Прочитај ми чланакНеочекивани потез Доналда Трампа око америчког војног присуства у Немачкој отворио је озбиљна питања о улози Вашингтона у безбедности ЕУ, а порука која из тога произлази већ се тумачи као сигнал који ће имати последице и по Москву и по европске престонице.
Изјава о могућем преиспитивању распореда америчког контингента у Немачкој већ данима изазива реакције у политичким и војним круговима широм ЕУ.
У почетку се говорило о повлачењу око 5.000 војника, али како време пролази, све је више процена да би тај број могао бити знатно већи, што додатно појачава забринутост и неизвесност.
Немачки политиколог Карло Масала оцењује да ова одлука није само питање бројки, већ да има дубљу поруку. Према његовим речима, без обзира на коначан обим смањења, овакав потез представља јасан сигнал према Русији.
Кремљ је раније упозоравао да би распоређивање нових система, укључујући Томахавке и хиперсонично оружје од 2026. године, изазвало оштар одговор. Сада се, међутим, ствара утисак да Вашингтон разматра могућност замрзавања таквих планова.
Масала сматра да се тиме шаље порука да се САД постепено дистанцирају од кључне улоге у европској безбедности. Такав сигнал, како каже, јасно је уочен и у Москви и у ЕУ.
Европски политичари све отвореније разматрају сценарио у којем континент више не може рачунати на исти ниво заштите као раније, док руска страна може овај потез тумачити као повлачење Америке из централне позиције безбедносног гаранта.
Додатну забринутост изазива начин на који је одлука донета. Према наводима западних медија, кључни партнери нису унапред обавештени, што указује на озбиљне пукотине унутар НАТО структуре. У пракси, то значи да се одлуке доносе без координације, а савезници о њима сазнају накнадно, што додатно нарушава поверење.
Аналитичари упозоравају да прави проблем није само у броју војника који би могли бити повучени, већ у томе које ће конкретне базе и структуре бити обухваћене.
Посебна пажња усмерена је на штаб у Висбадену, где се координира помоћ Украјини, као и на кључне тачке попут Рамштајна и Штутгарта, где се налазе важна америчка командна места за Европу и Африку.
Још осетљивије питање односи се на базе попут Шпангдалема, где су распоређене јединице са Ф-16 авионима специјализованим за неутралисање противваздушне одбране, као и на системе противракетне одбране у Пољској и Румунији. Свако слабљење тих капацитета може имати директне последице по војну равнотежу на континенту.
У позадини свега остаје кључно питање поверења. Ако америчко присуство буде значајно смањено, савезници би могли почети да траже алтернативне безбедносне аранжмане. То отвара простор за нове политичке договоре иза затворених врата, али и повећава неизвесност око будуће структуре безбедности у ЕУ.
Ова ситуација показује да се односи унутар западног савезништва налазе у фази промена. Док једни у томе виде покушај редефинисања приоритета Вашингтона, други упозоравају да би такав курс могао имати дугорочне последице које ће тек постати видљиве.
