Pročitaj mi članakZašto je Bratislav Gašić krenuo u obračun sa Aleksandrom Vučićem? Ko snosi posledice kompromitujuće kampanje protiv šefa beogradske policije Veselina Milića? Kako je Marko Đurić ostao bez premijerske fotelje zbog fotografije sa Milanom Radoičićem? Zašto Aleksandar Šapić više kritikuje Sinišu Malog i Gorana Vesića, nego konkurente iz opozicije? Kako se Dubravka Đedović provela na proslavi 50. rođendana Nikole Petrovića u Veneciji? Da li je pravi šef nove Vlade Srbije Miloš Vučević ili Andrej Vučić? Odgovori se nalaze u tekstu zamenika glavnog urednika Magazina Tabloid Predraga Popovića, bivšeg urednika u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada bliskog prijatelja i saradnika Aleksandra Vučića.
Напредњачки картел је формирао нову Владу Републике Србије. Вођа картела, Александар Вучић, изјавио је да ће ова Влада одрадити цео четворогодишњи мандат. Наравно, то се неће десити. Разлога је много.
Нови сазив Народне скупштине, који је гласао за кабинет Милоша Вучевића, настао је на монтираним изборима, крађом и куповином гласова. Међународни притисци су претешки за Вучићева слабашна рамена. Он не може да поднесе ни политичке притиске, око Косова и Метохије, а камоли оне које стране службе врше са циљем да униште балканску мафију. Са скоро милион људи који живе у апсолутном сиромаштву, само је питање дана када ће пући трпило жртвама Вучићевих политикантских и економских експеримената.
Гротескно, али пре сиротиње, против Вучића су устали неки од његових најближих сарадника. Сукоби у врху Српске напредне странке утицали су на поделу министарстава. Осим што је, као увек, морао да у Владу постави неке кадрове који имају подршку страних амбасадора, првенствено Кристофера Хила, Вучић је био принуђен и да доноси одлуке које није желео и којима није успео да реши проблеме.
Највећи изазов представљао му је Братислав Гашић, кога није смео да остави на челу полиције, а, исто тако, није могао да га, по други пут, педагошки избаци из извршне власти. Гашић је годинама плео мрежу сарадника у Војсци, Безбедносно информативној агенцији и Министарству унутрашњих послова. Ниједну институцију није успео да сасвим стави под своју контролу, али вредно је радио на протежирању људи од поверења и, истовремено, елиминацији неподобних појединаца.
Упорно и стрпљиво је градио свој систем све док се није намерио на Веселина Милића, шефа београдске полиције. Њихов сукоб је очекиван, пошто су сличног карактера и амбиција. Обојица су бројним поступцима доказали да су аутономне личности, да су Вучићеви партнери у власти, а не обичне слуге.
Кампања компромитације Милића покренута је на друштвеној мрежи Тик Ток. У серији видео-прилога од по 30-40 секунди, изнете су многе оптужбе на његов рачун, често у форми питања попут: „Откуд начелнику београдске полиције апартман од 104 квадрата у Порто Ново, вредан 1.045.000 евра?“ У тој објави оптужена је и једна грађевинска фирма да прикрива информације о томе да је Милић власник и једног апартмана на Копаонику, вредног 442.000 евра. „Како полицајац са примањима од 1.600 евра може да купи ресторан на врху хотела? Једна од Милићевих многобројних инвестиција је и ресторан ‘Мокум’, који се налази на врху хотела ‘ Амстердам’ на Зеленом венцу“, наводи се у прилогу, уз констатацију да „Веселин Милић није обичан начелник полиције у Београду, он је рекеташ који је криминализовао полицијску значку. Веско, први рекет Србије.“
– Како корумпирани начелник београдске полиције рекетира инвеститоре по Београду? Веселин Милић, познат као београдски Ал Капоне, годинама рекетира инвеститоре по Врачару. У низу некретнина које је добио изнудом нашао се и стан у Пећској улици. Поменути стан је инвеститор продао његовом куму Драгану Симовићу Гајби за 400.000 евра, који је он касније поклонио Милићу. Да ли бисте ви свом куму поклонили стан од скоро пола милиона евра? Е па, не би ни Гајба. Поменута трансакција извршена је како би Милић Гајби омогућио даљи неометан шверц текстила из Турске, од кога као патрон царинских и полицијских контрола узима масан проценат – истиче се у објави, која се завршава питањем: „Кад је доста, Веселине?
