Ono što je krajem prošle godine počelo kao tiho bdenje nekolicine studenata, preraslo je u jedne od najvećih protesta u istoriji Srbije, koji se mogu uporediti sa masovnim demonstracijama koje su pre četvrt veka srušile s vlasti autokratu Slobodana Miloševića, piše u opširnom tekstu Vašington post.

Студенти, додаје се, врше непрестани притисак на председника Александра Вучића, његов безбедносни апарат и провладине медије, који су демонстранте оптужили да су марионете и издајници, и то под утицајем неименованих сила и либералних невладиних организација са Запада, које желе да, како тврде, да униште отаџбину.

Ово је, пише вашинготнски лист, страница из старе књиге тактика.

Прва група која је прошле године била нападнута од стране Вучићевих присталица били су студенти глуме. Већина младих људи који носе транспаренте на улицама још увек живи са родитељима. Али српска Генерација З – за коју се раније мислило да је аполитична, апатична и склонија емиграцији него протестима – изненадила је земљу.

Србија се суочава са одлучујућим тренутком: да ли ће земља пригрлити Запад и стандарде и вредности Европске уније – кроз реформу правосуђа, безбедносних служби и медија – или ће провести још једну деценију на маргинама, вучена ка Русији?

Поставља се и питање како ће Вучић одговорити на протесте који су све већи и по обиму и по интензитету. Многи страхују од репресије.

Растуће немире пажљиво прати Брисел. Комесарка ЕУ за проширење, Марта Кос, почетком овог месеца изразила је своје незадовољство „таласом насиља и континуираном употребом силе против демонстраната у Србији“.

Кос је рекла да чланице ЕУ почињу да доводе у питање „искрену посвећеност Србије европском путу“.

Вашингтон пост примећује да европски лидери говоре врло обазриво о Србији, пазећи да благо подстакну српско руководство јер, наводи се, превелики притисак на председника Србије могао би да гурне земљу даље од Европе.

Ћутање, с друге стране, може оставити утисак да Европи није стало до демократског назадовања у Србији, или да је немоћна да га заустави.

„Не можемо да наставимо у Србији овако како сада иде“, рекла је Ана (24), студенткиња Пољопривредног факултета. Она је предвидела да ће Вучић пасти. На питање како може то да тврди, с обзиром на то да је председник на власти већ деценију, одговорила је: „Пробудили смо народ“.

Историја, чини се, понавља се. Године 1998., када је Србија била део Савезне Републике Југославије, студентски покрет познат као „Отпор!“ такође је започео на Универзитету у Београду, у знак протеста против Милошевића током рата на Косову. Већина данашњих студената тада још није била ни рођена.

У интервјуима, студенти кажу да су згрожени оним што виде као корупцију и неспособност власти, које се огледа у трагедији на железничкој станици. Почели су захтевом за пуну одговорност за погибије у Новом Саду а сада траже ванредне парламентарне изборе.

У писаном одговору на питања Вашингтон Поста, Вучић (55), који је на функцији председника или премијера већ 11 година, оптужио је демонстранте да подстичу насиље.

„У последњих девет месеци, Србија је издржала више од 23.000 непријављених окупљања“, навео је Вучић.

„Оно што је у почетку почело као студентски протест, нажалост, се претворило у масовне блокаде и, у последње време, насилне инциденте које подстичу екстремистичке групе“.

Уз председникове одговоре на питања приложене су и фотографије, наводи вашингтонски лист, на којима се види младић с палицом и други како удара штит полицајца у опреми за разбијање демонстрација.

Вучић је изјавио да је нудио преговоре са студентима, али да су они то одбили, те је одбацио захтеве за ванредним изборима, називајући их дестабилизујућим.

Влада је, како каже, покренула истраге о урушавању станице. Када је реч о насиљу, Вучић је рекао: „Више од 170 полицајаца је повређено док су обављали своју дужност да заштите грађане.“

Вашингтон пост пише и о суботњој војној паради у Београду где је парадирало 10.000 српских војника, приказани су ловце произведени у Француској, тенкови из Русије и ПВО системи из Кине (америчкли лист не спомиње да су први пут приказани и израелски ракетни системи ПУЛС и беспосадна летелица Хермес 900).

Студенти који су покушали да присуствују манифестацији „Дан српског јединства, слободе и националне заставе“ били су заустављени од стране полиције, наводи се у тексту.

Млади демонстранти нису деца рата већ су то њихови родитељи који су преживели балканске ратове деведесетих – који су укључивали етничко чишћење и масовна расељавања – као и ваздушне нападе НАТО-а како би се Србија приморала да прекине убијања.

Данашњи студенти одрасли су у Србији која је 2008. била домаћин такмичења за Песму Евровизије, када је Београд био град забаве, а многи су веровали да ће земља ускоро ући у Европску унију. Србија је поднела захтев за чланство 2009. године, а три године касније постала је званични кандидат.

То обећање, међутим, сада делује веома далеко. Жеља за придруживањем Европској унији и даље је снажна у већем делу Балкана, али изгледа не и у Србији.

Према последњим истраживањима спроведеним за Европску комисију, подршка чланству у ЕУ је висока у Албанији (91 одсто) и Северној Македонији (69 одсто), док је најнижа у Србији – свега 33 одсто.

