Podešavanja / Settings

Jedna mala plava na ramenu mi spava
Na ramenu mi spava jedna mala plava

Gledam te nekim drugim očima
upravo onako kako ne treba
u tebi je Vojvodina zaspala
sto izvora, nigde obala

Šta ću, nano, dragi mi je ljut?
Drugoga sam pogledala ja.
Ako sam ga pogledala,
ja mu nisam ruku dala,
nisam, nisam, a i da sam,
šta mi tad bi, ne znam!

Znaš li ko te ljubi silno
Ko te čuva dan i noć,
Ko ti daje izobilno
Da odoliš vragu moć?

U polumraku poznate sobe
ja sam pričao uporno, dugo,
da sve je gotovo, da nema više
i da mi nismo jedno za drugo.

Nažalost za ovu narodnu gruzisku pesmu nismo našli stihove, no kako je prelepa ipak je objavljujemo.

Nama se veoma dopala, nadam se da će i vama.

Ima neka tajna veza
Za sve ljude zakon krut
Njome čovjek sebe veže
Kada bira sebi put

Di baš ja, od svih sretnih cigana
da se rodim baš kad zadremaš,
da me ne blagosloviš,
nikad ni ne osloviš,
dok za nekim,
makar kakvim
vašar raspremaš.

Milica jedna u majke

Što rano rani na vodu.

Noćas moja duša pati,
noćas mene srce boli,
zato čaše neka budu
pune vina.

Na Boga kamenja ne sme frlale
Od drugi poveќe ne sme grešele,
So edna nadež za troška ljubov
Za malku sreќa, živeeme.

Užasna je nesreća
Greh kćeri
Greh sinova
Greh majki
I
Greh očeva.

Fijaker stari ulicama luta
I sobom nosi zaljubljeni par
Cijele noći snijeg polako pada
A dvoje mladih grije srca žar

Podno planina i orlovih krila on je pio potok s izvora
Vode su tekle, a srne bi rekle raja eno malog Milana
Vatra s ognjišta je grijala pet sjenki sa zidova,
A na zidu Zvezda crvena, Bijelo Dugme i Sveti Nikola

Jedva da se sećam dvanaest zvončića na njenoj bluzici
Sam je crni đavo poturio note muzici
Vrtela prstić oko dugmeta
Starija je sestra bdila kao ukleta
Obećale, kući, da će doći i pre ponoći

Met the sky,
Today I came ahead of the world,
what has this happened..

More, izgrejala, nane,
more, izgrejala
sjajna mesečina, mila nane,
sjajna mesečina.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći
Samo me čekaj dugo

Čekaj me i kada žute kiše noći ispune tugom
Čekaj i kada vrućine zapeku
I kada mećava briše

Prostite pehote,
čto tak nerazumna bыvaet ona:
vsegda mы uhodim,
kogda nad zemleю bušuet vesna.
I šagom nevernыm,
po lestničke šatkoй spaseniя net…
Lišь belыe verbы,
kak belыe sestrы, glяdяt tebe vsled.

Na te mislim kada zora sviće,
Na te mislim kad se svrši dan.
Na te mislim kad se svako biće,
Sprema tiho, da prespava san.