Прочитај ми чланак

УСТАНАК! Вучићева стратегија до 2040: Нови рудници литијума у Јадру и код Ваљева!

0

У недавно усвојеној Стратегији управљања минералним и другим геолошким ресурсима Републике Србије до 2040. године, са пројекцијама до 2050, поново се актуелизује питање експлоатације литијума. Документ, који је усвојила Народна скупштина, а припремило Министарство рударства и енергетике, предвиђа отварање нових рудника литијума у долини Јадра код Лознице и у Пискањи код Ваљева.

Стратегија истиче да Србији, ради бржег економског раста и енергетске транзиције, требају веће количине стратешких минералних сировина, међу којима се посебно издвајају бакар, злато, олово, цинк, сребро и литијум. Документ разматра три сценарија развоја рударског сектора.
 
У сценарију успореног развоја не би било нових рудника литијума нити злата. Производња метала би стагнирала, а вредност целокупне производње у сектору износила би око 3,27 милијарди долара. Овај сценарио би довео до смањења учешћа рударства у БДП-у, губитка радних места и социјалних проблема у рударским крајевима.
 
Реални сценарио развоја подразумева одржавање постојећих капацитета уз постепено отварање нових пројеката. Предвиђа се отварање рудника литијума у Јадру са планираном производњом од 58.000 тона годишње по цени од 15.000 долара по тони, као и рудника литијума у Пискањи код Ваљева. Укупна вредност производње у овом сценарију достигла би 6,81 милијарду долара, а учешће рударства у БДП-у би се повећало на око пет одсто.
 
Убрзани сценарио подразумева значајно ширење рударске делатности уз високе цене руда на светском тржишту. У њему би се такође отварали исти рудници литијума, а вредност производње би премашила осам милијарди долара.
 
Стратегија наглашава да ће сви нови пројекти, укључујући оне у Јадру и код Ваљева, бити условљени детаљним еколошким студијама и применом најсавременијих технологија за заштиту животне средине. У реалном сценарију се наводи да би утицај на околину био умерен, уз стриктно поштовање прописа.
 
Овај документ представља прву свеобухватну стратегију управљања минералним ресурсима у историји Србије и отвара могућност за значајне инвестиције у рударски сектор, али и подсећа на потребу за одговорним и одрживим приступом искоришћавању природних богатстава.