Прочитај ми чланакНакон што је председник Србије Александар Вучић последњих дана више пута тврдио да током рата у Босни и Херцеговини „није пуцао“, у јавности се поново појавио стари аудио-снимак из једног од телевизијских дуела, у којем он на другачији начин говори о ратном учешћу. Снимак је на друштвеним мрежама објавио истраживачки новинар Домогој Стефан Маргетић, уз тврдњу да Вучић у том разговору отворено говори о пуцању „по непријатељским положајима“ током боравка на ратишту код Сарајева.
У спорном аудио-запису чује се изјава у којој Вучић каже: „Па ваљда је нормално кад сте у рату да пуцате по положајима непријатељским. Мени се то тако чини. Претпостављам. Нећете ваљда да пуцате у ваздух, да шенлучите.“ Управо овај цитат Маргетић користи као аргумент да је председник Србије у супротности са својим новијим јавним наступима, у којима негира да је пуцао.
Маргетић у својој објави додатно тврди да се положај на којем је Вучић, као ратни добровољац, боравио током 1992. и 1993. године налазио на простору Јеврејског гробља у Сарајеву, који је у ратним сведочењима и пресудама међународних судова описиван као једна од локација са којих су снајперима гађани цивили. Он ове наводе износи као политичко и морално питање, уз оцену да су Вучићеве изјаве из прошлости и садашњости у дубокој супротности.
Објављивање овог аудио-снимка поново је отворило питања о улози јавних личности у ратовима деведесетих, одговорности за изговорену реч, као и о односу према сопственој прошлости, посебно када се она доводи у везу са страдањем цивила.
У наставку своје објаве, Домогој Маргетић подсећа и на изјаву Александра Вучића из 2006. године, дату у емисији „Телeринг“, у којој он каже: „Ја знам сваки део Сарајева. У току рата сам обилазио сваки део Сарајева.“
Маргетић указује да у тој изјави Вучић не наводи да је у Сарајеву боравио као новинар, већ да формулација коју користи представља, како тврди, још један аутентичан доказ да је као млади добровољац био у рату у Сарајеву. Посебно наглашава да је значај ове изјаве у томе што Вучић говори да „зна сваки део Сарајева“ и да је „у рату обилазио сваки део града“, што се, по Маргетићевој оцени, уклапа у шири мозаик информација о његовој повезаности са вођењем иностраних „клијената“ у такозване људске сафарије током рата.
Према Маргетићевим речима, управо због тога би Александар Вучић данас, како наводи, вероватно био срећан да многе од тих изјава никада није давао и да оне нису остале сачуване. Он тврди да, када се све те изјаве ставе једна поред друге и упореде са другим чињеницама, информацијама и сведочењима која су годинама изношена у јавности, настаје, како каже, низ доказа који Вучића „без имало дилеме“ доводе у време и на место где су се, по тим наводима, одигравали људски сафарији у ратном Сарајеву.
