Стратегија истиче да Србији, ради бржег економског раста и енергетске транзиције, требају веће количине стратешких минералних сировина, међу којима се посебно издвајају бакар, злато, олово, цинк, сребро и литијум. Документ разматра три сценарија развоја рударског сектора.

У сценарију успореног развоја не би било нових рудника литијума нити злата. Производња метала би стагнирала, а вредност целокупне производње у сектору износила би око 3,27 милијарди долара. Овај сценарио би довео до смањења учешћа рударства у БДП-у, губитка радних места и социјалних проблема у рударским крајевима.

Реални сценарио развоја подразумева одржавање постојећих капацитета уз постепено отварање нових пројеката. Предвиђа се отварање рудника литијума у Јадру са планираном производњом од 58.000 тона годишње по цени од 15.000 долара по тони, као и рудника литијума у Пискањи код Ваљева. Укупна вредност производње у овом сценарију достигла би 6,81 милијарду долара, а учешће рударства у БДП-у би се повећало на око пет одсто.

Убрзани сценарио подразумева значајно ширење рударске делатности уз високе цене руда на светском тржишту. У њему би се такође отварали исти рудници литијума, а вредност производње би премашила осам милијарди долара.

Стратегија наглашава да ће сви нови пројекти, укључујући оне у Јадру и код Ваљева, бити условљени детаљним еколошким студијама и применом најсавременијих технологија за заштиту животне средине. У реалном сценарију се наводи да би утицај на околину био умерен, уз стриктно поштовање прописа.

Овај документ представља прву свеобухватну стратегију управљања минералним ресурсима у историји Србије и отвара могућност за значајне инвестиције у рударски сектор, али и подсећа на потребу за одговорним и одрживим приступом искоришћавању природних богатстава.