Прочитај ми чланакБило је претходних година вероватно "много основа" за ванредне изборе, ако је судити по тврдњама представника извршне власти.
У последњих неколико година скоро сваке године смо излазили на изборе, неки су били редовни, неки поновљени, а два пута смо имали ванредне изборе.
Причају сада представници власти како је већина стабилна, те нема потребе за изборима, али имао је СНС већину у Скупштини и ранијих година, па се на крају ишло на ванредне изборе и то када се они временски „наштелују“ по вољи једног човека и неформалног председника СНС-а – Александра Вучића.
Власт се прави „слепа“ на кризу у Србији, а пуна им уста „обојене“ револуције
Помињала се Србија последњих месеци широм света. Протести и одавање поште страдалима у Новом Саду, који су уследили након што се урушила надстрешница два пута отваране и свеже реконструисане Железничке станице, еволуирали су у масовни студентски и грађански бунт.
Слике масовних скупова у Београду, посебно на Славији у децембру и марту, обишле су свет, а тиме се и пажња Европе и међународне заједнице појачала. Блокаде факултета које трају већ шест месеци, масовни протести у великом броју места и готово свакодневни скупови широм Србије довољни су показатељи једне велике кризе у Србији. Међутим, српска власт се прави „слепа“ и тврди како кризе ни нема.
Нејасно је онда зашто се са друге стране представници власти сваки дан обрачунавају са студентима и грађанима путем прорежимских таблоида, али и свакодневно говоре о „обојеној“ револуцији и „блокадерима“, ако већ кризе у Србији „нема“.
Још почетком маја, министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић рекао је да „нема разлога да се одрже ванредни избори у земљи ако постоји стабилна парламентарна већина“.
Поновио је исто и 25. маја, тврдећи да „не постоји ни уставни, ни политички, ни било какав рационалан разлог за расписивање ванредних избора“.
И министарка државне управе и локалне самоуправе Снежана Пауновић изјавила је 24. маја да ванредних парламентарних избора неће бити и да не треба да их буде.
„Избора бити неће. Мислим да им је човек (председник државе Александар Вучић) ког су донедавно звали ненадлежним то врло транспарентно рекао, пошто је у овом случају врло надлежан. И мислим да не треба да их буде“, рекла је тада Пауновић.
Она је навела да би пре свега морала да „постоји политичка криза, која тренутно не постоји, јер је скупштинска већина више него стабилна и скоро двотрећинска“.
Колико власт бежи од избора, говори и то да је странка (СНС) која се увек хвалила како је „увек спремна за изборе, кад год они билИ“, односно њен формални председник Милош Вучевић најављује како ће ванредни избори вероватно бити следеће године.
„Мислим да ванредних избора неће бити ове године већ следеће. Ближе сам тој опцији, али не могу да искључим ни опцију да ће се одржати ове године… Кад год да буду, ми ћемо бити спремни“, рекао је Вучевић.
Ваља подсетити и на обећање напредњачког министра и председника Извршног одбора СНС-а Дарка Глишића из јула 2024. године када је говорећи о Влади Србије поручио да та странка „не жели мимо воље грађана да држи мандат“.
„Никада не можете да искључите да ако неко баци ту рукавицу и каже да су се промениле околности и да грађани мисле другачије – ми не желимо да мимо воље грађана држимо тај мандат. Што се нас тиче, план јесте пун мандат, али видећемо. Ако околности буду такве да морамо још који пут да победимо – победићемо убедљиво“, рекао је тада Глишић о ванредним изборима.
И уследило је бацање рукавице – студенти у блокади затражили су ванредне изборе након што ова власт и даље није испунила њихове захтеве. Међутим, власт сада то покушава све да пролонгира уплашена од губитка власти.
