Kako je srpski diktator krio u Srbiji lica sa američkih poternica, kako im je pomagao u bekstvu od američkog Ministarstva pravde, koristeći svoje kriminalizivano pravosuđe, zašto je Srbija postala „sigurna kuća“ za kineske špijune, kako je poznati francuski novinar opisao Srbiju pod Vučićem (ali i njega i njegovu mafiju) i zašto je po ko zna koji put optužio Magazin Tabloid u jednom od najgledanijih britanskih podkast-emisija, tokom koje je izgledao izgubljeno i prestrašeno onim što ga čeka u najskorijoj budućnosti.

Još u februaru mesecu 2019. godine, Skupština Srbije izglasala je Zakon o potvrđivanju ugovora između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o izručenju („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 2/2019) koji omogućava ekstradiciju lica koja se terete za krivična dela, a za koja je zaprećena kazna zatvora duža od godinu dana.

Polovinom aprila meseca 2026. godine, uobičajenim diplomatskim kanalima zatraženo je objašnjenje od zvanične Srbije da se izjasni povodom kršenja ovog ugovora u više slučajeva koji se tiču bezbednosnih interesa Sjedinjenih Američkih Država. O čemu i kome se zapravo radi, postalo je jasno nepunih mesec dana kasnije, kad se u američkom magazinu „Time“, pojavila izjava koju je dao Kaš Patel, šef američkog Federalnog istražnog biroa (FBI), nakon povratka iz službene posete Italiji. U toj izjavi se između ostalog kaže:

„Kao što sam naveo u uvodnom obraćanju, najtraženiji sajber kriminalac povezan sa Komunističkom partijom Kine nalazio se u pritvoru u Italiji. Dok smo bili tamo, uspeli smo da postignemo sporazum i aranžman da ta osoba bude proterana iz Italije, umesto da bude vraćena u Kinu, kao što se često dešavalo u Srbiji. Tako smo obavili tu misiju i držali je u tajnosti, a ta osoba je vraćena u Ameriku pre dve nedelje“…

Podsećanja radi, vlasti u Srbiji su u aprilu mesecu 2025.godine po međunarodnoj poternici i na zahtev SAD uhapsila državljane Kine i Velike Britanije, Cuija Guanghaija i Džona Milera. Nakon samo nekoliko nedelja, prebačeni su u kućni pritvor sa „nanogicom“, dok su srpski sudovi navodno razmatrali zahtev SAD da budu izručeni, u avgustu mesecu obojica su uspeli da pobegnu. Bez velike žurbe, po povratku sa godišnjih odmora, tek u septembru 2025., Viši sud u Beogradu rutinski potvrdio je da su dvojica sa američke poternice skinuli elektronske nanogice i nestali, nakon čega je raspisana poternica. Naknadno se saznalo da su tokom boravka u kućnom pritvoru imali na raspolaganju mobilni Internet i punu komunikaciju sa svojim vezama na terenu.

FBI je imao čvrste dokaze da je svojim „činjenjem i nečinjenjem“, režim u Srbiji omogućio njihovo bekstvo, praktično ga izveo, ali, raspolaže i drugim dokazima koji govore da su i neki drugi „državljani Kine“ sa američkih i zapadnoevropskih poternica bili „sklanjani“ u njihovu domovinu, umesto da budu izručeni onako kako to stoji u ugovorima sa vladom SAD i vladama evropskih država.

Zapadne službe odavno znaju da je Srbija postala važna stanica kineske špijunaže uz pokroviteljstvo režima Aleksandra Vučića i njegove politike „čeličnog prijateljstva“ sa Kinom. A, za samo pet godina iz Bora i Majdanpeka koji su praktično poklonjeni kineskoj državi, odneto je na daleki istok dva miliona tina bakra, 60 miliona tona zlata, 150 miliona tina srebra, a 90% ukupne zarade od drugih rudnih bogatstava izneto je u Kinu. No, ako Srbija pod ovom diktaturom nije mogla da sačuva svoje interese, Amerika zna kako se to radi.

Naime, SAD su od početka 2026. godine u akciji „odgovora“ na ovaj problem, preko svog Ministarstva pravde i nadležnih službi. I svi putevi vode na vrata srpskog diktatora u odlasku. U prilog toj tvrdnji ide i slučaj prolongiranja ročišta za ukidanje kućnog pritvora američkom državljaninu Ahmetu Anoshu Ahmetu, koji je uhapšen u Srbiji po američkoj poternici (i trebao biti izručen vlastima SAD), ali je sudija za prethodni postupak, izvesna Sonja Kustrurić, odložila suđenje jer navodno „nije imala uvid u poredmet i u nove dokaze na mogućnost bekstva“…

Ovakve sprdnje Vučićevog pravosuđa sa Ministarstva pravde SAD završavaju se loše. U tom smislu, srpskom diktatoru je ionako već odzvonilo. Da je baš tako, piše i Žerim Pjera (Jerime Pierrat) danas najpoznatiji i najcenjeniji novinar u Francuskoj, koji godinama istražuje poslove mafije na tlu Evrope i sveta.

