Podešavanja / Settings

On ne piše nježna pisma
Nikad o tom ne govori
Ne zna srce da otvori
Al’ ja vidim što mu značim

Odavno već nisam
mislio o tebi
među nama dani i godine stoje
nikada te više pronašao ne bih
da se juče nismo
vidjli nas dvoje

Što to šušti bagrem beli
svojim cvetom uvelim?
Kad ga lahor tiho dirne,
sav u duši zatreptim.

Ljubav jedna prošla je kraj nas
Usne vrele,nestaše za čas
Noć je htela u njedrima

Nasloni glavu na moje rame
oprosti, za riječi sam nespreman.
Jer uvijek kad su za ples birale dame
nikad nisam bio izabran.

Draga si mi kada ćutiš jer si kao odsutna
čuješ me izdaleka, i glas te moj ne dira.
Tada mi se pričinja da su ti oči iščezle
i kao da je poljubac zatvorio tvoja usta.

Samo jednom u životu
sretoh ženu svojih snova
sanjao nisam šta će biti
i da će me ostaviti

Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna
Moja reč u šumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si žudnja.

Я ne znaю kak žitь,esli tы uйdešь
Я ne znaю kak dalьše veritь v lučšie dni
Čto-to nado rešatь,meždu nami lišь ložь
Mы kak-budto vdvoem i kak-budto odni

E mentre brucia lenta questa sigaretta
io sto seduta qui, che non ho fretta,
ti ascolto, dimmi, tanto è come l’altra volta
facciamo pace a letto e non dentro la testa,

Sve što imam draga
tebi dajem srcem svim
ti zaslužuješ još i više
zato idi s njim

Rodna Srbijo,
sestro Rusije Velike
Kakav teški krst
nosiš ti na sebi!
Pod udarom horde
nemilosne i divlje
Ti si iskrvarila
u mučnoj borbi…

Kada ti ne bi postojala
Reci mi zašto bih ja postojao?
Da lutam po ovom svetu bez tebe
Bez nade i bez kajanja?

Čudno je,
Ne znam šta se to sa mnom zbiva ove večeri,
Gledam te kao da je prvi put.
Još reči uvek reči
Iste reči
Više ne znam kako da ti kažem
Samo reči
Ali ti si ta lepa ljubavna priča…

Pahnet dыmom ot pavših znamen,
Malo proku ot bitvы žestokoй.
Sdan posledniй včera bastion,
I vstupaюt vragi v Sevastopolь.
I izranennый molvit soldat,
Spotыkaяsь na kamennom spuske:
– Эtot gorod vernetsя nazad –
Sevastopolь ostanetsя russkim!
– Эtot gorod vernetsя nazad –
Sevastopolь ostanetsя russkim!

A što ti je ‘ćeri mila
jelek raskopčan
s’ kim si mi se zavadila
ubio te dan
s’ kim si mi se, zavadila
ubio te dan

Jednu čašu držim u ruci
Polako je okrećem
Iako si otišla od mene
Ja gledam te u vinu i plačem

Ova dvorišta, puna neba i ptica
uđu ko muzika stara
nekud duboko u nas
i tu uvijek ostanu

U menя gitara estь – rasstupitesь, stenы!
Vek svobodы ne vidatь iz-za zloй fortunы!
Pererežьte gorlo mne, pererežьte venы,
Tolьko ne porvite serebrяnыe strunы!

Bar jednom ja bih hteo da verujem u sreću,
Šta nosi sutradan, svejedno meni je sad.