Podešavanja / Settings

Tiho noći, moje zlato spava,
nad glavom joj od bisera grana.
A na grani ko da nešto bruji,
to su mali sićani slavuji.

Zlatan prsten nosim ja na ruci,
To sad je sve što imam od sreće
I od naših sastanka u luci
I od sreće što vratiti se neće.

Da smo se ranije sreli
bilo bi drukčije sve.

Kucnuo je čas
Istinu da čujem
Voliš li me još
Sutra putujem
Htela bih da znam
Šta me ovde čeka
Ako ti se vratim
Izdaleka

Sedi Mara na kamen studencu,
svoju tajnu otkrila je zdencu.
Suzama ga orosila Mara,
sudbinu je svoju oplakala.

Još ne sviće rujna zora
Još ne trepti list sa gora
Ne čuje se glas slavuja
Zoru da najavi
Zoru da najavi

Nebo tamno od sivih oblaka

Nervi napeti kao što su žice gitare

Kiša dobuje od jutra do mraka

Vreme prolazi kao večnost

Mi napadamo iz svih pravaca

Tenkovi, pešadija, artiljeriska vatra

Oni pucaju na nas, ali smo preživeli

I još jednom, mi krećemo u napadu

Pogreših samo jednom,
što te zavoleh strasno.
Što srce tebi dadoh,
a sad se pitam zašto?

Međutim, 2003. godine je otkriven originalni dokument sa posvetom koji je knez Mihailo uputio za rođendan Kleopatri Karađorđević (1835-1855), kasnije udatoj Petronijević.

Ne čuje se ni šuštanje u vrtu,
Sve je zamrlo do jutra.
Kad bi znali vi, kako su drage mi
Podmoskovske večeri.

Oprosti, majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk svakoj zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
sto ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.

Čula jesam da se dragi ženi, srce moje.
Nek se ženi, to je drago meni, srce moje.

Mnogo pesama smo srcem komponovali,
opevajući rodne krajeve,
bezuslovno smo te voleli,
naša sveta ruska zemljo.

Imam jednu želju
da ti tvoja medna usta
još jednom poljubim
pa da se nikada
iz sna ne probudim

Kak ni stranno, v dni voйnы
Estь minutы tišinы,
Kogda boй zatihaet ustalo
I razrыvы počti ne slыšnы.
I stoim mы v dni voйnы,
Tišinoй oglušenы.

Svetla se pale, igraju senke čudnih boja
Plavo je veče i uspomene, plava je pesma moja
Svud oko mene život se vrti, nema kraja
Nekom je sudbina srecu dala i ključ od raja

Sitna knjiga na žalosti
Ljubovića Dvor doleće
Ali-beg je čita, gleda
pa je majci na skut meće
Ali-beg je čita, gleda
pa je majci na skut meće

Na mom licu pramen plavi, u mom oku noge bose,
Dal se sijećaš druže stari one žene plave kose.

More, izgrejala, nane,
more, izgrejala
sjajna mesečina, mila nane,
sjajna mesečina.

Mislim tuđe misli
Kradem svoje vreme
Provlačim ga
Između oblaka, snova,
Daljine i snega…