Уз оптужбе за корупцију и рекетирање, аутори прилога на Тик Току исмевају Милића и подсећањем на инцидент у београдском ресторану „Графичар“: „Док је свемоћни Веско трошио криминалом зарађене паре, пришла му је Биба Шекуларац, а онда је уследило оно што се годинама препричава по Београду. Грдосија од жене, висока чак 154 цм, пришла је Веселину и почела да га бије. Уплашен за свој живот, начелник београдске полиције је позвао Интервентну јединицу како би га заштитила од црногорске грдосије, која му је угрозила безбедност. “Храбро, Веселине, јуначино!“
У том стилу описане су и Милићеве романтичне авантуре, попут оне у којој је запросио девојку, 25 година млађу од њега, ћерку једног од истакнутијих српских тајкуна. Уместо благослова, тајкун је Милићу дао понижавајућу лекцију. Милић није имао среће ни са Мелином Џиновић. Пропао је покушај да изазове физички сукоб између ње и њеног сад већ бившег супруга Хариса Џиновића, па да га полиција избаци из виле на Дедињу. Кад акција није успела, „весела шнајдерка се сместила у А Блок на Новом Београду, у Тhe One комплексу, где Веселин Милић има апартман“.
Милић је јавно признао власништво над станом на Дедињу, у Palace One. Стан од 195 квадрата, вредан око 1,3 милиона евра. Милић је објаснио да је стан купио из кредита. У истој згради још већи стан су купили родитељи његове супруге. Међутим, није се изјашњавао о наводима да у свом власништву има станове и ресторане, који му се приписују у објавама на друштвеним мрежама.
Начин на који су пласиране компромитујуће информације и директне оптужбе, а нарочито врхунски технички квалитет прилога, доказује да иза кампање стоји неко ко има одређена сазнања, али и ресурсе да их пласира на медијски атрактиван начин.
Веселин Милић је одмах посумњао у Братислава Гашића. Могући мотив за ту врсту напада може да буде Милићева амбиција да постане директор полиције. Функција првог оперативца Министарства унутрашњих послова дала би му још шира овлашћења. Међутим, Гашић није хтео да на том месту види Милића, него неког од својих најближих сарадника.
Милић је тражио и добио заштиту Александра Вучића. После серије жалби на Гашићеве поступке, иако нису имали директне доказе да он стоји иза серијске саботаже на Тик Току, Вучић је подржао Милића. Наравно, није то урадио зато што му је стало до Милића, него из страха. Вучић је проценио да му он може нанети више штете, па је наредио Гашићу да обустави компромитујућу акцију.
– Ако не можете да сарађујете, ако је МУП тесан за вас двојицу, један ће морати да оде, а то неће бити Милић – рекао је Вучић Гашићу пред неколико сведока из дворске свите почетком октобра прошле године.
Вучић је почео да тражи Гашићевог наследника на месту министра полиције. У врху напредњачког картела као главни фаворити за то место помињани су Владимир Орлић и Дарко Глишић. Уверен да нико неће довести у питање његов статус „главног шефа“, како је титулисан у „Скај“ препискама, Вучић је очекивао да Гашић мирно прихвати пораз, не би му било први пут. Но, овај Гашић више није онај од пре десет година, који се суочавао с политичким и пословним банкротом, па је пристајао на сва понижења. Овај Гашић има новац, моћ и утицај, а и набујале амбиције.
Уместо да подвије реп и изврши наређење о обустави ватре, Гашић је наставио са шаптачком диверзијом Милића. На Тик Току се и даље, са различитих налога, објављују прилози којима би морало да се позабави надлежно тужилаштво.
Без намере да спортски прихвати свилени гајтан, Гашић је у кратком року, од децембарских избора задао три ударца Вучићу. Прво је ударио на Вучићевог кума Петра Панића, односно на његове несташне синове Уроша и Милоша. Иако полиција, до тог тренутка, још није завршила истрагу Панићевих синова, који су осумњичени за посредовање у проституцији, трговину људима и финансијске проневере, почетком фебруара је расписана потерница за њима. Док је полиција претресала станове девојака, које су они подводили, Урош и Милош Панић су побегли из Србије. Као што се верује да је Гашић наредио њихово хапшење, тако се верује да им је Милић јавио шта се спрема, па да беже.
