Pročitaj mi članakDok režim u Srbiji sprovodi rijaliti agendu - ćacilizam ili ti povratak Srbije u "kameno doba" - dotle svet ubrza ide u pravcu robotizacije, odnosno, zamene ljudi sa humanoidnim robotima. Profesor Pero Mićić (rođen u Beogradu, živi i radi u Nemačkoj). Baveći se poslovno ali i kao naučnik on objašnjava kakve sve će promene, u samo par godina, zadesti svet zbog uvođenja ubrzane robotizacije u naš svakodnevni život. Često o rezultatima svoga rada Mićić javnost obaveštava na društvenim mrežama, kao što su H (bivši Tviter) ili Jutjub. U jednom takovom svom saoptenju, na H mreži (@PeroMicic) profesor Pero Mićić je objavio članak pod nazivom „Pitanje generalnog direktora: Koliko će iznositi satni trošak rada humanoida robota?”, kojeg redakcija Srbin.info prenosi u celosti:
„Објављено је неколико пројекција, например од стране @CernBasher, @adam_dorr и @GoingBallistic5. Ево мог мишљења. Направио сам и дугачак видео на ову тему (погледајте прилог испод).
Ево суштине – засновано на веома конзервативним претпоставкама (погледајте приложену слику).
– Трошак производње: $30,000. Хуманоид је ~5% масе путничког аутомобила. Скупи делови су актуатори и мењачи; остало су електроника, сензори, неколико кWх батерија и пластика—компоненте које су веома скалабилне у масовној производњи.
Оперативни трошак:
$30,000 годишње, од чега је $18,000 за људски надзор и координацију. Ово је вероватно превише високо.
– Време рада: 6,600 сати годишње (330 дана × 20 сати/дан). То је једнако годишњем радном времену више од три особе.
– Брзина рада у односу на људе: 100% на почетку. Као и код индустријских робота, касније генерације ће вероватно достићи 200%+.
Објавио сам видео серију у три дела о друштвеним импликацијама овог неизбежног помака: |
Пословни модел:
Већина произвођача ће понудити Робот-као-услугу (РааС) уместо продаје јединица, јер то доноси далеко већи приход и маржу. Очекујте почетну једнократну накнаду приближно једнака трошку произње плус накнаду за коришћење по години, месецу, дану или сату.
Век трајања (укључујући поправке):
8 година.
Тржишна динамика:
Пошто ће хуманоиде бити веома профитабилно користити (види), потражња ће брзо расти. Али многи добављачи ће ући на тржиште, па је мало вероватно да ће превисоке монополистичке цене бити одрживе.
Резултат:
На основу ових претпоставки, сат рада хуманоида ће коштати највише $14. То је највиша реална вредност. Са ефектима учења и скалом, сатни трошак ће пасти испод $10 и вероватно испод $5. @rethink_xчак предвиђа да ће до 2035. године сат хуманоида коштати мање од $1. За поређење, пуни сатни трошак квалификованог радника износи $42.53.
Стратешка последица:
На конкурентним тржиштима, компаније неће имати прави избор: прво ће заменити недостатак радне снаге, а ускоро и постојеће улоге. Чак и по цени од $14/сат, финансијска предност у односу на људски рад износи близу $200,000 по роботу годишње.
Хитни савет:
Ако производите или померате било шта физичко, почните да преиспитујете свој посао око хуманоида—као добављач, пружалац услуга или корисник. Сада је тихо, али пораст ће бити брз.”
КО ЈЕ ПЕРО МИЋИЋ (Извор – Википедија)
Перо Мићић (рођен 1967. у Београду ) је професор немачког језика за предвиђање и стратегију на Штајнбајс-Високој школи у Берлину, као и аутор и јавни говорнички консултант за менаџмент . Он је, такође, оснивач и извршни директор компаније FutureManagementGroup AG. Мићић живи и ради у Елтвилу, у Немачкој.
Живот и каријера
Перо Мићић је студирао економију и докторирао 2007. године на Пословној школи у Лидсу у Уједињеном Краљевству. Говори немачки, енглески, француски, српски и хрватски језик .
Године 1991. Мићић је основао прву приватну компанију за консултантске услуге у области будућег менаџмента у немачком говорном подручју, данашњу FutureManagementGroup AG, чији је председник. Франкфуртер Алгемајне Цајтунг наводи да Future Management Group „саветује менаџерске тимове и стратеге великих корпорација и водећих средњих компанија. Међу његовим клијентима су већ били, на пример, Siemens, Deutsche Bank и Lufthansa “. Фирма се фокусира на побољшање претпоставки и претварање будућег знања у конкретне акције засноване на трендовима и будућим технологијама.
Мићић тренутно ради као консултант и предавач, организује семинаре и говори на универзитетима и конференцијама. Написао је неколико књига и коментара у медијима као што су немачки Хафингтон пост, Н-ТВ и радио емисије. Сматра се стручњаком за управљање будућности. Његова књига „Пет наочара будућности“ преведена је на енглески, кинески, ирански и корејски језик . Поред тога, Мићић је деловао као инвеститор за компаније AVA Information Systems GmbH у Берлину, Inoptec Ltd. у Лондону и Минхену, и Mapegy у области развоја софтвера и вештачке интелигенције . За AVA и Inoptec је, такође, радио као саветник. Био је председник надзорног одбора образовне компаније Ibis Acam AG. Мићић је именован за професора за предвиђање и стратегију на Штајнбајс-Високој школи у Берлину 2019. године.
Елтвил модел
Мићић је развио Елтвилски модел управљања будућности. Заснован је на пет људских перспектива будућности, представљених са пет такозваних „наочара будућности“. Разликује се од других модела развоја стратегије по томе што поред стратегије укључује и предвиђање.
Друштвена делатност
Мићић је један од оснивача Удружења професионалних футуриста, члан Саветодавног одбора Програма предвиђања на Универзитету у Хјустону и председник Међународне конференције о трендовима и управљању будућношћу. Такође, је био председник Саветодавног одбора Европске конференције футуриста у Луцерну. Године 2017. постао је члан Светске федерације за студије будућности . У августу 2018. године, Мићића је именовала државна влада у Хесену, у Немачкој, у Савет за дигиталну етику, који је конституисан 19. септембра 2018. године под председништвом премијера Фолкера Буфијеа . Савет треба да саветује владу у немачкој држави Хесен о питањима етике у вези са дигиталном трансформацијом друштва.
Награде
Мићић је 2012. године добио награду за стратегију од стране немачког Bundesverband StrategieForum за изванредну имплементацију корпоративне стратегије у смислу стратегије усмерене на уска грла, према Волфгангу Мјузу. Године 2014. добио је међународну књижевну награду getAbstract на Сајму књига у Франкфурту . Године 2014, роман „Пет наочара будућности“ добио је награду за најзначајнија дела о будућности Удружења професионалних футуриста у категорији „Унапређење методологије и праксе предвиђања и студија будућности“.
