Подешавања / Settings

Осим другосрбијанаца који мрзе Српску (о којима сам писао овде) и публике у Србији која љуби ефбих-естраду, ма какве гадости да су њени припадници причали о нама деведесетих (о томе сам писао овде), феномен вредан пажње свакако су и српски регионал-шовинисти – попут Срба с десне стране Дрине који мрзе своје сународнике само зато што су пореклом […]

Србијанство се данас схвата као реакција Срба из Србије на све утицаје који долазе изван граница Србије. Србијанство се доживљава и као покушај стварања нове нације од једног дела српског народа, оног који је поникао у Србији оквирно пре Другог светског рата, којим се жели избећи економска премоћ и политички утицај оних који су касније […]

Србијанци би по тој идеји или идеологији били не више Срби из централне Србије, како је то некада било, већ сви грађани Србије, ма како се на попису етнички изјашњавали. По том, рекли би смо наивном схватању као што су сви грађани Француске Французи па и они који потичу из арапске или црне Африке, тако […]

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, председниик Скупштине Града Новог Сада Здравко Јелушић и председник Извршног одбора Буњевачког националног савета Мирко Бајић поставили су венце на место где је пре 99 година Велика Народна Скупштина Војводине донела одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.   Посебан дан за Буњевце Говорећи о важности обележавања годишњице […]

Светковину је благословио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, а свечану бесједу изговорио је др Трипко Драганић, који је, између осталог, рекао да је велика неправда и гријех то што овдашњи властодршци бришу светитељево име из улица и булевара. „Неправда је то и гријех одузимати му његову обалу, његов родни град. Наш је дуг пред […]

Овај израз је предмет многобројних полемика, како лингвистичких, тако и политичких. Често се оспо­ра­ва као стран ср­пс­ко­м ­језику­,­ ­а у­ це­нтра­лној Срб­иј­и, ­на ­коју­ се н­ајч­еш­ће­ односи­, мно­ги­ га с­матра­ју­ увредљивим. За­што је­ то т­ако­, ниј­е ­јед­но­ставно­ о­дг­ов­орити.­ Социол­ингвистичка ­и психо­ли­нгвисти­чка ист­ра­живања ­о томе н­ик­ада н­ису­ рађена­.

Срби из Србије никад нису прихватили име Србијанци, али остали Срби их ипак упорно оваквим именовањем везују за конкретну географску територију, истовремено себе дистанцирајући од те територије, без обзира што можда и цео свој век преоведу на том истом простору… Тако се србијанство данас нехотично везује само за Србе који су рођени у Србији, а не за комплетно српство, како би у ствари требало.

Новинарима Слободне Европе је и Дачић је Србијанац: „Србијански шеф дипломатије Ивица Дачић оценио је инцидент на синоћној фудбалској утакмици Србија-Албанија као смишљену и унапријед планирану политичку провокацију, нагласивши да „Србија не сноси никакву одговорност“ за прекид утакмице.“

На интернет издању „Руске речи“ (ruskarec.ru) од 26. октобра 2014. г. се појавио ауторски чланак Александра Широкова под насловом „Црвена армија: Ослободилац или окупатор?“, а поводом 70-тогодишњице тзв. „ослобођења“ Београда (20. октобар 1944. г.) од стране Брозових прекодринских партизана и совјетске Црвене армије. На овај чланак се у истом контексту надовезује и претходни чланак са истог портала „Мој деда је ослобађао Београд“ Динаре Чрачове од 20. октобра 2014. г.

Нешто слично се догодило и за време Другог светског рата када су се Брозове јуришне фаланге на Србију попуњавале углавном од стране прекодринског елемента чији је матерњи изговор био ијекавски, тј. исти онај на коме су спеване ноторне лажи о издаји вере, части, идентитета и Отаџбине Србијанца Вука Бранковића на Косову 1389. г.