширу истрагу или остати само на нивоу друштвених мрежа, остаје да се види у наредним данима.

(Србин инфо)