Ovih dana, u svom velikom tekstu, označio je Srbiju kao „Crnu rupu Evrope„, a uradio je i detaljnu analizu trgovine oružjem, drogom i vezama Vučića sa mafijom. Naime, Pjera je autor knjiga o mafiji i kriminalu, dokumentarnih emisija za najgledaniji francuski kanal Canal+ (Spécial Investigation).

Kao gost u francuskim TV emisijama koji obrađuju ove teme u njegovom matičnom „Tatouage magazine„, pominjao je Vučića i Vučićevu mafiju često. U najnovijem tekstu piša da Vučić „kontroliše narko grupe koje uvoze kokain iz Južne Amerike, da narko novcem utiče na izbire u Srbiji, Crnoj Gori, BiH (Republici Srpskoj) i na Kosovu, da njegova mafijaška „vojska“ ima duge cevi, „Zolje“, terenska i blindirana vozila, sve vrste najmodernije naoružanja i da ona praktično komanduje većim delom MUP i BIA za svoje narko poslove a prihode pere nameštene tendere…“.

Žerim nije kazao nešto što srpska javnost ne zna, ali su evropski „dirigovani“ mediji tek sada konačno „progovorili“ i njihovi najbolji autori počinju da opisuju srpskog diktatora onakvim kakav je.

U očajničkom stanju u kome se nalazi, potupno pogubljen i udaljen od stvarnih problema koje ima, očligledno smrtno uplašen od onoga što ga čeka ubrzo u Srbiji, sam sebe je po ko zna koji put javno kompromitivao…Možda sa idejom da skrene „crne misli“ na neku drugu stranu.

Naime, u sred izuzetno dobro gledanog britanskog podkasta pod nazivom „The Rest is Politics: Leading„, ponovo je, po ko zna koji put, optužio beogradski Magazin Tabloid, i „ničim izazvan“, ponovo prepričao kako je još 2010., godine prvi put na njegovim stranicama objavljeno da „njegov biološki otac nije Anđelko Vučić, nego kosovski novinar Fahri Musliu“.

Intervju o kome je reč emitovan je 25. aprila 2026., nakon čega je na društvenim mrežama engleskog govornog područja, „viralan“ postao deo u kome Vučić Britancima prepričava „intrigu da mu je majka bila prostitutka koja je varala oca s Albancem“. U vezi sa timn rekao je i kako se koristi „Argument gde neko baca kletve na vas i čak dodaje da vaš otac zapravo nije vaš otac jer vam je majka bila kurva i varala vašeg navodnog oca sa jednim Albancem i da ste zato toliko pro-albanski nastrojeni“.

Pravdao se Vučić u ovoj emisiji dugo i uporno da „to nikada nije dokazano“, te da su obojica (Anđelko i Fahrija) više puta demantovali te tvrdnje, da se radi o „višegodišnjoj klevetničkoj kampanji koja se širi Balkanom“. U pomenutom podkastu, Vučić je to naveo kao „primer političkih napada i pokušaja diskreditacije“, da se ta „neistina“ pojačava tokom predizbornih kampanja (a, sam ih je podsticao, kao i ovom prilikom!) tvrdeći da dolaze „iz političkih krugova i opskurnih medija, te ih koriste kao argument u prljavoj kampanji protiv njega…“

Britanci po tradiciji znaju da se narugaju svojim odbačenim marionetama, pa je tako ovog proleća i Aleksandar Vučić dobio priliku da se izloži još jednoj javnoj, grandioznoj blamaži. I nije je propustio. Dokazao je po ko zna koji put da je sam sebi najgori neprijatelj.

Srbija će ga zbaciti, riješiće se njegove diktature, a on će ostati u četiri zida na dugoi robiji da se suočava sa svojim noćnim i dnevnim morama. Kako MT saznaje, još se nada da će ga od toga sačuvati „veza kod Kineza„. Ali, nakon svih iskustava sa njim, pada veza i kod Kineza.

Izvor: magazin tabloid

Oznake: Aleksandar Vučić, diktator, Kina