Pročitaj mi članakPo nalogu Osnovnog državnog tužilaštva u Nikšiću, slobode je lišen Aco Đukanović (60) zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično djelo nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija. Kako je saopšteno iz tužilaštva, osnovano se sumnja da je Đukanović u svojoj kući u Nikšiću neovlašćeno držao oružje i municiju.
Акција је спроведена 28. фебруара 2026. године, када су службеници Управе полиције – Сектора за борбу против криминала, уз подршку Посебне јединице полиције и инспектора Регионалних центара безбједности „Центар“ и „Запад“, током јучерашњег дана и ноћи вршили претресе више објеката и просторија у Подгорици и Никшићу, на основу наредби мјесно надлежних тужилаштава и судова, које користи А.Ђ, настањен у Подгорици.
Претресима је присуствовало и више адвоката. Током претреса у Подгорици, службеници полиције изузели су одређену документацију, о чему је обавијештено надлежно тужилаштво, те ће поводом наведеног бити формиран предмет у циљу даљег поступања. Из полиције су навели да, због заштите интереса поступања, у овом тренутку нијесу у могућности да саопште више информација о активностима изведеним на територији Подгорице.
У наставку активности на територији Никшића, приликом претреса породичне куће у мјесту Растоци, полицијски службеници пронашли су већу количину ватреног оружја и муниције:
Ловачки карабин марке „Mauser“ са оптичким нишаном, у илегалном посједу;
Пушка марке „Brno“ са оптичким нишаном марке „Busnell“, у илегалном посједу;
Пушка сачмарица непознате марке, у илегалном посједу;
Пиштољ непознате марке, у илегалном посједу;
Ловачки карабин марке „M-48“, у илегалном посједу;
Пиштољ марке „CZ 99 PARA“ са оквиром у којем се налазило пет комада муниције и оружним листом на име покојног члана породице;
Преко 400 комада муниције различите марке и калибра;
Три празна оквира;
Пет заштитних балистичких панцира;
Двоглед марке „Zeiss“.
Са догађајем је упознат државни тужилац у Основном државном тужилаштву у Никшићу, по чијем је налогу Ђукановић лишен слободе, те ће у законском року бити спроведен надлежном тужиоцу на даљу надлежност.
Из Основног државног тужилаштва у Никшићу подсјетили су све кориснике који преносе или преузимају објављене информације о предметима у којима су лица пријављена, осумњичена, окривљена или оптужена за кривична дјела, на претпоставку невиности предвиђену Уставом Црне Горе и Закоником о кривичном поступку, која подразумијева да се свако сматра невиним док се његова кривица не утврди правоснажном одлуком суда.
Из Управе полиције су поручили да, како у овом тако и у свим досадашњим предметима, предузимају мјере и радње из своје надлежности неселективно, професионално и законито, те да настављају бескомпромисну борбу против криминала, у циљу подизања нивоа безбједности и повјерења грађана у рад институција и успостављања владавине права и правне сигурности.
Богатство, шверцерске афере и банкарска криза
Ацо Ђукановић је дуго важио за једног од најбогатијих људи у Црној Гори. Помињан је и у документацији италијанског тужилаштва које је истраживало међународни шверц цигарета, али никада није био осумњичен. Његово име провлачило се кроз бројне финансијске афере, а некадашњи предсједник Црне Горе Момир Булатовић у својој књизи „Правила ћутања“ навео је да је Ацо био „кључни играч у бројним прљавим пословима“.
У јавности је познато да је имао истакнуту улогу у догађајима везаним за тзв. АБ револуцију 1988/89. године, када је као представник студената Правног факултета учествовао у рушењу старог комунистичког руководства.
Почетком деведесетих био је „музички продуцент“, учествовао је у организацији избора представника Југославије за Пјесму Евровизије 1991. године и преко фирме „Маратон“ организовао и промовисао фолк концерте. Медији су касније писали да се убрзо укључио у послове који ће годинама бити под лупом јавности, али никада није формално оптужен.
Током санкција и блокаде СР Југославије процвјетао је шверц нафте и цигарета. Постојале су оптужбе да је, користећи позицију брата као премијера, ушао у уносан „бизнис“, што се помињало и у документима тужилаштва у Барију, али ни италијанско ни домаће тужилаштво нису га теретили.
Након референдума 2006. године услиједиле су велике банкарске трансакције. Црногорска комерцијална банка продата је мађарској ОТП банци за 105 милиона евра, а од те аквизиције Ђукановић је приходовао значајан износ. Убрзо потом његова компанија „Монтенова“ купује 30 одсто акција „Никшићке банке“, чиме постаје њен највећи власник. Банка 2007. године мијења назив у Прва банка Црне Горе – основана 1901, а сједиште се сели у Подгорицу.
О раду Прве банке писала је и новинарска мрежа OCCRP, наводећи сумње у кршење банкарских правила и закона, што су тадашња Влада и банка одбациле. Након што је Централна банка објавила да је Прва банка у проблему, Влада Црне Горе одобрила је позајмицу од 44 милиона евра ради стабилизације. Постојале су тврдње да је повраћај тог новца био спор и спорног карактера, што је годинама изазивало политичке полемике.
Једна од најконтроверзнијих епизода била је афера „Лименка“. Ђукановић је 2008. године платио више од три милиона евра за закуп земљишта на којем се налазила зграда полиције у Подгорици. Након спора са државом, Врховни суд Црне Горе донио је правоснажну одлуку да му се исплати 10,5 милиона евра одштете, што је изазвало оштре реакције дијела јавности.
Због невраћених кредита, Прва банка је временом постала власник великог броја некретнина широм Црне Горе – од Улциња и Будве до Жабљака и Колашина. Ђукановић је годинама покушавао да прода дио те имовине како би повратио средства, али бројне некретнине и даље немају новог власника.
