Прочитај ми чланак
(Евроазија)
Азија је сасвим несумњиво задужила цело човечанство. Старо-кинеска мудрост и духовност у виду четири религије са Индијског потконтинента само су део непрекидног врела којег волимо да зовемо „Древни Исток“.
И само хришћанство је несумњиво један деликатан, трансцендентални додир Истока са већ рационалном цивилизацијом коју нам је завештала Антика. Као уосталом и Византија сама. Са хришћанством су Мистерије Истока и све тајне повезаности свега у васиони по први пут у историји изразиле жељу да заживе у универзалном, обичном овоземаљском човеку.(1)
У прилог азијског извора свих европских идеја и, ако ћемо већ да претендујемо на савременост И прикљученост на последње западне бисере мудрости; уочимо да је и сам творац првобитне теорије историје као конспирологије заправо Кинез: Конфучије. Ако неко жели есенцијални дистилат који мења перспективу посматрања друштвене џунгле то је следећа изрека Конфучија: „Светом владају знаци и симболи а не реч и закон“.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Када овакву једну изреку константно имамо на уму док упијамо било какву конспирологију, некако је све другачије; помислите да и нема ништа конспиративног у историји; постоје идеје, интереси, импулси, народи који се сударају и сукобљавају и свака интересна група има своје знаке и симболе. Временом се и научите да их читате! Сун Тсу као отац теорије ратовања није ништа мање значајан мислилац иако је његова мисао као филозофа имала можда далеко мањи опсег али је његово наслеђе ништа мање значајно. Његова чувена и универзално пријемчива изрека „рат је децепција“ у суштини интер-дисциплинарно спаја конспирологију са ратовањем. Другим речима: рат је конспирологија истим средствима!
Запад се овде као и увек сам убацује у причу, овога пута у виду универзалног морализатора: „Сваки рат је масовно убиство“; Или нешто мало продуховљеније од Ернеста Хемингвеја: „Немојте никад помислити да рат ма колико био оправдан или неизбежан, није злочин“. Ако би успели да се одмакнемо мало у страну и упоредимо ово источно И западно, биће нам јасније; ко сажима дубљи смисао, а ко претендује на „ефекат код слушаоца“.
Док сви њени мислиоци ламентирају над утопијом у којој људи траже животни узор у снази и лепоти, варате се ако мислите да Европа трпи бољег од себе у било ком облику, величини или форми. Овде не знам ко професионалније глуми племићко порекло од Старе даме. Сада када постоји БРИКС као велика и снажна асоцијација земаља у развоју, приметимо како је Европа повукла израз Индо-Кина из оптицаја. Она више не постоји, осим као постојбина дивљих хорди Џингис-кана, о коме ћемо нешто више једном другом приликом. Термин је дакле исувише асоцијативан и имплицира нешто више осим географске близине ове две велике земље, а Запад не воли ни помисао на Идеократију са три стуба (Духовност, Државност и Демократија) као идеју која се оваплоћује. Запад сумарно извози искључиво „демократију“ и то само тамо где гарантовано може да изнедри тоталан друштвени хаос. Посматрајући једну Сирију, Запад се увелико спрема да подсети ове две велике државе како имају „исламско питање“ унутар или близу својих граница, што је уосталом у пар наврата већ и учињено; како у Кини тако и у Индији. Толико о Малтешким Витезовима или како рече Први посланик младом Црњанском у „Ембахадама“ – „нећемо потезати питање (ратних) репарација, знате… министар је масон“.
Никад НАТОМ
Добри стари НАТО. Без њега ништа. Он је уствари мало дуже са нама него што се уобичајено мисли. Силе осовине су својевремено представљале идеологију коју смо сумарно одредили термином национал-социјализам. Можете ли данас НАТО другачије да појмите него као оружано крило новог западног дистилата: Научног Нацизма. Након што је комплетно срушено читаво здање међународног права и међународног правног поретка, просветитељи нам неуморно доказују да НАТО само помаже у ширењу и одбрани демократије и људских права. Ево где је проблем: узмемо ли демократију и људска права у њиховом изворном значењу из периода пада Бастиље имали би пред собом ове три магичне речи: „слобода – једнакост – братство“ (Француска револуција из 1789-те, плебисцитарно усваја ову паролу за свој борбени поклич).
