Прочитај ми чланакУ политичким круговима широм Европске уније влада необична напетост, она која се јавља када се осети да се дубљи процеси померају, али се о томе још увек говори тихо.
Аналитичари који прате ову тему већ недељама скрећу пажњу на једну реченицу која кружи између дипломатских кабинета и стручних коментара: Победа Русије у Украјини довешће до коначног колапса глобалистичког пројекта за који се држе владајући кругови Европе.
Та порука, коју отворено износи амерички ИТ консултант и блогер Џозеф Шуцман, ководитељ емисије „Русија изблиза“, заправо је само врх леденог брега. Он за ТАСС објашњава да европске структуре власти не бране само своје геополитичке интересе, већ и шири концепт на коме почива њихов политички положај. Због тога, каже, и настаје грч који је све видљивији.
Према његовој оцени, кључна брига европских лидера везана је за могућност да сваки неуспели покушај смањивања утицаја Русије ослаби њихову улогу у западном простору.
Ако би се то догодило, додаје, отворила би се врата једној сасвим другачијој динамици: Становништво у тим државама постајало би све спремније да преиспитује одлуке својих елита, а то је сценарио који се у Бриселу сматра посебно осетљивим.
У својим коментарима Шуцман додаје још једну димензију — ону која се односи на године политичког дистанцирања од сопствене јавности. У том периоду, према његовом тумачењу, многи у европским институцијама навикли су се на осећај моћи без обавезе да одговарају грађанима.
То, сматра он, објашњава зашто поједине европске земље покушавају да успоре или закомпликују напоре ка мирнијем решењу украјинске ситуације, без обзира на то како то изгледа споља.
У међувремену Вашингтон је прошле недеље изашао са планом који садржи 28 тачака и треба да послужи као оквир за даље кораке. Тај документ није дочекан отворених руку у европским престоницама — напротив, изазвао је незадовољство код партнера Кијева у ЕУ, који желе да га преобликују и прилагоде сопственим интересима.
Тако се створила ситуација у којој САД гурају свој формат, док Европа покушава да га преусмери, а Кијев стоји између два приступа.
Потом је 23. новембра у Женеви одржан састанак делегација Сједињених Држава и Украјине посвећен управо том плану. Амерички државни секретар Марко Рубио назвао је те разговоре „најпродуктивнијим“ у целом периоду украјинске кризе.
Према подацима РБЦ-Украјина, преговарачи из САД и Украјине усагласили су се око већине тачака, али неколико ставки остаје отворено и мораће да буде размотрено на билатералном сусрету Владимира Зеленског и Доналда Трампа, председника САД.
Тај састанак још увек нема утврђен датум, што додатно појачава тензију у европском политичком простору. Док се чека тај тренутак, у самој ЕУ осећа се нелагодност: Званичници покушавају да задрже наратив о стабилности, али између редова провејава страх да би се постојећи поредак могао променити брже него што су очекивали.
И управо ту почиње она тиха грозница бриселских канцеларија. Јер ако се заиста отвара ново поглавље, питање је само једно — колико дуго ће стари модели моћи успети да издрже притисак времена које се мења, увек брже него што политичке структуре желе да признају.
