Podešavanja / Settings

Njegošev vojvoda Draško je na Zapadu, u Mlecima, doživeo, mnogo pre Đinđića, Tadića i sadašnjih vlastodržaca, pravu prirodu evro-obećanja, prilikom susreta sa duždom: „Obeća mi i što mu ne iskah./ I pomislih kad od njega pođoh:/ blago meni jutros i dovijek…/ Kad poslijed, sve ono izlinja,/ ka da ništa ni zboreno nije./ I posad mu ne bih vjerovao/ mlijeko je da riječe bijelo“.

Novinari nikada nisu toliko napadali organizatore ZOI kao u Sočiju. Mnogima sport u Sočiju nije važan, bitno je ocrniti ruskog domaćina

Ruski predsednik Vladimir Putin je ocenio da još uvek, kao što je to bilo u vreme hladnog rata, pozitivan razvoj Rusije ponekad izaziva u inostranstvu želju da se ona obuzda, ali, u većini slučajeva to nema nikakvu perspektivu.

Zapad je žmurio pred silnim neonacistima koji protestvuju u Kijevu, isto kao što su tvrdili da među sirijskom opozicijom ne postoje džihadisti, rekao je za Rusiju danas, Dimitri Babič, analitičar iz redakcije Glasa Rusije.

Već danima o Hodorkovskom pišu do obamrlosti. Pri tom pišu takve besmislice da sam Hodorkovski počinje da se svađa (što se dobro vidi u intervjuima koje je dao).

Ono što Zapadu verovatno najviše smeta u odnosima sa Rusijom je činjenica da ta ogromna zemlja, suprotno očekivanjima, nije oslabila niti izgubila značaj kao igrač na globalnoj svetskoj sceni, već beleži uspeh za uspehom na planetarnom planu. I to pre svega zahvaljujući Vladimiru Putinu.

Analitičar Đorđe Vukadinović je ocenio da BiH teško može da opstane u sadašnjem obliku, koji više nije dejtonski i koji se može opisati izrazom „ni riba ni devojka“. On ističe da postoji opasnost da se pokuša radikalnija promena Dejtona na štetu RS uoči stogodišnjice Prvog svetskog rata i predstojećih izbora, što će neminovno izazvati turbulencije.

Danas posle sto godina, diže se zavjesa sa tajne pozornice na kojoj se naziru nevidljivi planovi i smjerovi politika velikih sila, koje su u sprezi sa malim neistorijskim narodima Balkana doveli srpski narod u položaj upitnosti njegovog daljeg opstanka, ili, makar do prekida istorijskog kontinuiteta srpske nacionalne misli i osjećanja, čiji izvor seže u nemanjićku starinu.

Kada bi u svom autorskom tekstu u Politici Austro-Ugarsku zamenio Evropskom unijom, Nemačku NATO paktom, a Bosnu i Hercegovinu Kosovom i Metohijom, Tomislav Nikolić bi dobio sliku prozapadne države koju vodi, a koja se suštinski ne razlikuje od Srbije poslednjih Obrenovića. Zbog toga njegov članak pripada žanru političke karikature

„Ma nije tako strašno, pa do 17 sati je sve bilo u redu, saopštava OEBS. Još gore je što u OEBS-u izgleda stvarno veruju da ‘nije tako strašno’“, jedan je od živopisnih komentara štampe, nakon izbora na Kosovu.

Napisao sam ovu knjigu, jer me nervira neobjektivnost, iskrivljena slika razvoja savremene Rusije, koju pristrasno pokazuju zapadni mediji. Ali, to ne znači da ja skroz zatvaram oči na probleme koji postoje u današnjoj Rusiji.

Kako se jedna civilizacija i bratske zemlje unutar nje okupljaju medjusobno, šta ih rukovodi

Semjuel Hantington piše gde su rasedne granice i mesta gde će se civilizacije sukobiti u svom eseju Sukob civilizacija

Pri tom, zvanični Beograd predano ispunjava sve zahteve SAD, EU i NATO po pitanju Kosova i Metohije. Politika da Brisel nema alternativu dovela je do toga da republička vlast primorava Srbe da izađu na Tačijeve izbore i pored toga što ima jasnu poruku sa Zapada da će „zajednica srpskih opština“ biti pod kontrolom Tačijeve vlasti. „Formiranje zajednice srpskih opština, kao dela kosovskog sistema, biće važan korak za srpsku zajednicu, kao i za odnose Srbije i Kosova“, rekao je nedavno „ambasador“ Velike Britanije u Prištini Jan Klif.[6]

Velikim rusko-beloruskim vojnim manevrima Zapad- 2013, koji su održani od 20. do 26. septembra na pet poligona komandovali su ministri odbrane obe države Sergej Šojgu i Jurij Žadobin.

Inicijativa o formiranju Zapadnobalkanske šestorke (G6), koja podrazumeva institucionalizovanu saradnju BiH, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Kosova i Albanije u kontekstu evropskih integracija, za sada je privukla i pažnju Slovenije i Hrvatske, iako su one već članice EU.

Bivši gimnazijalni profesor, pisac i istoričar Milosav Popadić digao je glas povodom najave nadležnih sarajevskih institucija da će spomenik austrougarskom prestolonasledniku, nadvojvodi Francu Ferdinandu, žrtvi sarajevskog atentata u avgustu 1914., biti završen i svečano otkriven na 100. godišnjicu izbijanja Prvog svetskog rata u okviru obeležavanja ovog događaja u Sarajevu, javlja Tanjug.

