Pročitaj mi članakKao deo sporazuma, zajednička proizvodnja dronova sa izraelskim gigantom Elbit Sistems počela je u aprilu 2026. Ključna karakteristika je da Izrael poseduje 51% zajedničkog preduzeća.
Šta to znači u praksi?
1) Dominacija u donošenju odluka: Većinom glasova, Izrael u potpunosti diktira tehničke specifikacije i planove proizvodnje. Srbija efikasno postaje mesto proizvodnje izraelske tehnologije.
2) Kontrola izvoza: Kao većinski vlasnik, Izrael ima poslednju reč u pitanjima izvoza. Srbija ne može samostalno da odlučuje o prodaji proizvoda trećim zemljama bez izraelskog pristanka.
3) Kontinuirani bezbednosni nadzor: Pošto je preduzeće 51% u vlasništvu Izraela, pokriveno je Opštim sporazumom o bezbednosti. Ovo daje izraelskim obaveštajnim agencijama pravo da sprovode redovne inspekcije objekta.
4) Provera osoblja: Svi zaposleni u kompaniji (državljani Srbije) moraju da prođu bezbednosnu proveru u skladu sa izraelskim standardima.
5) Pravni imunitet: Svi komercijalni ili operativni sporovi unutar kompanije rešavaju se na međuvladinom nivou, zaobilazeći građanske i međunarodne sudove.
Srbija postaje strateško uporište Izraela na Balkanu. Iako ovo jača vojnu moć zemlje, to dolazi po cenu ustupanja kontrole nad ključnim objektima i ustupanja sudskog suvereniteta izraelskim odbrambenim vlastima.
Detalji sporazuma Srbije i Izraela o tajnim podacima u sektoru odbrane
Vlade Srbije i Izraela, odnosno njihova nadležna ministarstva odbrane, potpisali su „Opšti bezbednosni sporazum o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane“.
Na zahtev Vlade Srbije, Odbor Skupštine Srbije za odbranu i unutrašanje poslove danas je većinom glasova podržao sporazum, čime je omogućena njegova privremena primena pre nego što bude formalno usvojen u Narodnoj skupštini.
Hitnost primene, kako se navodi, proizlazi iz očekivane isporuke vojne opreme iz Izraela, namenjene opremanju Vojske Srbije.
„Što raniji početak primene predloženog sporazuma omogućio bi što ranije potpisivanje i stupanje na snagu ugovora u vezi sa opremanjem sredstvima naoružanja i vojne opreme i unapređenje operativnih sposobnosti Vojske Srbije“, navodi se u dokumentu do kojeg je došao BIRN.
Očekivana nabavka najverovatnije je povezana sa izraelskom kompanijom za proizvodnju naoružanja Elbit Systems. Početkom prošle godine, Elbit Systems je Srbiji prodao napredne artiljerijske sisteme i dronove u vrednosti od 335 miliona dolara. U avgustu 2025. godine potpisan je još jedan ugovor vredan 1,6 milijardi dolara za isporuku dronova, raketa dugog dometa, sistema za elektronsko ratovanje i druge vojne opreme Beogradu.
BIRN je u maju takođe izvestio da Srbija planira da na svojoj teritoriji proizvodi dronove zajedno sa Elbitom, što je predsednik Vučić kasnije i potvrdio.
Paralelno, izvoz oružja iz Srbije u Izrael već je porastao 42 puta od 2023. godine, dostigavši prošle godine 114 miliona evra, uprkos optužbama da je Izrael počinio genocid u Gazi i pozivima stručnjaka Ujedinjenih nacija za ljudska prava da se obustave isporuke oružja ovoj državi.
Inicijativa za sporazum je potekla od Izraela, nakon čega su održane dve video konferencije tokom kojih su dogovoreni detalji sporazuma, navodi se u obrazloženju koji je dostavljen članovima parlamentarnog odbora.
Izraelski bezbednjaci mogu da posećuju Srbiju
U bezbednosnom sporazumu do kojeg je došao BIRN, navodi se da će u Srbiji za njegovu primenu biti zaduženo Ministarstvo odbrane, dok je u Izraelu to Direkcija za bezbednost odbrambenog sistema (DSDE), poznatija kao Malmab, telo u okviru Ministarstva odbrane Izraela koje deluje i u obaveštajnom kapacitetu, jer se bavi pribavljanjem tehnoloških informacija i obaveštajnih podataka u inostranstvu.
Rešavanje sporova strogo van sudova
Obe zemlje su se saglasile da se eventualni sporovi neće javno objavljivati, kao i da bilo kakav spor ili neslaganje „neće biti predmet nijednog nacionalnog ili međunarodnog tribunala ili suda, niti bilo kog prava.“
„Svaka strana se obavezuje da se uzdrži od bilo kakvog javnog objavljivanja koje se odnosi na oblasti uzajamne saradnje i aktivnosti u okviru ovog sporazuma, osim ako druga strana to ne odobri u pisanoj formi“, ističe se u dokumentu.
Sporazum predviđa mogućnost formiranje zajedničke radne grupe dve zemlje, kao i da obe zemlje imaju pravo da s vremena na vreme šalju delegacije bezbednosnih stručnjaka u posete teritoriji druge strane „kada je to obostrano pogodno“.
Sporazum pokriva svaki prenos ili razmenu tajnih podataka u vezi zajedničkih ulaganja (joint venture), ugovora, kao i „prodaju odbrambenih sredstava, ili naoružanja, praktičnog vojnog znanja ili iskustva (know-how) ili robe dvostruke namene, softvera ili tehnologije“.
Odnosi se na sve pravne subjekte uključene u poslove u oblasti odbrane, bilo privatne ili državne, kao i na svaki prenos tajnih podataka između predstavnika entiteta, njihovih zaposlenih ili konsultanata, bez obzira na njihov status.
Odavanje tajnih podataka „trećoj strani“ odnosno državnom službeniku, ugovaraču, zaposlenom kod ugovarača ili bilo kojoj „međunarodnoj organizaciji“ je zabranjeno.
Takođe, svi treba da se uzdrže „od bilo kakvog javnog otkrivanja tajnih podataka“ u vezi sa zajednički aktivnostima, bez pisane saglasnosti druge strane.
U slučaju „povrede bezbednosti“ ili sumnje u istu, država u kojoj se to desilo obaveštava drugu, započinje istragu, saopštava rezultate istrage i detalje o „preduzetim korektivnim merama“ da se to više ne ponavlja.
