Подешавања / Settings

Све у свему, Србија има и непријатеље и пријатеље. Оно што Србија нема, јесте власт која ће знати да препознаје и једне и друге, те да се према њима, уместо што их приземно користи за међусобна препуцавања и надмудривања, поставља онако како заслужују.

Дневник наводи да је уочи посете САД Вучић дао „малтене сензационалну“ изјаву да ће Београд прихватити препоруке САД и смањити зависност од руског гаса и додаје да су многи политичари и експерти то оценили као знак преокрета у српској политици.

. Одмах се поставља питање колико је садашња, из иностраних центара диригована спољна политика, и посебно њена дипломатија, лишена виталних служби (екомомске, обавештајне, преговора са ЕУ) и доминантно партократска, оспособљена за тај задатак.

„Анализу прошлости“, наставио је премијер, „остављамо другима, а наш је посао да кроз испуњавање својих обавеза покажемо да смо поуздан партнер САД у овом делу Европе. Надамо се да ћемо имати подршку Америке на нашем европском путу“.

Украјина се није догодила одједном. Да је елита у Кијеву била довољно зрела да препозна макар мали део онога што надолази, данас земља не би била на коленима.

У наредним годинама политика стубова у спољним односима полако ће се урушити. Неутралност Србије данас представља само последњи издисај вишедеценијске прошлости која је за нама.