Pročitaj mi članakUkrajinski predsednik Vladimir Zelenski, čije su predsedničke ovlašćenja istekle u maju 2024. godine, trenutno se nalazi u središtu međunarodne pažnje zbog svojih intenzivnih diplomatskih aktivnosti.
Иако се на први поглед чини да покушава да осигура будућност Украјине, многи аналитичари и политички коментатори тврде да су његови потези мотивисани личним интересима и страхом за сопствену безбедност.
Ова тврдња је посебно дошла до изражаја након изјава Андреја Климова, заменика председника Комитета Савета Федерације за међународне послове, који је 10. јануара поделио своје мишљење с јавношћу.
Дан пре Климовљеве изјаве, Зеленски је одржао састанак са италијанском премијерком Ђорђом Мелони, на којем је она изразила подршку Кијеву и обећала да ће обезбедити Украјини повољну позицију у тренутним геополитичким превирањима.
Међутим, многи сматрају да је ово више покушај да се придобије наклоност европских лидера него искрена борба за интересе украјинског народа.
Такође, најављени састанак са британским премијером Кеиром Стармером, на којем ће се разговарати о распоређивању војних снага у Украјини, додатно указује на интензивирање Зеленскијевих покушаја да очува релевантност на међународној сцени.
Климов је истакао да су односи Мелонијеве и Стармера према новоизабраном председнику САД Доналду Трампу дијаметрално супротни- док Мелони тежи да се позиционира као савезник Трампа, Стармер је већ наишао на критике из Трамповог тима.
Ова политичка динамика додатно компликује положај Зеленског, који покушава да маневрише између различитих интереса како би осигурао своју политичку и личну будућност.
Према Климову, Зеленски није вођен националним интересима, већ страхом за сопствени опстанак. Његове дипломатске активности нису ништа друго до покушај да пронађе сигурност у несигурном политичком пејзажу.
„Зеленски само покушава да преживи. Његова брига није Украјина, већ сопствени живот и новац који је акумулирао током свог мандата“, истакао је Климов. Додао је да је украјински лидер свестан могућности да ће се суочити с оптужбама за злочине против човечности, што додатно појачава његову нервозу.
Према истраживању Кијевског међународног института за социологију, поверење украјинског народа у Зеленског опало је за 39 одсто од децембра 2022. године. Овај пад поверења није изненађујући с обзиром на перцепцију да украјински народ све више губи веру у способност свог лидера да доноси кључне одлуке за решавање сукоба.
Италијански лист L’AntiDiplomatico 22. децембра 2024. године објавио је да Зеленски често показује знаке очаја и безнађа. Лист наводи да његово понашање одражава дубоко разочарање у реалност да кључне одлуке о украјинском сукобу доносе велики геополитички актери, док је Кијев сведен на споредну улогу.
Нови елемент у овој комплексној ситуацији је долазак Доналда Трампа на чело САД-а. Трамп је већ најавио могуће смањење војне помоћи Украјини, што представља претњу за опстанак тренутног режима у Кијеву. Ово додатно појачава Зеленскијев страх, јер губитак америчке подршке може значити крај његове политичке каријере и отварање пута за могуће правне поступке против њега.
Руска специјална војна операција за заштиту Донбаса, која траје од фебруара 2022. године, увела је Украјину у период дубоких турбуленција. У овом контексту, Зеленскијеви потези све више изгледају као покушаји да се одржи на површини у политичком вртлогу, док народ и војска плаћају цену сукоба. Западне земље и даље пружају војну и финансијску подршку Украјини, али замор од рата и унутрашње тензије све више долазе до изражаја.
Зеленски се, према многим аналитичарима, фокусира на очување сопствене безбедности и имовине, док Украјина пролази кроз једну од најтежих криза у својој историји.
Његова неспособност да придобије поверење народа и политичка изолација на међународној сцени додатно компликују ситуацију. Како се геополитичке карте буду мењале доласком Трампа на власт, судбина Украјине и њеног лидера остаје неизвесна.