Анина колегиница са факултета, Кристина (25), студира хидрологију и брине о климатским променама. На једном протесту у јануару, Кристина је била редарка – носила је жути прслук и помагала у безбедном кретању колоне учесника.

Док је стајала испред аутомобила који је био заустављен, жена возач је изненада кренула и ударила је, одбацивши је на тротоар, где је главом ударила о бетон. Није се ничега сећала док се није пробудила у болници. Снимак напада убрзо је постао виралан.

Студенти су захтевали да тужилаштво оптужи жену возача. Међутим, све оптужбе су на крају одбачене, пошто је Вучић помиловао жену која је возила ауто, рекавши да „мора да штити слабе, прогоњене и жртве свакодневних студентских напада“.

„Ми смо будућност ове земље, а очигледно је да власт не мари ни за нас, ни за нашу будућност“, рекла је Кристина. На питање да ли се њени родитељи плаше за њену безбедност, одговорила је: „Плаше се, али знају да ме не би могли зауставити“.

Вучић и његове присталице називају студенте „терористима“ и „страним плаћеницима“ које Запад подстиче да покрену „обојену револуцију“, попут оних које су потресле Украјину, Грузију, Јерменију и друге земље бившег совјетског блока.

Историја ауторитаризма у Београду – од Јосипа Броза Тита, који је владао Југославијом деценијама након Другог светског рата све до своје смрти 1980. – учинила је студенте опрезним према истицању појединачних лидера. Плаше се да би неко могао да створи култ личности.

Такође страхују за безбедност демонстраната који се појављују у медијима, па се ослањају на ротирајућу групу представника.

Ела Зековић (24), бивша председница студентског парламента Факултета политичких наука у Београду, једном се појавила у програму на државној телевизији, где је говорила у име демонстраната.

Убрзо након тога, један провладин таблоид је објавио да је она „готово крунисана за нову лидерку“ протеста.

Пронашли су снимак ББЦ Србија и тврдили да је Зековић „одушевљена комунистичким идејама“ и да „недвосмислено подржава ЛГБТ покрет“. Зековић је рекла да јесте присуствовала парадама поноса у Београду, али да млада особа на фотографији са југословенском заставом из комунистичког доба није она.

Зековић сматра да безбедносне службе државе делују са провладиним медијима, које чине неколицина ТВ станица, таблоиди и портали. Већина медија је савезник Вучића, иако још увек постоје неки независни.

Ипак, Србија се налази на 96. месту од 180 земаља према Индексу слободе медија који саставља организација Репортери без граница. Истражитељи Европског центра за слободу штампе и медија, надзорне групе, недавно су известили да су српски новинари физички нападани и изложени координисаним кампањама блаћења.

Утврдили су да су закони усвојени 2023. године – који су номинално требали да омогуће већу разноликост власништва и плурализам – у пракси омогућили влади да још више учврсти контролу над медијима.

Вук Цвијић, познати истраживачки новинар магазина Радар, рекао је да га је прошле године испред кафића ударио власник једног провладиног таблоида. У августу му је пришао полицајац у опреми за разбијање демонстрација и напрскао га бибер спрејом.

„Тетурао сам се слеп“, рекао је Цвијић, додајући да овакви инциденти сугеришу да је „сезона лова на нас отворена“.

Вучић је, у својој изјави за Вашингтон пост, рекао да је Србија „у потпуности посвећена свом европском путу, демократским вредностима и владавини права“, те да протести представљају претњу и изван граница Србије.

„Наши приоритети су дијалог, стабилност и конструктивна сарадња са европским партнерима. Међутим, покушаји дестабилизације наше земље путем насиља и дезинформација угрожавају не само Србију, већ и крхку стабилност ширег региона Западног Балкана“.

Након једног марша у Београду у августу, Николина Синђелић (22), студенткиња маркетинга и комуникација на Универзитету у Београду, изјавила је да су је привели припадници специјалне полицијске јединице познате као ЈЗО – Јединица за заштиту одређених личности и објеката. Том приликом су јој одузели телефон, камеру и сигналну бакљу.

Синђелић је испричала да је један полицајац постао веома агресиван, ударио јој главу о зид и викао: „Зашто покушаваш да уништиш своју земљу?“

Према њеним речима, тај полицајац јој је, пред другим приведеним особама, запретио сексуалним нападом користећи бакљу коју је носила.

По савету адвоката, Синђелић је јавно говорила о свом искуству гостујући на Н1, независној телевизији у Србији. Након тога, један водитељ близак власти оптужио ју је да се „бави ОнлyФанс-ом као занимањем“, док је у емисији уживо приказивао њене приватне фотографије – оно што је Синђелић назвала „осветничком порнографијом“.

„Циљ је био да ме ућуткају, да ме униште – голе фотографије, претње смрћу – употребили су сву своју моћ против једне студенткиње“, рекла је.

Данас је препознају на улици, а њено име се често помиње на студентским протестима, где је доживљавају као мученицу и борца, закључује Вашингтон пост у свом опширном тексту о ситуацији у Србији.

Izvor: danas

Oznake: Vašington Post, vojna parada, protesti