Требало је да прође добро преко две стотине година да нам запад са својим ексклузивним ауторитетом мало редигује изворно значење новим „научним“ тумачењем ове пароле: „слободни људи нису једнаки, а једнаки људи нису слободни“(2). Lawrence W. Reed је за потребе новог НАТО-а уградио понешто од есенцијалног Ничеа и објаснио нам укратко следеће: места под сунцем има за све, али у хладовини има места само за способне и јаке. Тако сам барем ја разумео. И зашто опет запад да нам држи семинар на тему „еурека- решили смо све“!? Није ли овако нешто могао сваки студент прве године филозофије одавно да нам објасни? Потписник редиговане верзије идеја просветљености врло вероватно задужује светску заједницу за ауторска права од коришћења ове изреке на безброј семинара и форума ширем наше планете на којој његови земљаци присвајају патентна права на невероватан амерички изум: зрно пшенице. Зато не би требали толико да се задржавамо и непрестано бавимо теоријама завере јер је све на отвореном: Запад од свега што клија под сунцем узима приход док се ми умарамо изучавањем конспиративних основа Федералне банке за резерве. Није да сумњамо у недобронамерност банкара уопште узевши али у оптицају је на жалост тачно онолико конспиролошкелитературе колико „систем“ може лежерно да поднесе.
Морална компонента из слободе – једнакости – братства је обрађена тако да свима на западу будепотпуно јасно да сви играмо за исти тим и да самим тим важе тимска правила за све. То значи да није као у доба „старог нацизма“ више потребно или могуће улазити у анализе о оправданости прихватања изузетних околности које би могле ту и тамо да коригују постулате из основног и универзалног диктата. Ево конкретно на шта циљам: квислиншка влада, са или без наводника свеједно, Милана Недића није послала ни једног јединог војника на Источни фронт. Управо је то тај један луксуз који НАТО Србији овог пута неће дозволити уколико не успемо да избегнемо ту ЈЕДИНУ ВЕЛИКУ ТРАГЕДИЈУ. Београд ово зна да се одмах разумемо. А и ми знамо да са ђаволом имамо посла, да се одмах и ту разумемо. Можда нас планирају за Индију или Кину ако буде требало, а не тамо, не дај Боже… Ја бих истовремено искористио ову прилику да се извинем свим поштеним добрим људима либералне провенијенције ако сам им повредио политичка, културна или морална осећања својим размишљањем о НАТО пакту. Знам да није баш у најбољем укусу. Тако једноставно осећам након разматрања: Ниче или Достојевски.
Једноставно осећам Достојевског као једног од нас. Све је то за људе. Ниче је пренео личност, „лепоту и снагу“ над-човека и подарио је НАТО множини која је за узврат понудила нешто од сопствене креативности кроз прихватање своје историјске мисије: када видимо народ да посрће – докусуримо га. Сигуран сам да ово није ништа апстрактно! Ако желите и литерарни наговештај овакве „напредне“ улоге западног човека суоченог са комплексношћу истока, можете се вратити на књигу „Тихи Американац“ од Graham Green-а. (писац је добио неколико гласова мање од Иве Андрића при номинацији за доделу Нобелове награде за литературу! – најбољи могући хришћанско-евроазијски пример о синхроницитету, тј. о повезаности свега…).
Ми у Србији волимо да мислимо да и ми увек треба нешто и сами да кажемо. Па и да кажемо: не ради се о сукобу апстрактних конструкција Све-човека против Над-човека. Директно на терену осећамо и видимо да се ради о сукобу Човека и Не-човека, где овај потоњи НЕ МОЖЕ да нам објасни да ту НЕМА НИШТА ЛИЧНО и да смо као народ једноставно увек на кривом месту и у криво време. Напротив. Управо је обрнуто и ми то знамо.
Додајмо да је од Берлинског конгреса НАТО у континуитету увек постојао и увек био присутан на овим просторима и да се прво звао „Отоманска Империја“(3). Пакет аранжман за Еуропску Еутаназију Србије укључује и чланство у НАТО-у. О овоме удружењу и његовом отровном утицају постоји небројено чланака на небројенно портала од небројано аутора. Било је неизоставно да се и овде идентификује јер је неучлањење за наш народ први и најважнији политичко-национални приоритет.
Навијање наших комшија за Нато-Ничеа у довођењу у ред нашег народа и државе траје ево преко две деценије и тражимо да се, ако може, Русија некако дистанцира од племенског панславизма јер ће то сасвим извесно поново привући, извињавам се, оперативне раднике средњоевропске афилијације типа Кардеља, Доланца, Крлеже и Жижека (који се ево сасвим очекивано управо свађа са Ноамом Чомским). Само од таквог једног тренутка би патриотске снаге у Србији могле први пут у историји да дишу слободне од Челичног Загрљаја Европе а затим и да пуним плућима шире „благе вести“ Евроазије.
