Opozicija je uverena da studentska lista nije dovoljna za pobedu, i da je zbog toga potrebno da se izađe na izbore sa tri opozicione liste: studentskom, prozapadnom i patriotskom.

Ako je nosilac studentske liste neko ko sabira, a ne deli narod, zašto bi postojala još neka lista opozicije, osim studentske lista, za koju bi mogli da glasaju i levičari i desničari? To je najbolji način da se pobedi režim.

Lično, verujem da će tako biti.

Ali, zbog onih koji u to sumnjaju, da zamislimo i da nosilac liste bude neko ko ne sabira, kao što je rektor Vladan Đokić, koji je po volji EU, ali ne i većini građana. Onda za Đokića mogu da glasaju evrofili, oni ne moraju da prave posebnu listu.

Posebnu listu morala bi da pravi desnica, ali je teško na istoj listi okupiti celu desnicu. Desnica bi, u tom slučaju, izašla sa više lista i verovatno nijedna ne bi prešla cenzus.

Posle izbora bi se u skuštini našli predstavnici SNS liste i studentske liste i obe bi bile prozapadne. Ova generacija rodoljuba nije sposobna za velika dela, jer mali ljudi ne prave velika dela. Zato toliko nade polažemo u generacije koje dolaze, da će među studentima biti više velikih ljudi.

U tom slučaju, studentska lista ne bi imala većinu, kao ni SNS lista, pa bi ih EU okupila u postizbornu koaliciju, ili bi se išlo na nove izbore.

Što se tiče desnice, jedine stranke koje sad imaju resurse da izađu na izbore su Nestorovićeva MI i koalicija Novog DSS i monarhista. Koliko je realno da se MI Nestorovića i NDSS Miloša Jovanovića nađu na istoj listi? Dveri više nemaju te resurse, ali nije ni važno, jer u potpunosti stoje iza studentske liste.

Sa druge strane, DS jedini, iz prozapadnog dela opozicije, u potpunosti stoji iza studenata.

Veći deo opozicione javnosti smatra da, ko god izađe sa svojom listom, mimo studentske, nije opozicija, već deo sistema.

Oni koji veruju u studente, veruju da će studenti dobro izabrati, da će kandidati biti dostojni i da će nosilac liste biti neko ko će sabirati ljude. Zato ne pominju više lista. Oni nisu u strahu da će nešto izgubiti kad studenti pobede.

Priča oko rektora Đokića kao nosioca liste pravi se veštački. Pa se onda na tu priču, isto tako veštački, nadovezuje priča da je ,,neophodno izaći sa više lista”. Te priče prave oni koji ne žele dobro studentima i nisu bliski studentima. I imaju strah od pobede studenata.

To najmanje odgovora desnici, odnosno, biračima desnice, jer ne bi imali za koga da glasaju. U slučaju da nosilac studentske liste bude neko kao Milo Lompar, ni to ne bi bilo dobro, jer bi više delio, nego sabirao (stvorena je takva atmosfera u medijima i društvu, kao i za Đokića), ali bi, u tom slučaju, patriotski deo biračkog tela bar imao za koga da glasa. Prozapadni deo opozicije bi se onda okupio na posebnoj listi, uz podršku EU, i prešao bi cenzus.

Dakle, ako Milo Lompar bude na čelu studentske liste, opet bi bile samo dve kolone opozicije, samo što bi u ovom slučaju umesto desničarskih stranaka opozicije, u posebnoj koloni izašle levičarske stranke opozicije. I za razliku od desničarskih, levičarske bi se okupile na jednoj listi i prešle cenzus. Nije ova generacija levičara sposobnija od desničara, nego imaju EU iza sebe da ih okupi, plati i organizuje i imaju svoje medije.

Desničari nisu sposobni da naprave ni svoje medije, a Rusija se, za razliku od EU, VB i SAD, ne meša u unutrašnju politiku drugih država i sarađuje samo sa vlastima koje narod izabere.

Ostaje nam samo da verujemo u Boga i da je Bog među studentima.

Kad je Bog sa nama, ko nam šta može?

Izvor: borba za istinu

Oznake: opozicija, studenti, tri kolone