Председник Србије потписао ,,Мрдићеве законе”, а пре тога поставио лојалисте на чело служби безбедности. СНС поново излази са својим штандовима на улице и најављује митинге. Афера Гашић је у функцији сузбијања редова лојалиста. Остају само они који су спремни да се боре до краја за опстанак на власти или да дају свој живот за ,,великог вођу”.
Патријарх и епископ бачки искључили из СПЦ свештеника Вукашина Милићевића (који је и потпредседник Демократске странке) и теолога Благоја Пантелића због критике режима. Режим се бори за опстанак и спреман је за радикализацију. Народ се, такође, бори за опстанак: рушење овог режима и промена система је питање опстанка српског народа. Само што је жеља већина да се то уради ненасилним путем. То је и моја жеља. Овај систем уништава српски народ, због тога је и направљен такав систем. Последње одлуке су доказ да је режим спреман за директан сукоб са грађанима, са студентима, са већином у Србији. Режим ће сад покушати да медијски затвори Србију, као што је Северна Кореја затворена. Улазимо у период кад ће режим, не само хапсити, већ и убијати сваког ко је против режима. Питање је тренутка кад ће пасти прва жртва. Газили су студенте аутомобилима, тукли их на факултетима, користили су ,,звучни топ” против грађана, а сад су спремни да користе и оружје. Због тога су и направљене промене у службама безбедности и правосуђу. Ако се режим некако не обузда, а падне прва жртва, бес грађана, бес већине, биће толико велики да ће режим пасти у крви. То што народ жели да сруши режим ненасилним путем, не значи да је народ слаб и да на насиље режима неће одговорити насиљем. Искључиво од режима или диктатора зависи да ли ће бити насиља. Ако буде срушен у крви, биће у праву сви који су последњих неколико деценија говорили да они који су на власт 1945. дошли у крви, само у крви могу да оду са власти. Једно је сигурно: грађани су се ослободили страха, нико ко је против режима, више се не плаши режима и његових служби и батинаша и нико се неће повлачити пред њима. Ако режим удари на народ, народ ће се самоорганизовати за самоодбрану. Режим може опстати само ако би успео да од Србије направи Северну Кореју, и то сад жели да уради, али то више није могуће. Диктатор је слабић, режим је слаб, систем је труо. У систему нема довољно лојалиста, можда је чак и већина против режима. Исто тако, већина клирика СПЦ је против режима, иако је мањима међу епископима против режима. Режим има лојалисте само у врху световне и црквене власти, на сваком нивоу испод све их је мање и мање. И већина грађана Србије је против режима. Дакле, сад је само питање кад и како ће режим пасти: у крви или ненасилним путем.