– Осумњиченима се ставља на терет да су на територији општина Земун и Савски венац наводили, подстицали и организовали предају оштећених женских лица другим лицима ради проституције тако што су на различитим интернет страницама објавили оглас садржине да младе и згодне масерке пружају услуге сензуалне масаже за мушкарце по цени од 3.500 динара до 10.000 динара, остављајући неколико контакт телефона на које су се јављале оштећене – саопштило је Треће основно јавно тужилаштво у Београду.
За кривично дело посредовање у проституцији запрећена је казна затвора до шест година, а за трговину људима од три до 12 година. За изостанак заштите његових синова, Петар Панић је свом куму Александру Вучићу запретио доживотним аналним rough сексом, а и другим видовима освете.
Осим што је Вучићу набацио Панића на врат, а тај и такав терет није лако поднети, Гашић је осумњичен и за саботажу у којој је оштећен „највећи политички ресурс Србије“ Марко Ђурић. Само што је Вучић почео да пушта гласине о избору Ђурића за мандатара следеће напредњачке владе, како би припремио страначке колеге и јавност на могућност да на функцији премијера једна карикатура наследи другу, на друштвеној мрежи X (бивши Твитер) објављена је фотографија на којој се види Ђурић у друштву „команданта“ Милана Радоичића. Њих двојица су се састали у вождовачком ресторану „Ковач“, који је познат као стециште косовских напредњака, тајкуна и сличних криминалаца.
Објављивање фото-доказа елиминисало је Ђурића из такмичења за премијерску фотељу. Иако је амерички амбасадор Кристофер Хил неколико пута похвалио Ђурића, после овога морао је да обустави подршку. Хил је сто пута излазио у сусрет Вучићу, за шта је обилато награђиван, али ипак није могао да игнорише проблем који би сам себи направио кад би подржавао политиканта који се састаје са Радоичићем, лицем са Интерполове потернице и америчке „црне листе“, оптужеником за терористички акт код Бањске.
Ауторство над тајно снимљеном фотографијом прво је приписано Радоичићу. Тобоже, Радоичић је навукао наивног Ђурића на састанак, а онда је то документовао и објавио како би пословним партнерима послао поруку да је још у игри, да није одбачен и стављен на листу за одстрел, већ да, напротив, има блиске контакте с људима из Вучићевог окружења. Иако ни та теорија није повољна за Вучића, од ње има мању штету него да се прочује како Гашић офира партијске ортаке.
Гашић је трећи удар на Вучића извршио прогоном Слободана Милутиновића, званог Снајпер. „Највећи криминалац Новог Сада“, како је Снајпера називао народни посланик Борислав Новаковић, у јавности је повезиван са Милошем Вучевићем и Андрејем Вучићем. Снајпер је у медијима оптуживан за рекетирање препродају дроге, незаконито поседовање и ношење оружја и наношење тешких телесних повреда приликом напада на службено лице. У септембру 2021. године ухапшен је због отмице и злостављања своје девојке. У априлу 2023. осуђен је на две године и шест месеци затвора. Кад је пребачен у кућни притвор са наногицом, Снајпер је нестао. Изашао је на једночасовну шетњу, решио се наногице и побегао из Србије. Још се не зна да ли је у Мадриду, пре неколико дана, ухапшен по српској потерници или је тамо направио неко ново кривично дело. Ипак, у врху СНС-а прича се да је Гашић, последњих дана свог стажа на месту министра полиције, шпанским колегама јавио локацију на којој је боравио Снајпер.
Од Вучића може да се очекује све, али не и да заборави и опрости саботаже које су приписане Гашићу. Као што му је лично најавио, најурио га је из полиције. Ипак, није смео да се упусти у коначни обрачун с Гашићем, па га је, за утеху, вратио у Министарство одбране, на место злочина, које се памти по удесу војног хеликоптера, кад је седморо људи изгубило живот. С обзиром да Гашићева сарадничка мрежа прекрива све безбедносне структуре и да располаже са огромним финансијским ресурсима, не треба сумњати да ће се наставити његова борба с Вучићем.
