Прочитај ми чланакПукотина не сме бити! Тако, кажу саговорници ДW, власт третира медијски простор. На Дан слободе медија (3. мај), Србија је врло близу тога да у њој одјекује само пропаганда.
„Назадовање“, „притисци“, „политички утицај на уређивачку политику“ – тако међународни извештаји описују медије у Србији. Из године у годину, дијагноза је иста: док се простор за професионалне медије сужава, грана се пропаганда власти.
„Главни циљ Српске напредне странке био је да, по преузимању власти 2012. године, ставе целокупну медијску сцену под чврсту контролу. И то су радили систематски”, оцењује за ДW новинар и медијски аналитичар Недим Сејдиновић.
Модел је, каже, био веома једноставан: медији који су пристали на сарадњу с властима добили су финансијску и институционалну подршку, док се они који то одбијају суочавају са економском и политичком изолацијом.
Преузимање медија
Један од првих потеза било је преузимање РТВ Војводине, где је након доласка СНС-а на власт у Војводини смењено комплетно руководство, као и уредници и водитељи информативног програма.
„Али један од најважнијих елемената медијског инжењеринга је куповина медија, поготово на локалу, од стране људи који су део власти, као што је породица (министра) Братислава Гашића, или тајкуна који су вези с влашћу као што је Радојица Милосављевић“, каже Седјиновић и подсећа да тај процес и даље траје.
„Резултат је да је око 90 одсто медија, директно или индиректно, повезано са режимом Александра Вучића.“
Финансијска подршка пропаганди
Те медије, каже Сејдиновић, власт финансира новцем грађана, и то кроз неколико паралелних канала, што потврђују и бројна истраживања wатцхдог организација.
Према анализама БИРН-а и Центра за одрживе заједнице, у последњих десет година је на конкурсно суфинансирање медија власт потрошила око 120 милиона евра, при чему је највећи део средстава завршио у медијима који отворено подржавају власт.
Други, знатно већи и скривенији канал, јесте државно оглашавање, за које бројне анализе показују да се доминантно слива ка истим тим медијима.
Трећи облик притиска долази с тржишта. „Створена је таква атмосфера да чак и велике приватне компаније избегавају оглашавање у независним медијима, како не би нарушиле однос са влашћу, а у дерегулисаном политичком и економском окружењу за било какав бизнис је то неопходно“, каже Сејдиновић.
Вучић излази из фрижидера
Власт је тако креирала разгранату мрежу медија који извештавају готово исто и увек изразито позитивно о носиоцима власти. Јавни простор у потпуности је засићен присуством председника Александра Вучића.
Његова обраћања преносе се уживо уз прекид редовног програма, а страначки скупови истовремено се емитују на телевизијама с националном фреквенцијом, али и на локалним каналима.
Таква доминација постала је и део политичког фолклора. Током једне кампање, председник се чак симболично појавио „из фрижидера“ у студију ТВ Пинк, алудирајући на сопствену свеприсутност у медијима.
Обим контроле над медијским простором посебно је био видљив током председничке кампање 2017. године, када је готово читава дневна штампа осванула са рекламама тадашњег премијера Александра Вучића.
У редовном извештавању, опозиција је готово нестала с политичке сцене, док се неистомишљеници представљају као „издајници“, „страни плаћеници“ или „непријатељи државе“, у атмосфери у којој су таргетирање и дискредитација постали уобичајен део медијског наратива.
Од лојалиста ка „суперлојалистима“
Како се политичка криза продубљује, посебно након таласа протеста, контрола над медијима улази у нову фазу, оцењује Недим Сејдиновић. „Сада имамо замену лојалиста суперлојалистима“, каже он.
Како објашњава, део медија који је и раније подржавао власт углавном се задржавао на афирмативном извештавању и игнорисању критичких гласова.
„Али то, очигледно, није било довољно, и сад је циљ да се сви медији претворе у примитивно политичко оружје који ће ширити најординарније лажи, клеветати, користити примитивни речник, и уопште стварати атмосферу озбиљних политичких подела у друштву“, објашњава Сејдиновић.
У том контексту види и промене на Радио-телевизији Србије, која је добила нову генералну директору Мању Грчић, након чега су уследиле уређивачке промене на више нивоа.
„РТС је и раније радио у корист власти, али не на начин таблоида. Сада се иде ка томе да читав медијски и институционални простор буде испуњен људима који су спремни на све“, закључује Сејдиновић.
Центар за друштвену (не)стабилност
На нову фазу дисциплиновања медијске сцене указује и Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ), која бележи убрзано оснивање нових медија. Само од почетка године регистровано их је 78.
„Ради се о ширењу медијске машинерије за пропаганду власти. Њихови текстови су непотписани и готово идентични. Више личе на памфлете него на новинарске садржаје, а користе се за кампање против критичара власти“, каже за ДW Бојан Цвејић из АНЕМ-а.
Како додаје, највећи број тих медија регистровала је компанија Заппле Медиа Гроуп, а сви имају истог главног и одговорног уредника – Градимира Банковића, сарадника Центра за друштвену стабилност.
Центар за друштвену стабилност (ЦЗДС) је прорежимска „труст мозгова“ организација која је прво служила као база аналитичара који у провладиним медијима заступају и бране политику владајуће партије.
Последњих година, међутим, Центар за друштвену стабилност масовно производи телевизијске емисије усмерене против опозиције, независних новинара и организација цивилног друштва, који се затим емитују кроз читаву мрежу провладиних телевизија, портала и друштвених мрежа.
СНС као противник медијских слобода
За то време, професионални медији суочавају се с недостатком новца, сталним кампањама таргетирања и све интензивнијим вербалним и физичким нападима.
Јавност је сада забринута да је на делу офанзива и на телевизију Н1 која је годинама трн у току владајућој гарнитури. Након смене директора Игора Божића, медијска заједница и опозиционо настројени грађани страхују да ће и ова телевизија уподобити уређивачку политику, чиме би нестао најутицајнији критички медиј у Србији.
„Аутократске власти попут ове функционишу у условима медијског мрака и паралелне стварности. Оне не трпе дисонантне гласове, па настоје да под контролу ставе и ретке независне медије. За то се, очигледно, не штеде ресурси“, каже Недим Сејдиновић.
Он упозорава да би следећи корак могао бити додатни притисак на дигитални простор, по узору на моделе виђене у другим ауторитарним системима.
„Проблем медијских слобода у Србији је политички проблем. Тешко га је решити без промене власти, јер је ова власт по својој структури суштински противник професионалног новинарства“, закључује Сејдиновић.
