Pročitaj mi članakNovoizabrani mađarski premijer Peter Mađar želi da Ukrajina dodatno proširi prava mađarske manjine pre nego što podrži zvanično otvaranje pregovora te zemlje o članstvu u Evropskoj uniji, tvrde izvori upoznati sa situacijom.
To pitanje otvoreno je u sredu u Briselu tokom sastanka Mađara sa predsednikom Evropskog saveta Antonijom Kostom, piše Bloomberg. Evropska unija pokušava da ubedi budućeg mađarskog premijera da odustane od politike odlazeće vlade, koja je blokirala formalni početak pregovora sa Ukrajinom. Razgovori su vođeni iza zatvorenih vrata, a izvori su govorili pod uslovom anonimnosti.
Mađar je izneo uslove koji u velikoj meri ponavljaju 11 zahteva koje je 2024. godine Kijevu predstavio bivši premijer Viktor Orban. Ti zahtevi odnose se pre svega na zaštitu prava mađarske manjine u Ukrajini, uključujući širi pristup obrazovanju na mađarskom jeziku, kao i jačanje kulturnih i administrativnih prava.
Iako je sastanak sa Kostom opisao kao „koristan i konstruktian“, prema izvorima atmosfera je bila znatno rezervisanija nego ranije istog dana, kada se Mađar sastao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Tokom razgovora sa Kostom dotaknute su i druge važne teme, poput evropskog budžeta, konkurentnosti i neformalnog samita lidera EU održanog prošle nedelje na Kipru.
Iz Mađarove stranke Tisa nisu odmah komentarisali ove navode, dok je portparol Antonija Koste odbio da da izjavu.
Mađarov tvrđi stav mogao bi da razočara i Kijev i Brisel. Mnogi su očekivali da će odlazak Orbana ukloniti ključnu prepreku i ubrzati put Ukrajine ka članstvu u EU, posebno u fazi formalnog otvaranja pregovora u oblastima gde je Ukrajina već ispunila potrebne kriterijume. Orban je taj proces godinama blokirao uz obrazloženje da prava mađarske dijaspore u Ukrajini nisu dovoljno zaštićena. Ukrajinske vlasti, s druge strane, tvrde da su ta prava obezbeđena i da su spremne da ih dodatno unaprede.
Mađar je početkom nedelje najavio da u junu planira sastanak sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim kako bi direktno razgovarali o ovom pitanju. Kao ključni cilj naveo je poboljšanje položaja mađarske manjine u Zakarpatskoj oblasti na zapadu Ukrajine, kao i „podršku njihovoj mogućnosti da ostanu u svojoj domovini“.
„Vreme je da Ukrajina ukine ograničenja koja su na snazi više od decenije“, napisao je Mađar na platformi X. Dodao je da etnički Mađari treba da „povrate sva svoja kulturna, jezička, administrativna i visokoobrazovna prava kako bi ponovo postali ravnopravni i poštovani građani Ukrajine“.
Sa druge strane, Zelenski je pokušao da smiri ton, poručivši da je spreman za sastanak sa Mađarom, bilo bilateralno ili u nekom drugom formatu.
„Radimo na svim pitanjima koja se tiču naše mađarske manjine. Oni su naši građani kao i svi drugi“, rekao je u telefonskom intervjuu. „Možda nije sve rešeno, ali, iskreno govoreći, ovde nema stvarnog problema.“
Iako se Mađar obavezao na jačanje vladavine prava i ponovno približavanje Mađarske evropskim institucijama, deli Orbanovo stanovište da Budimpešta ima posebnu odgovornost prema etničkim Mađarima u susednim državama. Takav pristup već je izazvao određene tenzije, na primer sa Slovačkom.
Tokom boravka u Briselu Mađar je pokušao da pokrene i pitanje deblokade oko 10 milijardi evra iz evropskih fondova za oporavak, koji su Mađarskoj zamrznuti zbog dugogodišnjih zabrinutosti u vezi sa vladavinom prava i korupcijom tokom 16 godina Orbanove vlasti. Budimpešta je sada pod pritiskom jer sredstva iz postpandemijskog programa ističu krajem avgusta ukoliko se ne iskoriste.
U međuvremenu, Kosta i većina država članica EU žele da ubrzaju proces proširenja i pokrenu konkretne korake ka članstvu Ukrajine već u narednim nedeljama. Na nedavnom sastanku na Kipru evropski lideri signalizirali su da su početni uslovi za otvaranje prve faze pristupnih pregovora već ispunjeni, ali ostaje otvoreno pitanje političke podrške svih članica.