На место злочина, тог с хеликоптером и многим другим, у Министарство здравља враћен је Златибор Лончар. Иако је намеравао да се дистанцира од Вучића, Лончару то није дозвољено. Вучић жели да Лончар буде поред њега кад европско тужилаштво покрене кривични поступак субвенцијских превара с набавком вакцина против Ковида 19.
Другим поводом, невезаним за Лончара, олакшан је његов повратак у министарску фотељу и одлазак Данице Грујичић. За то је заслужан још један лични сукоб при врху картела, који се, попут Гашићевог и Милићевог, раширио по друштвеној мрежи Тик Ток. Биљана Поповић Ивковић, бивша супруга Бранислава Ивковића, некадашњег јуришника СПС-а и актуелног члана Главног одбора СНС-а, спровела је кампању у којој је министарку Грујичић оптужила за финансијске малверзације и класично напредњачко бахаћење.
– Како један уговор Института Торлак од 6,6 милиона динара нарасте на 742 милиона динара за само три месеца. Па лепо, потписан је анекс. Фирма „Конструктел“ 3. новембра 2023. године мења своју делатност. До тада је постављала кабловске телекомуникације, а онда је уписала делатност изградње стамбених и нестамбених зграда. Истог дана, 3. новембра 2023, Институт Торлак је спровео јавни позив за адаптацију објекта за лабораторијске животиње. Тај посао, вредан 742 милиона динара, добио је „Конструктел“. Позивам тужилаштво да испита уговор који су потписали Торлак и „Конструктел“ и провери да ли овде има незаконитих радњи – навела је Поповић Ивковић у снимку који је објављен на Тик Току и Инстаграму.
Уместо тужилаштва реаговали су потписници спорног уговора. На сајт Јавних набавки поставили су нови уговор, са две нуле мање у укупној цени договореног посла.
– Након моје објаве да је Институт Торлак са фирмом „Конструктел“ потписао уговор на 6,6 милиона динара, који је након тога нарастао на 742 милиона динара, бришу се две нуле са портала Јавних набавки. Било би добро да тужилаштво испита како су, између суботе и недеље, нестале две нуле, а тражимо објашњење и од незаконито изабраног директора Торлака – рекла је Поповић Ивковић.
Уговори, које је она презентовала, доступни су јавности. Међутим, већи проблем за врх напредњачког картела представљају сазнања која је Биљана Поповић Ивковић изнела о пословању Института за онкологију и радиологију. Бивша државна секретарка у Министарству унутрашњих послова, у време министарског мандата Небојше Стефановића, описала је како конзилијум Института дискриминише пацијенте. Иако Устав и закони Републике Србије одређују да сви грађани имају исто право на здравствену заштиту, конзилујум одлучује који пацијенти могу да добију апарат порт-катетер, који значајно олакшава терапије онколошких пацијената.
У Институту се лечи 3.500 људи којима је потребна хемиотерапија, а има само сто порт-катетера. Поповић Ивковић тврди да је министарска Грујичић те апарате обезбедила само за Институт за онкологију из личних разлога, пошто се тамо лечио њен брат.(Даница Грујичић нема брата, напомена главног уредника)
Осим тога, Поповић Ивковић оптужује Министарство здравља да је једној ПР агенцији платило четири милиона динара, а не зна се за шта. Међутим, зна се да је управо та сума исплаћена како би се избегла тендерска процедура, што оставља простор за сумњу да нису чиста посла. Иста количина новца, четири милиона динара, потрошена је и на пословну екскурзију у Француску.
– Око четири милиона динара потрошили су директор Института за онкологију Милан Жегарац, његово четворо сарадника, као и троје сарадника Данице Грујичић из Министарства здравља. Они су у Паризу разматрали израду техничке документације за градњу „Онкологије 2“. Поред наших стручњака, па и правилника о јавним набавкама, они су пет дана разматрали документацију и потрошили четири милиона динара – наводи бивша државна секретарка, која није пропустила прилику да опише и гурманско бахаћење министарке и њених сарадника, наравно новцем из буџета: „Јагњеће коленице, свињски филе, телетина, јагоде, домаћа кремпита, крем од пистаћа, много вина и разних других ђаконија поједено је и попијено у најелитнијем београдском ресторану у укупном износу од 900.000 динара само у фебруару ове године. Наша министарка Грујичић, са својим сарадницима, добро једе и пије, а ви, драги грађани, шта да вам кажем, чекајте у редовима за дијагностику, на операције срца, кука и колена.“
Док је др Жегарац јавно полемисао са Поповић Ивковић, демантујући њене тврдње да се на Институту за онкологију и радиологију спроводи дискриминација, министарка Грујичић се жалила Вучићу. Грујичић није прихватила као оправдање чињеницу да се и Поповић Ивковић већ дуго бори против карцинома и да је зато заинтересована за начин рада Института за онкологију. На крају, Даница Грујичић је морала да уступи место Златибору Лончару. Вучић је том рокадом успео да се реши Грујичићке, која је показивала вишак самосталности и недостатак послушности, као и да Лончара веже уз себе, како би, кад почну да тону, потонули заједно.
