Pročitaj mi članak
ДРАГА СИ МИ КАД ЋУТИШ
(Пабло Неруда)
Драга си ми када ћутиш јер си као одсутна
чујеш ме издалека, и глас те мој не дира.
Тада ми се причиња да су ти очи ишчезле
и као да је пољубац затворио твоја уста.
Будући је све на свијету препуно моје душе,
и израњаш из свега, препуна душе моје.
и, лептирице сна, налик си мојој души,
а једнако си налик ријечи што тугу значи.
Драга си ми кад ћутиш и кад си као одсутна.
Тад као да се тужиш, лептирице што гучеш.
И чујеш ме издалека и глас те мој не досеже.
Пусти ме овако, да ћутим ћутњом твојом.
Пусти ме да ти говорим такође твојом ћутњом,
свијетлом као свјетиљка, припростом као прстен.
Ти си ми попут ноћи, стишана и озвјездана.
ћутња ти је од звијезде, далека и безазлена.
Драга си ми кад ћутиш јер си као одсутна.
Далека и тужна, као да мртва сниваш.
Но тада једна ријеч, један осмијех је доста
да опет будем радостан, радостан што си жива.
