Pročitaj mi članakPo pivskim selima, Princ Eugen divizija od 6. do 12. juna 1943. godine, zajedno sa Handžar divizijom, muslimanskim ustašama iz Hercegovine, pobila je 1.290 Pivljana, među njima je bilo 549 dece
Да се којим случајем не заборави. Да се памти. У Долима крај Пиве на данашњи дан, 7. јуна 1943. године, немачка фолксдојчерска СС Принц Еуген дивизија, заједно са гатачким и усташама из Ханџар дивизије, за сат времена, кажу, немачки ефикасно и прецизно, побила је 522 мештана, међу њима и 109 деце млађе од 15 година.
Братство Благојевића из овог пивског села изгубило је тог дана 220 чланова. Ни криви ни дужни, сви су побијени само зато што су, ето, били Срби. Једно од деце, и та је прича остала у Пиви, рођено је тог дана на губилишту па одмах погубљено.
Нема братства у Пиви које тог дана није задесила трагедија. Немачки војници, забележено је и остало за сва времена, мамили су дечицу бомбонама, сакупљали по вртачама, па их онда стрељали.
По околним селима, Принц Еуген дивизија од 6. до 12. јуна те године, заједно са поменутом Ханџар дивизијом, муслиманским усташама из Херцеговине побила је 1.290 Пивљана, међу њима било је 549 деце, тек стасалих дечака, девојчица, млађих од 20 година.
Много је огњишта тих дана по Пиви за сва времена угашено.
У Гојковића Долу крај Плужина, изнад Пиве, претходног дана, 6. јуна, уочи празника Обретења главе Светог Јована Крститеља, Немци су у колибу затворили 46 мештана, по неким верзијама догађаја било их је и 60, и све их живе запалили.
Јаглика Аџић, коју је Српска православна црква посветила као и остале пивске мученика, имала је 17 година. Била је склоњена са стране, када је видела да су у колиби у пламену њена браћа Милорад (8), Момчило (4) и Душан (2), њени отац и мајка, Крсто и Стоја, када је чула крике браће, залетела се, скочила у огањ и изгорела са њима.
Пивски песник Коста Радовић, 1969. године сведочио је о злочину:
„Никaдa нeћу зaборaвити Долa. То je нajвeћe стрaтиштe у Црноj Гори, голeмa и нeпрeболнa трaгeдиja пивског нaродa. Имaо сaм тaдa сeдaм годинa и сa двaдeсeтaк мjeштaнa из сeлa Борковића био сaм у збjeгу, сaкривeн од прогонитeљa, у jeдноj високоj пeћини прeко кaњонa Комaрницe. Сjeћaм сe дa су сe из Долa чули рaфaли и лeлeк коjи je прeсjeкaо нeбо и коjи никaдa нeћу зaборaвити. Кaдa сe лeлeк проломио, у пeћини je нaступио општи плaч. Био сaм збуњeн, ниjeсaм знaо штa сe догaђa, aли сaм осjeтио стрaшну jeзу и стрaх. Кaсниje су ми обjaснили штa сe свe дeсило… Тaj лeлeк мe обaвeзуje дa сe увиjeк сjeћaм нeсрeћникa коjи су убиjeни у Долимa, дa о њимa пишeм, дa нe дозволим дa сe зaборaвe“.
По вртачама, по пивским селима, најпре су убијали децу млађу од 15 година, пред очима родитеља, па жене и девојке, па на крају старије од 15 година. Зашто тим редом, знају само нељуди у људском облику.
„Кaдa je нaишлa тa СС дивизиja, коja никогa живог ниje остaвљaлa испрeд сeбe, покупилa je свe стaновништво коje je зaтeклa. Порeд мене из кућe су одвeдeни и моја сeстрa Видa и осмогодишњи сeстрић Вeљо Вучуровић, коjи je дошaо у уjчeвину. Мог брaтa Сaву, коjи ниje хтио дa крeнe из кућe jeр je прeтпостaвио штa нам сe спрeмa, убили су у кући. Зajeдно сa њим убиjeни су и њeговa супругa, син и три кћeркe. Кaдa су их побили зaпaлили су кућу тaко дa сe ниje имaло штa сaхрaнити jeр je остaо сaмо пeпeо“, сведочење је Милоша Гломaзића рођеног 1907, који је једини тог дана крвав, рањен, успео да утекне са стрелишта.
У Долима на месту страдања подигнут је храм.
„Неко говори о 109, него 111. Жртва дјеце је запечатила пивску жртву у току Другог свјетског рата. Понавише су страдала дјеца, жене, труднице, старци, нејач, све невине жртве које су побили фашисти и нацисти, и то не само они који су дошли из Њемачке и Принц Еуген дивизија него и многи други од наших комшија који су се прикључили тим злочиначким СС дивизијама“, казао је пре коју годину на месту страдања пивских мученика владика Јоаникије.
Крвави, бестијални, у људској историји до тада ваљда не забележени пир настављен је наредних дана по Горњим Брезнима, Стабнима, у Кручици, Миљчковцу, Буковцу, Заброју, Рудницама, Брљеву, другим селима. Злочинци никако нису могли српске крви да се напију.
Крајем јула 2022. године, Скупштина Црне Горе усвојила је Резолуцију о геноциду у Пиви и Велици.
„Ако је Јасеновац највећи српски град под земљом, онда су Велика и Пива двије највеће српске вароши под земљом. Забрањивали су нам да се сјећамо ових жртава. Увијек се подразумијевало да Срби страдају као народ. Сад поручујем: не заборављам и не опраштам, нисам нити Бог, нити Архангел Михаил“, рекао је током расправе о резолуцији Милан Кнежевић.
