Прочитај ми чланакЛист Данас дошао је у посед оптужнице против министра културе Николе Селаковића, као и Славице Јелаче в.д. секретара Министарства културе у Влади, Горана Васића в.д. директора Републичког завода за заштиту споменика културе и Александара Ивановић в.д. директора Завода за заштиту споменика културе града Београда. Тужилаштво за организовани криминал у оптужници детаљно наводи које радње су Селаковић и још троје окривљених предузели како би се, према наводима тужилаштва, противзаконито одузео статус културног добра згради Генералштаба.
Окривљени се терете за кривична дела фалсификовање исправе и злоупотребу службеног положаја, сазнаје Данас.
Тужилаштво у оптужници захтева да се Селаковићу изрекне казна од три године затвора, Јелачи две и по године, Васићу три године и Ивановићу годину и по дана затвора.
ТОК у оптужници наводи да су окривљени у периоду од друге половине маја, до краја новембра месеца 2024. године, у Београду, свесни свог дела, знајући да је оно забрањено, а чије су извршење хтели, у својству службених лица, Никола Селаковић, Славица Јелача, Горан Васић в.д. и Александар Ивановић , прекорачењем граница својих службених овлашћења, нанели штету културном наслеђу Републике Србије иако су на основу више закона и законских аката били дужни да га чувају.
За Селаковића се тврди да је својим потписом оверавао службене исправе са неистинитом садржином и исте употребљавао у служби као да су истинитеа да су Јелача и Васић сачињавали службене исправе са неистинитом садржином, у њих уносили неистините податке и нису уносили важне податке, а затим их употребљавали у служби као да су истините, при чему је Јелачи у извршењу кривичног дела са умишљајем помогао Ивановић стварањем услова за извршење кривичног дела тако што је Селаковић 10. јула 2024. године, Васића и Ивановића у Министарство културе и у присуству Јелаче им наложио да истог дана министарству поднесу акте које би насловили као Предлог одлуке о престанку својства културног добра зградама Генералштаба, како би исти били употребљени за неовлашћено сачињавање образложених Предлога одлука Владе о престанку својства културног добра зградама Генералштаба и Предлога одлуке Владе о измени Одлуке о утврђивању подручја уз Улицу кнеза Милоша у Београду за просторно културно-историјску целину чији саставни део су и зграде Генералштаба, иако је свима било познато да за то нису били испуњени законски услови због чега је претходна директорка Републичког завода за заштиту споменика културе Дубравка Ђукановић одбила да овакав предлог сачини и са образложењем, преко Министарства културе га упути Влади, као и да је Републички завод за заштиту споменика културе, искључиво надлежан да предлог одлуке о престанку својства културног добра припреми и са образложењем преко Министарства културе упути Влади, а да такво овлашћење нема Завод за заштиту споменика културе града Београда , на шта су Селаковић и Јелача више пута упозорени и од Ивановића, па је Васић, поступајући по налогу Селаковића, у намери да Влада Републичког завода за заштиту споменика културе сачинио акт са неистинитом садржином који је насловио као:
„ИНИЦИЈАТИВА: Предлог за доношење одлуке о престанку својства културног добра“ зградама Генералштаба Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране у Београду, неистинитим приказујући да је наведени Акт, заведен у писарници Републичког завода под заводним бројем 3-132/2024, иако му је било познато да је под тим бројем, истог дана, претходно формиран предмет поводом „молбе за решавање стамбеног питања“ коју је, поднео управо Васић, иако је знао да не поседује одговарајућа стручна знања, сачинио сам, без знања и учешћа конзерватора и других стручних лица Завода, са неистинитом садржином, лично предао Јелачи.
Истог дана је, такође поступајући по налогу Селаковића, и Ивановић сачинио акт који је насловио као: „Предлог за доношење одлуке о престанку својства културног добра зградама Генералштаба“, и предао га Јелачи, при чему му је било познато да ће овај акт бити искоришћен за неовлашћено сачињавање образложеног Предлога одлуке Владе о престанку својства културног добра зградама Генералштаба као и да је на основу закона овакав акт могао да достави једино Републичком заводу за заштиту споменика културе, који је искључиво надлежан да предлог одлуке о престанку својства културног добра са образложењем припрема.
У даљем тексту оптужнице наводи се да су Славица Јелача, Горан Васић и Александар Ивановић сачинили низ незаконитих и фалсификованих докумената, на основу којих је Влада Србије донела одлуку да се згради Генералштаба одузме статус културног добра.
Међутим, кључна ствар је да су наведени све радили по налогу Селаковића, који је као и они био свестан да тиме крше закон и да на такав начин одузимају статус културног добра Генералштабу.
У оптужници вибер и воцап преписке Селаковића и Васића
ТОК је у оптужници навео цитиране преписке између Николе Селаковића и Горана Васића у којима један другом шаљу линкове вести из медија о генералштабу, али и о јавним иступима конзерваторке и некадашње заменице директора Завода за заштиту споменика културе Естела Радоњић Живков, али и сведокиње у овом случају, коју је Селаковић у преписци назвао „озбиљним усташом“.
Овај део оптужнице преносимо у целости.
„17. новембра 2024. године, Никола Селаковић Васићу шаље фотографију на којој је у крупном кадру приказан прилог са ТВ „Н1“ у коме је Естела Радоњић Живков. Одмах потом Селаковић му пише: „Претпостављам да није тражила сагласност за иступање у јавности.“ А окривљени Васић одговара: „Наравно да није.“ а затим додаје: „Она и јесте највећи проблем.“ на шта Селаковић узвраћа: „Видимо се у уторак, па ћемо да разговарамо.“ и одмах затим закључује: „Само не треба реаговати пренагљено.“
18. новембра 2024. године Селаковић Васићу шаље линк, а реч је о вести која је у вези захтева запослених из Републичког завода да Влада повуче спорне одлуке за зграде Генералштаба, која вест је била објављена на порталу „Нова српска политичка мисао“ (НСПМ).
Васић одмах одговара Селаковићу: „Видим… Да ли је потребан одговор са моје стране на ово. Осим да је урађено без консултација и сагласности?“ и потом чекајући даље смернице пише: „Шта су даљи кораци?“. На ова питања му Селаковић одговара: „Не треба одговор. Послао сам да то видиш. Треба да видиш ко је то предводио. Сутра ћемо да се видимо и причамо о томе.“ На шта му Васић одмах: „Већ сам проверио Естела“ на шта Селаковић закључује: „Озбиљан усташа.“
Главни претрес је заказан за 4. фебруар у 10 часова.
