Pročitaj mi članak
Дунав тихо тече
Ноћас моја душа пати,
ноћас мене срце боли,
зато чаше нека буду
пуне вина.
Свирајте ми песму нашу
да испијем горку чашу,
да заборавим на клету
љубав своју.
Дунав, Дунав тихо тече,
вратити се она неће;
оста само жеља пуста –
медна уста.
Никад, никад нећу моћи
да заборавим те очи,
лаки корак к’о у срне,
косе црне.
Не помаже чаша вина,
нити плачна виолина;
лажна утеха је с њима,
све је лажно.
Зато Дунавом у зору
запловићу ја ка мору,
да у плаве вале бацим
тугу своју.
Дунав, Дунав тихо тече…
Отишла је, беше јесен.
Ја сам крив, јер сав занесен
бројах лишће које пада,
капи кише.
Осврнух се, ал’ ње више
не угледах поред себе…
Оста само песма ова,
успомене.
Дунав, Дунав тихо тече…
♫ Жарко Данчуо