U otvorenom pismu građanima Sarajeva i Federacije BiH, koje je u celini objavljeno na portalu sarajevskog „Oslobođenja”, Popadić je pozvao javne radnike celog sveta da dignu svoj glas u odbranu istine i slobode – smatrajući da bi se otkrivanjem ovog spomenika podstakle nove podele između Srba i Bošnjaka. Tim pre što su niz ličnosti iz javnog života Federacije BiH istakli da bi predstojeću proslavu stogodišnjice izbijanja Prvog svetskog rata, 28. juna sledeće godine, trebalo iskoristiti da se ispravi „stara nepravda” – da se Gavrilo Princip proglasi teroristom, a Franc Ferdinand nevinom žrtvom.

* * *

Analizirajući teze koje zapadni mediji plasiraju tamošnjoj javnosti – u sklopu francuske inicijative za obeležavanje stogodišnjice izbijanja Prvog svetskog rata koju je prihvatila međunarodna zajednica – moglo bi se doći do zaključka da su apeli i protesti Milosava Popadića upućeni na pogrešnu adresu, ma koliko bili razumljivi i opravdani.

Američki, britanski i, pre svega, nemački mediji ne posustaju u naporima da izbijanje Prvog svetskog rata prikažu u novom svetlu, navodno na osnovu novih istorijskih saznanja.

Istorijskom tumačenju, po kome su Nemačka i Austrougarska bili inicijatori ratnih sukoba, suprotstavljena je nova teza, po kojoj Rusija i Srbija snose najveću odgovornost za izbijanje rata. „Ova, svakako ispravnija teza otkriva da su tadašnje svetske sile – Nemačka, Francuska, Britanska imperija, Austrougarska, a donekle i Italija – nepromišljeno ušle u rat, nasedajući na provokacije Moskve i Beograda, a isto tako zapostavljajući da diplomatskim i političkim sredstvima reše krizu koja je izazvana terorističkim napadom i ubistvom austrougarskog prestolonaslednika i njegove supruge”, komentariše nemački dnevnik „Velt“ u svom jučerašnjem izdanju.

„Velt“ otkriva u svom nedeljnom, udarnom članku ko je, u stvari, bio Gavrilo Princip. „Bio je somnambul (mesečar) i prapotomak današnje Al Kaide – Bin Laden tadašnje epohe.“

Svesni teških optužbi i besmislenih poređenja, autori konzervativno nemačkog „Velta“ su se pozvali na „istaknute poznavaoce istorije”, poput australijskog istoričara Kristofera Manroa Klarka, pristalice „prusko-nemačke opcije”, istaknutog germanofila na anglosaksonskom govornom području. Klark je kao prvi zapadni istoričar od imena nazvao Gavrila Principa i aktiviste „Mlade Bosne“ mesečarima sumnjivih političkih ideja, spremnim na samoubistvo zarad ostvarenja sopstvenih ciljeva. Uporedio ih je u svom nadri istorijskom pamfletu „Somnambuli“ sa teroristima današnjeg vremena.

Klarkove teze su dobro došle američkom „Vol strit Džornalu“ da se nadoveže i proglasi Gavrila Principa – političkim pretkom osame Bin Ladena…

„Novo gledanje na istoriju“ podstaklo je i uredništvo nemačkog „Dojče vele” da u sklopu izveštaja o dočeku Momčila Krajišnika na Palama pomene Gavrila Principa i takođe ga uporedi sa Bin Ladenom.

Nije potrebno naglašavati da je poređenje Principa sa Bin Ladenom odjeknulo u zapadnom svetu. Prihvaćeno je, takoreći oberučke, u krugovima EU koji na obeležavanje stogodišnjice izbijanja Prvog svetskog rata gledaju kao na priliku da se uspostavi harmonija između nemačko-austrijskih i britansko-francuskih odnosa, zasnovana na pomirenju. Dosadašnja praksa, naime, pokazala je da se pri pomenu dva svetska rata otvaraju novi frontovi u raspravama o krivici. O tome svedoči i nedavni, diplomatski sukob Londona i Berlina o kome je „Politika“ izvestila pre desetak dana. Pozivajući se na izvore u Vajtholu (sedište britanske vlade) ostrvski mediji su optužili vladu u Berlinu da je pokušala da utiče na London, ne bi li kod obeležavanja izbijanja Prvog svetskog rata odustao od pominjanja pobednika i poraženih.

Bilo kako bilo, o(p)staje činjenica da će spomenik bivšem austrougarskom prestolonasledniku biti podignut na mestu gde je bio Muzej „Mlade Bosne”.

Dimenzije promena su takve da analitičar Miroslav Lazanski u „Politici“ od 20. jula 2013., pomalo ironično, pominje sovjetskog stručnjaka, profesora Smirnova, koji je devedesetih godina prošlog veka, sa predstavnicima američkih obaveštajnih službi radio na programima „psihokorekcije“ i ispiranja mozga. Lazanski kaže:

Srbi su jedinstven narod koji vidi da su ih Zapad i SAD podelili na više zemalja koje su umnogome veštačke. Čak ih je teško nazvati i državama.

Muslimanska braća optužuju administraciju predsednika SAD Baraka Obame da je pozdravila i podržala državni udar protiv predsednika Mohameda Mursija. „Obama je Mursiju otvoreno pretio ekonomskim sankcijama“, kaže Esam el-Erian, vođa Partije slobode i pravde, bliske Muslimanskoj braći. Te reči su imale efekat: na demonstracijama Muslimanske braće uvek se vide i plakati protiv Obame.