Podešavanja / Settings

Savet bezbednosti UN ni večeras, na 13. vanrednoj sednici posvećenoj eskalaciji nasilja u Ukrajini, nije uspeo da usaglasi korake za rešavanje krize u toj zemlji.

Zapad ipak ne može a da ne odoli svom vekovnom porivu: dešavanja u Ukrajini naterala su Karla Bilta, ministra spoljnih poslova Švedske, da kaže da je pravoslavlje glavna pretnja Zapadu, jer se oko njega sabira Rusija.

Pre izvesnog vremena Srbija je još jednom mogla da vidi sve “blagodati” promene svesti za koju se tako uporno zalažu naši vlastodršci. U prestonom srpskom gradu, ispred ambasade Rusije, okupile su se “žene u crnom”, da pruže podršku mladoj ukrajinskoj demokratiji i da jasno kažu “Stop tiraninu Putinu!”

Rusija je krenula za Hristom, hoće li Srbija imati snage da joj se na putu pridruži?

„OVK, koju je do 1998. godine američki Stejt department svrstavao u kategoriju `terorističke organizacije` i koja se finansirala uglavnom putem trgovine drogom, odjednom je postala saveznica“, piše autor teksta, uz opasku da su u Vašingtonu tada cinično govorili da cilj opravdava sredstva.

Prenosom najbitnijih funkcija vlasti i većine poslova na nadnacionalni nivo građanin birač se degradira u pukog poreskog obveznika koji gubi mogućnost kontrole, neposredno ili preko reprezentativnog, demokratskog predstavničkog tela

Zapad protiv Rusije, po svoj prilici, ne vodi bitku koju bi morao voditi, ocenio je The Washington Post.

Otkazana promocija knjige u Domu Vojske! Gde su sada povici na cenzuru, gde borci za slobodu govora? Al’ gde li je bože lanjski sneg?

„Samo, ni Merkelova i ostali nisu glupi i potpuno su svesni koliko danas zavise od Rusije. Svi oni imaju velike realne visokotehnološe sektore ekonomije kojima su potrebni resursi, a ti resursi su – na istoku. Zato Rusija i nema razloga da se boji nikakvih sankcija”.

Rusija je odustala od pokušaja da postane deo Zapada, i to je najvažnije povodom Krima, Ukrajine, sankcija…

Redakcija „Srbin info“ je razgovarala sa Vladimirom Kršljaninom, kopredsednikom Narodnog fronta, predsednikom Pokreta za Srbiju, bivšim ambasadorom i bliskim saradnikom Slobodana Miloševića i počasnim profesorom Ruskog državnog trgovinsko-ekonomskog univerziteta.

Nemačke reakcije na krizu u Ukrajini ukazuju na krizu o kojoj se još ne debatuje, ali se to neće izbeći– krizu zapadnog savezništva.

Oni pokušavaju da izgrade pravoslavni bastion protiv Zapada…“, reči su švedskog ministra spoljnih poslova Karla Bilta na neformalnom sastanku šefova diplomatije EU u Atini 5. aprila 2014. godine. [1]

„NATO-demokratije“ su, naime (i isto tako – nažalost), izabrale put svih ostalih imperija u istoriji čovečanstva. Budućnost će pokazati, da li će one naći snage da naprave jedan radikalni zaokret u smislu „put u budućnost vodi preko vraćanja korenima“, te da ipak izbegnu i kraj, način nestajanja svih svojih prethodnica, koje su svojevremeno, isto kao danas one, glasno i samouvereno proglašavale „kraj istorije“.

Ministri spoljnih poslova Evropske unije, istakli su u subotu da Rusija treba da smiri tenzije s Ukrajinom, posle dvodnevnog neformalnog sastanka u Atini, završenog porukom da sve opcije i dalje ostaju otvorene, uključujući i nove sankcije.

Izlaganje Vladimira Kršljanina na Međunarodnoj konferenciji „Da se ne zaboravi! (Globalni mir protiv globalnog intervencionizma i imperijalizma)”, koja je povodom 15-godišnjice početka oružane agresije NATO održana 22-23. marta 2014. u Sava centru

Ukrajinska kriza mogla bi da natera Nemačku na čvršći pristup prema BiH, a posledica toga bio bi jači intervencionizam Zapada, objavio je jedan ugledni briselski portal. Kao rezultat te najave može da se tumači i svojevrsna diplomatska ofanziva EU na Sarajevo koja je u toku.

Svetu je potrebna imperija dobra, Rusija ima sve šanse da to postane

„Ne znamo kako će se sve završiti, ali postoji mogućnost da se interes RS za veću samostalnost i povratak otetih nadležnosti lakše ostvari“, ocenio je Kesić u intervjuu za „Nezavisne novine“.

Odlukom o pripajanju Krima Rusiji, Moskva je na delu pokazala da reči presednika Putina – da Rusija više neće odstupati – nisu prazne priče; da je dosta bilo sa uzmicanjima i da toga više biti neće. Pogotovu kada njeni partneri na Zapadu pređu ,,crvenu liniju’’ kako je to, po oceni Kremlja, bilo u slučaju Ukrajine.