Шатори испред Народне скупштине, у јавности познати као „Ћациленд“, уклоњени су након вишедневних реакција грађана, опозиције и дела стручне јавности, који су овај простор доживљавали као симбол политичког притиска и узурпације јавног простора.

Извор: Видео материјал уклоњеног ћациленда: Владимир Дујић

„Ћациленд“ је настао као место окупљања присталица власти и Српске напредне странке, уз свакодневна дежурства, озвучења и присуство страначких активиста, што је код дела јавности изазвало осећај институционалне окупације центра Београда. Простор испред Скупштине, који би по закону требало да буде неутралан и доступан свим грађанима, практично је недељама био блокиран.

Уклањање шатора долази након што је председник Србије Александар Вучић најавио да ће у наредном периоду бити уклоњене и друге привремене конструкције, укључујући и оне у Пионирском парку. Истовремено је најављено да ће на месту шатора бити постављено „божићно село“, што власт представља као празнични и туристички садржај.

Критичари, међутим, указују да уклањање „Ћациленда“ не значи и суштинску промену односа власти према јавном простору, нити одговор на питања ко је, по чијем налогу и о чијем трошку недељама држао шатори и обезбеђење у самом срцу града.

За део грађана, уклањање шатора представља олакшање и враћање бар привидне нормалности у центру Београда. За друге, то је само козметичка мера пред празнике, без стварне политичке одговорности.

Остаје отворено питање да ли је „Ћациленд“ био инцидент или најава новог модела политичког деловања у јавном простору — модела који се, за сада, привремено повукао, али није суштински напуштен.

Ко су људи за које се тврди да су боравили у „Ћациленду“

Према медијским извештајима, фотографијама и сведочењима грађана, у такозваном „Ћациленду“ испред Народне скупштине нису боравили само страначки активисти, већ и лица која су у јавности позната по криминалним досијеима, навијачким групама и везама са подземљем.

Важно је нагласити: ово нису судске пресуде, већ подаци које су објављивали медији и које институције никада нису демантовале нити процесуирале.

1. Лица са навијачке сцене и криминалним досијеима

Новинари и грађани су идентификовали више особа које су:

• раније хапшене или процесуиране због насилних кривичних дела,

• повезиване са организованим навијачким групама,

• виђане као део обезбеђења или „дежурстава“ у кампу.

Поједини од њих су раније помињани у истрагама за:
– диловање наркотика

– изнуде

– насилничко понашање

– илегално обезбеђење

2. „Неформално обезбеђење“ без ознака

Грађани су више пута пријављивали присуство:

• крупних мушкараца без обележја,

• лица која нису полиција, али су контролисала кретање, снимала пролазнике и улазила у вербалне сукобе са грађанима и новинарима.

Поставља се питање:
ко им је дао овлашћења и по ком основу су деловали у зони Народне скупштине?

3. Повезаност са ранијим аферама

Део лица виђених у „Ћациленду“:

• јављао се и у ранијим протестима као контра-демонстранти,

• помињан је у медијима у контексту страначких батинашких група,

• повезиван са параполицијским и парабезбедносним структурама.

4. Институционална тишина

Ни МУП, ни тужилаштво:

• нису саопштили ко је обезбеђивао камп,

• нису одговорили ко је финансирао шаторе, опрему и дежурства,

• нису демантовали наводе да су међу присутнима била лица са криминалним досијеима.

Управо та тишина је оно што код јавности изазива највећу сумњу.

Кључно питање

Ако „Ћациленд“ није био ништа спорно:

• зашто није било званичног обезбеђења,

• зашто није објављен списак организатора,

• и зашто институције ћуте о идентитету људи који су недељама боравили у најчуванијој зони државе?

Извор: Србин инфо

Ознаке: SNS, studenti, ћациленд, Александар Вучић, Видео, Вучић, опозиција