Iako administracija Donalda Trampa pojačava pritisak na Kubu i otvoreno razmatra različite opcije za promenu režima u Havani, vojna intervencija bila bi ogromna greška koja bi mogla dodatno da pogorša situaciju na ostrvu, ocenjuje britanski Economist.

Nakon što su američke specijalne snage početkom januara u Karakasu uhapsile tadašnjeg predsednika Venecuele Nikolasa Madura, Tramp je poručio da je „Kuba sledeća“. Od tada Vašington vrši snažan pritisak na Havanu, pre svega preko nove venecuelanske vlasti, od koje traži da prekine isporuke jeftine nafte Kubi. Posledice se već osećaju – zemlja se suočava sa sve češćim nestancima struje, nestašicama i produbljivanjem ekonomske krize.

Tramp tvrdi da želi promene na Kubi, a mnogi smatraju da za to postoje opravdani razlozi. Komunistički režim već skoro sedam decenija guši političke slobode, hapsi disidente i održava sistem u kojem većina stanovništva živi u siromaštvu, dok privilegovani slojevi povezani sa vlastima uživaju brojne beneficije. Kuba istovremeno predstavlja i određeni bezbednosni problem za SAD, jer na njenoj teritoriji Rusija i Kina navodno imaju obaveštajne centre nedaleko od američke obale.

Međutim, uprkos pritiscima, vlasti u Havani pokazuju spremnost za pregovore. Poslednjih meseci oslobođeni su pojedini politički zatvorenici, a najavljen je i paket ekonomskih reformi. Vlasti su, između ostalog, saopštile da će Kubanci koji žive u inostranstvu moći u potpunosti da poseduju kompanije na ostrvu.

Ipak, Tramp i državni sekretar Marko Rubio poručuju da ih ne zanimaju parcijalne promene, već potpuna transformacija političkog sistema. Zato se u Vašingtonu razmatraju različiti scenariji, uključujući i upotrebu vojne sile. Poslednjih meseci iznad Kube su primećeni američki izviđački dronovi, dok je nosač aviona „USS Nimitz“ raspoređen u Karipskom moru. Istovremeno, američko pravosuđe podiglo je optužnicu protiv Raula Kastra, koji i dalje ima veliki uticaj u zemlji.

Rubio je nedavno izjavio da su šanse za miran dogovor male i da se Kuba ne može promeniti bez promene političkog sistema. Na pitanje da li bi SAD mogle da upotrebe vojnu silu, odgovorio je da će Tramp učiniti „sve što je potrebno“.

Rizična operacija

Analitičari upozoravaju da bi takav potez bio izuzetno rizičan. Ograničena vojna operacija usmerena na uklanjanje vrha režima možda bi mogla da uspe, ali bi otvorila pitanje šta dalje. Kuba, za razliku od Venecuele, ima mnogo čvršći i ideološki ukorenjen politički sistem, pa bi uspostavljanje stabilne proameričke vlasti bilo znatno teže.

Još problematičnija bila bi potpuna invazija. Američka vojska bez sumnje bi mogla da porazi kubanske oružane snage, ali iskustva iz Iraka i Avganistana pokazuju koliko je teško izgraditi funkcionalnu demokratiju nakon vojne intervencije. Mnogi Kubanci nikada nisu živeli u višepartijskom sistemu, pa bi pokušaj nametanja demokratije silom verovatno doveo do dugotrajne nestabilnosti i novih sukoba.

Druga opcija je nastavak ekonomskog pritiska. Međutim, produžavanje naftne blokade uglavnom pogađa obične građane, dok organizovana politička opozicija gotovo da ne postoji. Veliki broj mladih već je napustio zemlju, a protesti protiv vlasti uglavnom se svode na sporadične demonstracije i simbolično lupanje u šerpe.

Pregovori najrealnije rešenje

Zbog toga novinar Economist-a smatra da je najrealnije rešenje postepena tranzicija kroz pregovore. Prema navodima, mogući sporazum podrazumevao bi da SAD ublaže energetske sankcije, omoguće dodatnu humanitarnu pomoć i obezbede besplatan satelitski internet za građane Kube. Zauzvrat bi vlasti morale da oslobode veći broj političkih zatvorenika, smanje represiju i otvore zemlju za privatne investicije.

Čak i u slučaju dogovora, Kuba bi ostala suočena sa ogromnim izazovima. Za razliku od Venecuele, ne raspolaže velikim rezervama nafte koje bi privukle strane investitore, a pravna sigurnost i dalje je slaba. Ipak, ozbiljne ekonomske reforme mogle bi da pokrenu razvoj turizma, poljoprivrede i privatnog sektora, što bi dugoročno stvorilo uslove i za političke promene.

Economist zaključuje da bi Trampova administracija mogla mnogo da pomogne Kubi ukoliko bude vešto pregovarala i podsticala reforme. Međutim, ukoliko se odluči za vojnu intervenciju, postoji velika opasnost da situaciju učini još gorom nego što je danas.

Izvor: nova.rs

Oznake: Donald Tramp, Kuba