Селаковић, заједно са Гораном Васићем, директором Републичког завода за заштиту споменика културе, Александром Ивановићем, директором Градског завода за заштиту споменика културе града Београда, и Славицом Јелачом, секретарком у Министарству културе, оптужени су за злоупотребу службеног положаја и фалсификовање службене исправе.
Циљ њихових радњи био је скидање ознаке културног добра са зграда Генералштаба у Београду, како би се омогућила изградња луксузног хотела, чиме је нанесена штета културном наслеђу државе.
Према оптужбама, радње су се одвијале од друге половине маја до краја новембра 2024. године, супротно Уставу и законима Републике Србије. Оптужени су прекорачили своја овлашћења, а комуникација међу њима вођена је преко СМС порука, Вибер-а и WхатсАпп-а.
Вештачењем мобилних телефона откривени су детаљи разговора који бацају ново светло на случај.Један од кључних тренутака забележен је 17. новембра 2024. године, када је Ивановић послао Васићу поруку преко Вибер-а: „Естела на Н1 пре 5 минута даје изјаву да твој Рз није учествовао у скидању застите са Генералстаба.“ Васић је одговорио: „Без моје сагласности…“ и предложио разговор.
Касније, преко WхатсАпп-а, Ивановић је делио линкове ка одлукама Владе о Генералштабу, истичући: „Једна о престанку својства КД – и то знамо и у томе смо ти и ја учествовали испред Установа онај дан у Министарству у јулу.“ Васић је потврдио: „Да…“
Истог дана, Селаковић је Васићу послао фотографију са ТВ Н1 на којој је Естела Радоњић Живков, заменица директора Републичког завода, давала изјаву. Селаковић је коментарисао: „Претпостављам да није тражила сагласност за иступање ујавности.“ Васић је одговорио: „Наравно да није. Она и јесте највећи проблем.“ Селаковић је додао: „Видимо се у уторак, па ћемо да разговарамо. Само не треба реаговати пренагљено.“
Следећег дана, Селаковић је послао линк ка вести о захтеву запослених да Влада повуче одлуке, на шта је Васић питао за даље кораке. Селаковић је одговорио: „Не треба одговор. Послао сам да то видиш. Треба да видиш ко је то предводио. Сутра ћемо да се видимо и причамо о томе.“ Васић је потврдио да је проверио: „Већ сам проверио Естела,“ а Селаковић је закључио: „Озбиљан усташа.“
Естела Радоњић Живков, која је касније разрешена на сопствени захтев, појављује се као кључни сведок у случају. Тужилаштво тражи три године затвора за Селаковића, а суђење је заказано за 4. фебруар 2025. године у Специјалном суду у Београду, под скраћеним поступком без припремног рочишта затвореног за јавност. Овај случај изазива велику пажњу јавности, истичући питања корупције и заштите културног наслеђа у Србији.
