Изводи из говора блаженопочившег владике Атанасије Јевтића, изговореног на Благовести 2004. године у манастиру Ћелије, поводом вечери посвећеној на блажену успомену на преподобног оца Јустина.

Нападају нас, браћо и сестре, драга децо, и комунисти, и после њих неокомунисти и антикомунисти, а сви су исти, да смо националисти, зато што су сви они против српског народа. А ако латинску реч нација, од глагола који значи рађање, преведемо на српски, то значи народ. Шта је народ? Оно што се родило, оно што се размножило. Према томе, ми смо народњаци, нисмо националисти.

Али они неће да будемо народњаци, хоће да будемо њихови полтрони, да будемо одродњаци, однарођени, отуђени, као што има слугерања… У томе, нажалост, предњачи Београд, а почео је Нови Сад, Подгорица, која се утркује да буде прва, Приштина још раније, и тако даље.

Отац Јустин је био народни човек, народњак. А шта је то народ? То су деца Божја, то су створења Божја. Чим је Бог створио човека, створио је жену и рекао је: рађајте се и множите се, и тиме је створио народ.

Кад су се размножили и рашилили, изабрао је један народ, јеврејски, да би му послао Сина свога, који ће постати човек да би призвао остале народе. Православна црква је, у ствари, збир осталих народа.

Нико нема заслуга ни кривице ако је Србин, Рус, Француз, Грк… Отац Јустин се осећао Србином, и ако је ико крив за то онда је Бог крив, а Бог не може бити крив.

Зашто су Срби националисти, зашто њима не иде у корист да ми будемо везани за свој народ и да тај дар Божји поштујемо? Нико не говори колико су Јевреји националисти, колико Немци, Американци. Они то зову другачије амерички стратешки интереси.

А гори су од фашиста и нациста, ти исти Американци. Пробајте да нагазите америчке интересе па ћете видети. Где год дођу, они намећу своје интересе, намећу шовинизам. По њима смо сви ми другостепена цивилизација, зато што нисмо као они. То су демонске претензије.

Зато, немојте се бојати. Пустите те еврослинавце по Београду, има их један комби да их покупи: две Наташе, две Соње, два не знам како се зове, Мирко Ђорђевић… Нажалост, били су се докопали претходне власти, такозване досовске, где се шљам окупио, назадњаци који су усред Београда демонстрирали своја „права“ на настраности.

И био је министар и потпредседник Владе такав један. Па су их сва деца разбуцала. Ту су се једино удружили „партизановци“ и „звездаши“.

Пустите, не треба се обазирати на њих, али, нажалост, они их подржавају и плаћају. Кад бисте ушли у биографије тих људи, кад бисте их видели изблиза какви су, одмах би вам све било јасно.

Не треба им придавати важност, али не треба се ни плашити.

Ако је отачени Шешељ, који је сав био ишчашен, говорио којекaкве глупости, то се не приписује народу. Ја сам давно говорио: ни четници ни партизани нису били прави израз народа. Нису ни садашње странке израз српског народа. Зато не прихватајте те пароле о националистима ми смо народњаци.

Бог је хтео да нам Свети Сава буде то што јесте, да то буде владика Николај, отац Јустин. Али они нису били искључиви према другим народима. Николај је у Харлему окупљао црнце, давно пре оног вође црнаца из шездесетих у Америци, како се звао.

Свако од нас воли свако дете, свако људско биће. Отац Јустин је волео птице, цвеће, говорио: како ћемо у рај без тога.

У историји човечанства се показало да је највећи допринос човечанству дао јеврејски народ, после тога грчки, па можда сиријски, па онда словенски. Словени долазе на треће место, а међу њима су Срби можда међу првима, у сваком случају народ који је дао велике доприносе.

То нам не даје право да лежимо на ловорикама. Карађорђе, па се у име Драже напију четници и праве глупости такве крајности нису карактеристика ни четника ни српског народа.

Али да нас одрођују од нашег народа и да будемо „Европа“ хвала лепо, враћамо улазницу за ту Европу, говорио је Достојевски, и говорио је отац Јустин. Која Европа један режањ северозападне Европе.

Кад је мени у Тврдош дошао Карл Билт, тадашњи шеф Босне, нисам сео и рекао сам: добро сте дошли, али знате ли где сте дошли дошли сте на Балкан, дошли сте на Свету земљу. Ми имамо пећину апостола Павла, цркву из 280. године, где су пронађени темељи манастира цара Константина, гробнице из V века ми смо стари народ.

Знате ли да су не само цркве и манастири него и херцеговачке штале старије од ваших палата и Америчког конгреса.

Сви они знају како су се ствари одвијале, Маркале и друге ствари. Сад они причају о експлозији у приземљу код ове двојице свештеника Старовлаха, Јеремије и сина Александра, а они били на спрату.

А ко је год видео ја сам дошао до слика син је одмах био мртав, ударали су му главу у зид, остала коса, носа нема, из уха ишла крв. Они су их убили. Прво су их претукли. Прота је дуже издржао, није му одмах разбијена глава, сат је туцен, чула је попадија коју су затворили у подрум, па кад је изашла видела је да је син мртав.

Они данас говоре да су на апаратима лажу. Они су убијени.

Иду даље, летећи Ешдаун, кога ја зовем аждаја, иако је то увреда за аждају јер је безазленија од њега.

У мом крају, у мом селу, Србин је човек, говорили смо комунисти нису Срби, то су Турци. Не може само крв и месо да буде карактеристика Срба.

Отац Јустин је био за небеску Србију. Јер, браћо и сестре, нема крви и меса да је Марко Краљевић, да је од Душана Силног ништа то је само храна црвима ако нема везе с небом, ако немате у телу Тело и Крв Христову.

Кад је отац Јустин преминуо, сви сте видели, у један и двадесет, он је био као анђео бео, светао, већ је био на небу.

Ја вам данас сведочим: четрдесет дана сам се молио за њега и осећао да је то Божји човек кога је Бог узео горе.

И данас његова соба, кад се сагнете, још мирише, иако су сестре прале и ветриле двадесет пет година, на онај фини зној који је он имао.

Отац Јустин је био свети човек. И без тога има триста других чуда.

Лудски је посрнути и пасти, али није људски ту остати.

Српски народ има пословицу коју мало који народ има:

„Покајање је најлепши и најмириснији цвет људског поштења.“

Ови се неће покајати. За своје злочине они оптужују нас, оптужују Србе у Босни.

Кажу ви сте криви што на Палама нису нашли Караџића, као да је игла.

Имам поуздане међународне податке: за Караџића немају доказе за ратне злочине, све његове наредбе су биле по међународним правилима. За Младића је друга прича.

Отац Јустин је био небески човек на земљи, сада је земаљски човек на небу.

Имамо свога човека горе то је наш велики капитал у овом тешком времену.

Ознаке: владика Атанасије Јевтић, европа, евроскептик, народњаци, отац јустин поповић, родољубље, српство