Александар Вучић, председник Ћацистана, види нападе чак и када не постоје, а онда на то одговара саркастично и иронично.
Председник који се храни тиме да га сви помињу по имену и презимену у старом маниру Луја XИВ „Држава то сам ја“ нашао се увређен, тиме што људи виде њега као кривца (само који људи, али то је друго питање…). Заслуге признаје, али кривицу не. Као да је то познато однекуд?
Ипак, овог пута хода по танкој граници и одлучује да глуми жртву. Великомученик је себе представио као неког ко сада пати и ко се не пита за све. Као неко ко не покушава да се меша. И онда је отишао до границе апсурда, као што све успе да изврне.
„Мени је преостало само то да се види и формално правно како сам био прогоњен, зато што сам радио у немогућим условима. Свакоме сам крив за све. Крив сам и за пречку Пеђе Мијатовића. Мијатовић је био духовит, он ми је послао поруку, каже – ја се све ове године питам, како је лопта завршила на пречки. Сад сам нашао решење. Крив сам и за Обрадовића, био сам крив Звездиним навијачима када сам помагао да дође у Партизан, а јесам“, поручио је Вучић.
Ипак, као у житију сваком великомученика ту се његова патња не зауставља. Ох, Житије Стефана Дечанског није било овако испуњено мучеништвом. Сам себе оптужује и брани. Просто се поставља питање: Председниче, да ли вас нешто занима више од себе самог?
„Јер су говорили то Вучић хоће да Партизан буде успешнији од Звезде, да би добио изборе. Крив сам и да је намерно Звезда изгубила од Војводине. Ја се жив појео, звао сам Терзића три пута. Ма не, ти си то наместио. Хоћу да кажем какве везе ишта има. Ови се нису шалили, стварно мислили да сам ја крив за суперћелијску олују.
Један бизнисмен из Словеније дошао и каже има много пријатеља овде, они су углавном против мене. Зашто? Кажу – па не могу да га гледам, само да то ђубре више не гледам. Морао сам да прођем кроз то да сам убијао децу у мајчиним рукама, и они као – баш је статив. Срам вас било, лажови бедни. Низашта се нису извинили, нити је мени то потребно“, поручио је он.






