Европска централна банка (ЕЦБ) је средином јуна 2026. године донела одлуку о повећању три кључне каматне стопе, са применом од 17. јуна. Ова одлука имаће директне последице и на грађане Србије, посебно на оне који отпаћују кредите са променљивом каматном стопом.
Према најновијим подацима, ЕЦБ је каматну стопу на депозитне олакшице подигла на 2,25 одсто, на главне операције рефинансирања на 2,40 одсто, а на маргиналне кредитне олакшице на 2,65 одсто. Овај потез је део шире политике сузбијања инфлације у еврозони, која се поново нашла под притиском због геополитичких тензија, раста цена енергената и поремећаја у ланцима снабдевања.У Србији, где је већина стамбених и готовинских кредита индексирана у еврима и везана за 3-месечни или 6-месечни еурибор, овакве промене се брзо преносе на грађане. Банке већ најављују да ће од јула, у зависности од датума ревизије камате код појединачних уговора, доћи до повећања месечних рата за све кредите са променљивом каматом.
Економиста Милан Ковачевић објашњава да ће поскупљење бити аутоматско за све који имају кредите везане за стопе ЕЦБ или еурибор. „Они који су узели плутајуће камате и које су везане за неку од ових каматних стопа, онда ће аутоматски и њихова камата расти, а то би могло да се осети одмах“, наводи Ковачевић.
Брокер Ненад Гујаничић додаје да је еурибор већ крајем марта ове године био виши за око пола процентног поена у односу на почетак године, а да је раст у марту износио чак 10 одсто, углавном због сукоба на Блиском истоку и поскупљења нафте и гаса. „Сада се ствари окрећу и дошло је до извесног поскупљења. Кредити ће бити скупљи“, каже Гујаничић, али додаје да не очекује драматичан удар као 2022. године.
Према његовим речима, највећи утицај ће осетити грађани који су подигли стамбене кредите са променљивом каматом у последњих неколико година. Они који су, након таласа поскупљења 2022. и 2023. године, прешли на фиксне камате или рефинансирали кредите, биће заштићени од овог таласа поскупљења.
Народна банка Србије је, за разлику од ЕЦБ, задржала референтну каматну стопу непромењеном већ дуже од годину и по дана, на нивоу од 5,75 одсто. Међутим, стручњаци упозоравају да то не значи да Србија остаје имуна на кретања у еврозони. „Ако све те стопе утичу генерално на тржиште новца и капитала, то значи да ће бити и скупљи новац“, наводи Милан Ковачевић.
Он додаје да ће поскупљење кредита утицати и на привреду у целини – скупље задуживање значи мање инвестиција, мању потрошњу и веће оптерећење за буџет због скупљег сервисирања јавног дуга, који је у великој мери деноминиран у еврима.
Грађанима се саветује да што пре провере своје уговоре о кредиту и виде да ли имају фиксну или променљиву камату. Они који имају променљиву камату могу размотрити рефинансирање у кредите са фиксном каматом, уколико то тренутно услови на тржишту дозвољавају. Међутим, и нове кредите са фиксном каматом очекује се да буду скупљи него раније.
Према проценама стручњака, раст рата неће бити драматичан као 2022. године, али ће бити приметан, посебно за породице које већ имају више кредита или су на граници могућности отплате. У зависности од висине кредита и рока отплате, повећање месечне рате могло би да износи од неколико стотина до неколико хиљада динара.
Ситуација се додатно компликује чињеницом да Србија има веома висок степен евроизације кредита, што значи да је велики део становништва изложен кретањима каматних стопа у еврозони, без обзира на политику Народне банке Србије.
Позитивна околност је смиривање сукоба у Ирану, што би могло нормализовати ланце снабдевања нафтом и смањити инфлаторне притиске. Ова ситуација посебно погађа грађане са кредитима у еврима, где еурибор служи као основица, и може довести до већих месечних рата већ од јула.
(Србин инфо)
