Прочитај ми чланакМихаела Пантић и Оливера Петришко, учитељице у основној школи у Краљеву, ове недеље заједно су дале крв како би добиле слободне дане на послу и кренуле пут Ниша са краљевачким студентима и средњошколцима. Оне у тренутку док пешаче ка Нишу у разговору за Нову кажу да је то најмање што су могле да учине, а да им је циљ да деца остану у уређеној земљи какву заслужују.
Престоница Србије овог викенда дефинитивно ће бити Ниш, будући да су тамошњи студенти у блокади позвали читаву земљу на велике протесте. У знак њихове подршке и солидарности, грађани и студенти из разних градова пешаче или возе бицикле како би се од девет часова ујутру, кад је планиран почетак протеста „Студентски едикт„, придружили Нишлијама.
Готово је немогуће побројати одакле све грађани и студенти долазе. Међутим, једна група кренула је ове недеље ка Нишу из Краљева, а њима су се придружили и Чачани и Ужичани.
Међу њима су и две учитељице у ОШ „ИВ краљевачки батаљон“ у Краљеву, чије фотографије круже друштвеним мрежама због невероватног акта солидарности са студентима и средњошколцима.
Наиме, Михаела Пантић и Оливера Петришко морале су да дају крв да би добиле слободне дане у школи и како би пешачиле са студентима из Краљева до Ниша на протест.
Тим поводом, оне су за Нову, пешачећи из Краљева невероватних 120 километара, испричале како изгледа њихово путовање са студентима до Ниша.
„Сматрам да је подршка студентима на овом путовању драгоцена и потребна, и да им значи да је са њима неко од одраслих. Трудимо се да им изађемо у сусрет за све што треба. Увек сам тражила начин више да допринесем и искажем подршку студентима у испуњењу њихових захтева“, рекла је Михаела Пантић за Нову.
Практично исто каже и учитељица Оливера Петришко, и за Нову додаје да се на ово путовање одлучила првенствено због деце.
“Имам двоје деце, једно је студент, а друго је у средњој школи. Желим да ми деца остану у земљи. И то у уређеној земљи коју заслужују. Студенти ми зато дају снагу, гледам их сваког дана како су рањени и како су им искочила колена, пуне су им ноге жуљева… А ипак, они не одустају, штавише срамота би их била да одустану”, каже учитељица.
Давање крви за слободне дане
Пантић у разговору за Нову у тренутку кад је колона грађана и студената кренула у последњи део марша ка Нишу, каже да није имала ни трунку дилеме за пешачење са студентима.
„Међутим, једини проблем који смо имале јесте питање како да изостанемо са посла и придружимо се студентима. Знала сам да то неће бити лако, иако је у школи где радим изгласана тотална обустава наставе. Дакле, опција боловања у овом случају не постоји, те смо Оливера и ја размишљале како да решимо ову ситуацију. На крају, одлучиле смо да је најбоља идеја да дамо крв како бисмо, по правилнику, добиле два дана одсуства са посла. То је био изазов будући да смо само дан раније пешачиле са студентима до Крагујевца, те смо се бојале да ли ће нам крв бити добра због умора”, каже она и додаје:
“Међутим, на крају је све прошло у реду, и тиме смо решиле тај додатни притисак да се враћамо сваког дана аутом за Краљево како бисмо ујутру биле на послу, а касније се придруживале студентима у пешачењу”.
Шта каже школа о одсуству учитељица?
На питање како је реаговало руководство школе на овај њихов потез, наше саговорнице истичу да није било проблема, наводећи да су их бројне колеге подржале у овом подухвату.
Обе смо у пуној форми и расположењу да испратимо све до краја“, наглашава Пантић.
Иначе, Трстеник, Крушевац, Алексинац и друга места до Ниша били су само неки од градова који су дочекивали студенте и грађане. А како наше саговорнице кажу, у сваком месту дочек је био дирљив и невероватан.
„Преко 100 колега је кренуло из Краљева да нас испрате. Многи од њих су, иако су иницијално хтели да нас испрате само до краљевачког Факултета за машинство и грађевинарство, ипак су са нама ишли до даљих села. Били смо заиста масовни до Трстеника, и нису нас само просветари испратили већ и други грађани“, рекла је Михаела Пантић.
На питање Нове како изгледа путовање до „Нишког едикта“, учитељица Пантић каже да су колоне шетача непрегледне и да сада већ маса поприма озбиљне размере.
„Студенти ће у Нишу бити смештени по факултетима, док ћемо ми који нисмо студенти преноћити у сопственој режији. Наиме, постоји и нишка група која је тако добро организовања по питању доласка грађана на протесте, да смо Оливера и ја готово одмах пронашле смештај. Они су за огроман број људи пронашли смештај потпуно бесплатно“, рекла је Михаела Пантић за Нову.
Нема одустајања
Говорећи о путу који су до сада прешле, Оливера Петришко за Нову каже да су у четвртак имали најдужу руту – чак 50 километара, али да је код студената изузетно висок морал, те да нема говора о одустајању.
“Нудили су свима нама да путујемо штафетно, али све је било срамота да прекину са шетњом. Рекли су ‘Ми идемо до краја’, а колима су кренули они који су задобили неиздрживе повреде. Имали смо и случај кад је девојка у шетњи била у гипсу и са штакама”, каже она.
Подсетимо, Нишлије и грађани околних места већ данима се самоорганизују, припремају смештај за студенте, али и за све који долазе да подрже протест.
Највећи протест до сада у Нишу, почеће окупљањем на четири локације: код раскрснице Вардарске и Јована Ристића, код Саборне цркве, Нитекса и испред Медицинског факултета.