Ванредни избори постали „нова нормалност“ током владавине СНС
„Прилично је смешно кад су СНС и њени политичари сада против ванредних избора. Па они су ти који су редовно покретали ванредне изборе када су они били непотребни, онда када су знали да ће победити. И сад ће бити смешно ако одбију, јер је једини разлог зашто су против то што су видели истраживања јавног мнења која показују да већина грађана подржава студенте и гласаће за неку политичку опцију коју ће студенти избацити“, оценио је недавно професор Универзитета у Грацу и политиколог Флоријан Бибер за Н1.
Од доласка СНС-а на власт у Србији 2012. године ванредне парламентарне изборе имали смо четири пута. Само у последњих пет година, имали смо ванредне изборе 2022. и 2023. године. Постали су „нова нормалност“ током власти СНС-а. Иначе, од обнове вишестраначја у Србији, пре 35 година, до данас било је укупно осам ванредних избора. Дакле, од тогброја половина је управо током владавине СНС-а.
СНС је ванредне изборе током свих ових година правдао истом потребом да се „провери воља бирача“ и „добије политички легитимитет“.
Први ванредни парламентарни избори у Србији одржани су 2014. године и то само две године након доласка СНС-а на власт. Иако су имали стабилну парламентарну већину, али су се напредњаци и социјалисти одлучили за ванредне изборе под изговором потребе за снажнијим легитимитетом. Након тих избора премијер је постао Александар Вучић, а владајућа коалиција је остала готово непромењена.
Већ 2016. године, та стабилна парламентарна већина и Александар Вучић под истим изговором одлучују се за нове парламентарне изборе.
Трећи ванредни парламентарни избори одржани су 2022. године и то после две године готово „једнопартијске“ Скупштине, што би се рекло, никад стабилније скупштинске већине напредњака и социјалиста. Овог пута као разлоге су навели виши степен демократичности и смањивање тензија у друштву.
Већ наредне 2023. године, стигли су нам нови ванредни парламентарни избори. Ови избори су уследили након вишемесечних протеста „Србија против насиља“ који су уседили након страшних масовних убистава у Основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду и у селима код Смедерева и Младеновца – Мало Орашје и Дубона. Ови избори расписани су под истом причом, као и избори 2022. године – већи степен демократичности и смањивање тензија у друштву.
Аргумент о стабилности владајуће већине пада у воду
Излазила је владајућа већина на ванредне изборе и кад је имала и више од 200 посланика и то од могућих 250. Те прича о наводној нестабилности владајуће скупштинске већине као изговору за изборе већ у старту пада у воду.
Према подацима ЦРТЕ, парламентарна већина је у тренутку расписивања избора и 2016. и 2022. године била изнад 200 посланика од 250, односно 230 (2022) и 203 (2016). Само је 2023. била 151 (док је за парламентарну већину потребно 126 посланика), а 2014. 129 посланика.
Криза у Србији је довољан основ за ванредне изборе
Дакле, да резимирамо још једном – владајућа коалиција не види кризу. Прави се да не види блокаде факултета које трају већ шест месеци, готово свакодневне протесте и 16 минута тишине, као ни бунт и талас протеста који је захватио читаву Србију. Према подацима Архива јавних скупова почетком марта, протести су организовани у 400 насеља у Србији. Ако то није довољни показатељ једне дубоке кризе у некој земљи, онда ће неко морати да нам објасни шта јесте.
Ако изузмемо, 2023. годину коју су обележили масовни протести, власт би требало да нам објасни која криза, нестабилност скупштинске већине или масовни протести су довели до ванредних избора 2014. године, 2016. и 2022.
Те када се све ово погледа, сви изговори власти како би избегли ванредне парламентарне изборе, а које су тражили студенти у блокади падају у воду. Из приложеног нам је јасно да кризе у Србији има, да је парламентарна већина стабилна као и када су били претходни ванредни парламентарни избори. Разлога за ванредне изборе има и то је свима више него јасно када погледа дубину кризе у Србији, као и њен интензитет, масовност и дуготрајност.
