Podešavanja / Settings

Kosovo i Krim su primeri prakse u međunarodnim odnosima koja je 1999. počela kao manevar zaobilaženja pravnih normi, ali se na kraju okrenula protiv svojih tvoraca

Kad naša pešadija naiđe na minsko polje napadamo kao da ga nema.” Maršal Georgij Žukov

„Dvadest pet godina se trudimo da sa njima izgradimo partnerske odnose. Međutim, nismo uspeli. Rusija više nije spremna da pristane ni na kakve kompromise koji idu na štetu njenih ličnih interesa i interesa slovenske sabraće“, poručio je Šogorov.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu i ministar odbrane Moše Jaalon naredili su armiji da nastavi pripreme za mogući napad na iranska nuklearna postrojenja, uprkos pregovorima Irana i Zapada, piše „Haarec“, pozivajući se na nedavne izjave visokih vojnih oficira

“Evropljani tvrde da Kosovo ima pravo na nezavisnost jer je, kažu, to specijalni slučaj i jer su na Kosovu pale mnoge žrtve. Ali sada za Krim kažu da je to protivno zakonu. To nije samo dvostruki standard od strane Evrope, to je i cinizam. Zar su nam trebale ljudske žrtve i na Krimu pa da proglasi nezavisnost tek tada!?”, pita Putin.

Zapad započinje novi čin krimske misterije u kome jednu od glavnih uloga igra lutajući cirkus sa predstavom „Deca Majdana“.

Bivši šef Službe državne bezbednosti Ukrajine Aleksandar Jakimenko otkriva da su vođe ovih organizacija bili česti gosti Ambasade SAD u Kijevi gde su dobijali uputstva kako da organizuju puč, a neki od njih su praktično živeli tamo.Jakimenko tvrdi da je snajperiste koji su ubijali u centru Kijeva unajmila tadašnja opozicija koja je organizovala „evromajdan“ i da je u to umešan Andrej Parubij koji je u to vreme bio „komandant majdana“

Zapadni svet je zabrazdio u histeriju samo da ne dopusti slobodno iskazivanje volje stanovnika Krima koji žele da se njihov region vrati u istorijsku domovinu – Rusiju. A do nedavno Vašington i evropske prestonice vatreno su podržavale želju Kosova da se odvoji od Srbije, mada je objektivnih osnova za to bilo mnogo manje. O čemu se tu radi?

Svet – Zapadni mediji ocenjuju danas, u izveštajima o vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji, da se očekuje da će Srpska napredna stranka učvrstiti vlast, s više od 40 odsto glasova podrške, što bi bio rezultat kakav nije zabeležen od vremena Slobodana Miloševića.

Dugo pripremana, kriza u Ukrajini je na samom kraju svog početka a njen dalji razvoj je ipak veoma teško predvideti mada će od njega, kakav god da bude, u velikoj meri zavisiti slika budućih međunarodnih odnosa.

Kao što smo prošle godine predvideli u knjizi „Rušenje Republike Srpske: Teorija i tehnologija prevrata,” neuspeh ulične „obojene revolucije” započete 2014. u Banja Luci ne podrazumeva napuštanje napora da se RS delegitimiše i politički devastira.

Austrijski list navodi u daljem tekstu da je u današnjem svetu jedna stvar potpuno jasna: svako ko na pokazivanje moći reaguje pozivajući se na međunarodno pravo u startu je izgubio.

Slobodan Milošević je epoha, ključni i tragični prelom u istoriji Jugoslavije.

Direktor Centra za strateške alternative Dušan Proroković o ukrajinskoj krizi i njenom uticaju: Ne postoji opasnost da Rusija prizna Kosovo, kao što ne postoji šansa da SAD priznaju Krim. Zapad je u Ukrajini streljao demokratiju

Zapadni lideri bi na trenutak mogli da prestanu da čestitaju jedni drugima na „uspesima“ u Ukrajini, komentar je kineske državne agencije Sinhua.

Javni servis za dezinformisanje građana Srbije i ostale obaveštajno-propagandne postaje NATO pakta u Srbiji, koje sebe, od milja, nazivaju novinama i televizijom, upregnute su 4. marta 2014. u antirusku kampanju zapadnog vojnog bloka

Jedan od omiljenih argumenata pristalica ubrzanih evrointegracija u Srbiji, jeste teza o velikoj finansijskoj pomoći na koju zemlja može računati čak i pre zvaničnog usvajanja zahteva

Gornji dom ruskog parlamenta – Savet Federacije – objavio je da priprema projekat zakona koji će omogućiti – u slučaju da Zapad uvede sankije Rusiji – konfiskovanje imovine, aktiva i računa evropskih i američkih kompanija.

Predsednik Odbora ruske Dume za međunarodne odnose Aleksej Puškov zapitao je Zapad zbog čega je priznao pravo građana Kosova na samoopredeljenje, a odriče stanovnicima Krima pravo na slobodno izražavanje mišljenja.

Prvi kanal ruske državne televizije u prilogu o političkoj krizi u Ukrajini uporedio je događaje u toj zemlji sa bombardovanjem Jugoslavije i NATO okupacijom Kosova i Metohije.