Испливали су снимци са Богојављења који су зачас постали хит на мрежама, а многи коментатори тврде да се на њима види све оно што данас прати овај празник у региону, од искрене вере и достојанства, до карикатуре и циркуса који немају никакве везе са смислом Богојављења. Видео је објавио Телеграм канал „Бунт је стање духа“, а у једном делу снимка приказано је како, према наводима са мрежа, Бугари и Македонци на свој начин покушавају да „боре за часни крст“, али то више личи на урнебесну гужву и надметање које делује као пародија, него на духовни чин који би требало да буде молитвен, смирен и сабран.

Многи су у коментарима приметили да такво понашање, чак и ако је мотивисано жељом да се буде први, једноставно не приличи празнику какав је Богојављење, јер суштина није у томе ко ће ухватити крст као трофеј, него у томе да се покаже вера, храброст и поштовање према традицији. Управо зато су се на мрежама издвојиле и сцене које приказују како Срби пливају за часни крст, уз оцене да је у тим кадровима више реда, више достојанства и више онога што људи очекују од једног великог православног празника.

Посебно је запажен детаљ који се односи на Црну Гору, где се, како наводе корисници, на истом снимку може видети контраст између атмосфере сабраности и атмосфере надметања, па је читав материјал добио додатну тежину као поређење различитих приступа истом обичају.

Уз то, по мрежама су почели да се шире и „смешни наслови“ који се односе на рашчињеног свештеника Мираша Дедејића, који се самопроглашава за такозваног патријарха такозване Црногорске православне цркве, организације која није призната у православном свету. Ови наслови су, како се може видети, искоришћени да додатно појачају сатирични тон целе приче, па се у истом дану мешају и духовни симболи и политичко медијске провокације, што је многима послужило као пример колико је лако да се празник претвори у садржај за подсмех, кликове и навијање.

Поента око Мираша Дедејића је управо у томе што је његов позив на „пливање за часни крст“ доживео потпуни фијаско, јер се, по снимцима и наводима који круже мрежама, на то што је он организовао појавио само један једини „верник МПЦ“.

И ту је цела слика сабијена у један кадар, самопроглашени „патријарх“, самопроглашена „црква“ која није призната, велике речи и позиви, а онда на крају један човек, један учесник, једна сенка масовности. Уместо сабрања, празнина. Уместо народа, статистичка грешка.

И док једни у свему виде забаву и материјал за шалу, други упозоравају да је овакво извртање традиције опасно, јер се губи граница између вере и спектакла, између духовног чина и навијачког ринга, а онда се више не зна да ли се људи окупљају због празника или због снимка који ће постати виралан.

Ознаке: Бугарска, Видео, Македонија, МПЦ, пливањ за часни крст, СПЦ