Прочитај ми чланак

Варагић: КОМЕ СМЕТА ЦЕНТАР КОЈИ ГАСИ ПОЖАРЕ? Проевропска опозиција тражи затварање

0

Поводом иницијативе посланичке групе Покрет слободних грађана (ПСГ), Странка демократске акције (СДА), Санџачка Партија за демократско деловање и Зелено-леви фронт (ЗЛФ) а коју је подржао и доктор Драган Милић из Ниша (Данас, 19.12.2025)

Кад сам прочитао овај текст у Данас-у, или иницијативу проевропског дела опозиције, морао сам да реагујем, пошто сам пар пута био у Српско-руском хуманитарном центру у Нишу и имао сам прилику да упознам Русе који ту раде. Иначе, СРХЦ је отворен у априлу 2012. када је на власти био овај део опозиције који сад тражи затварање СРХЦ.

Ово што пишем потврдиће ватрогасци, а није их мало који су сарађивали са тим центром.

Био сам део тима који је развио иновацију за гашење пожара и, нормално, ступили смо у контакт са нашим најбољим ватрогасцима, а они су или део СРХЦ или сарађују са центром у Нишу, где је радио и један од најбољих руских и светских ватрогасаца, сада покојни Миша Сафроненко. Миша је био велики стручњак и много је волео наш народ и била ми је велика част што сам га упознао. Уместо да се покрене иницијатива да се подигне споменик Миши за све што је учинио за ватрогасну службу Србије, покреће се иницијатива да се затвори СРХЦ.

У Нишу су се обучавали ватрогасци из Србије, Републике Српске и Северне Македоније, али су руски стручњаци одлазили и на терен да врше обуке, као и да гасе пожаре.

Центар у Нишу је мали објекат са малим полигоном за обуку ватрогасаца. У центру у Нишу ради неколико ватрогасаца из Русије, неколико из Србије, неколико људи у администрацији и ту су директори са српске и руске стране. Директор из Русије ништа не може да ради без сагласности директора из Србије. У центру имају опрему коју немају наше ватрогасне службе, а пре свега, ту је веза са сателитима из Русије који могу да открију или прате пожаре, посебно у шумама или на неприступачним теренима. Ватрогасци из Русије имају веће искуство у гашењу таквих пожара.  

Потенцијали СРХЦ су велики, али се не користе и не шири се центар, због познатих политичких околности. Дакле, за сада, СРХЦ се највише бави обуком ватрогасаца и упознавањем са новим технологијама, а могао би и да има већу улогу у гашењима пожара, посебно ако би се укључили и авиони и хеликоптери за гашење пожара, па је локација у Нишу, поред аеродрома, логична.

Од тог посла који смо радили није било ништа, немам више контакт са СРХЦ у Нишу, тако да од овога што пишем немам користи, могу само да имам проблеме.

Нема никакве мистерије око СРХЦ у Нишу. Стање наших ватрогасних служби је лоше, Србији је потребан такав центар. СРХЦ мора да се даље развија, никако да се угаси.