Другачијим средствима и начинима, Александар Шапић води приватни рат против Александра Вучића, Синише Малог и Горана Весића. Уместо директних оптужби, Шапић не прозива никога, не помиње имена, али износи детаљне оптужбе против њих за политичке и финансијске преваре.
У Вучићевом стилу, Шапић такође предизборну кампању заснива на оптужбама против бивше власти, али не оне коју су вршили „жути лопови“, којима је и сам припадао, него против бивше напредњачке гарнитуре која је владала Београдом. Шапић је недавно објавио информацију о тужби коју је турска компанија „Кенткарт“ пред међународним судом у Вашингтону поднела против Републике Србије због штете коју је претрпела раскидом уговора о наплати јавног превоза у Београду. Иако су представници „Кенткарта“ претили захтевом за одштету од више стотина милиона евра, тужбом траже 17 милиона евра.
– „Кенткарт“ је контролисао систем јавног превоза од 200 милиона евра. Сав новац је ишао преко њих, и то дуже од 10 година, а потписан је и нови уговор на 10 година. Њихов званични профит се кретао од 100 до 130 хиљада евра годишње. Сигуран сам да ће суд утврдити да су они нанели штету граду Београду, а не обрнуто. Због те штете поднели смо кривичну пријаву против „Кенткарта“ и оних који су потписивали уговоре с њим, па нека они објасне који су били интереси града за те уговоре – каже Шапић.
„Они“, који су потписивали штетне уговоре, то су Синиша Мали и Горан Весић. Такође, Шапић оптужује своје партијске колеге и претходнике у београдској власти да су несавесно трошили новац из градског буџета. У актуелној кампањи за градоначелника, Шапић се хвали како ће свакој породици исплатити по 20.000 динара по ђаку, свеједно да ли иде у основну или средњу школу.
– Нашао сам 150 милиона евра у буџету града. Где су те паре трошене раније, питајте оне који су их тада трошили. Да ли је угрожено нешто? Да ли данас нема нечега што је раније било? Нема! А ја ћу да набројим на десетине ствари које данас имамо, а раније нису постојале – каже Шапић, који у кампањи више и жешће критикује Весића, него конкуренте из опозиције.
С друге стране, лидери подељене опозиције, у паузама бракоразводне парнице коју воде у медијима, у скупштинским наступима не баве се Шапићем, него много моћнијим и значајнијим припадницима напредњачког картела. Мирослав Алексић, председник Народног покрета Србије, на седници на којој је изгласана влада Милоша Вучевића, критиковао је неколико министара, а најжешће министарку рударства Дубравку Ђедовић Хандановић.
– Нема литијума и нема Рио Тинта, одмах да вам кажем. Можете да наставите да другујете са Николом Петровићем, коме дајете на десетине милиона евра за мини хидроелектране. Не знам како сте се провели на прослави његовог 50. рођендана у Венецији? Да ли сте били тамо? Како је било? Тамо су ишли гости са два чартер лета, цела естрада је отишла. Вино, , уживанција, све лепо. Два-три милиона трошак, а грађанима Србије извршитељи. Јуче сте подигли цене алкохола, цигарета, гаса и горива. Ви уживате, трошите милионе по свету, возите „мекларене“, „мерцедесе“, вама је лепо – рекао је Алексић.
Зашто је то тако и зашто је Вучић овако склепао нову Владу, објаснила је Мариника Тепић, потпредседница Странке слободе и правде.
– Ова Влада ће се само званично звати по Милошу Вучевићу, али њен прави премијер је Андреј Вучић. Овом Владом је Александар Вучић устоличио свог рођеног брата за премијера. Александар Вучић више никоме не верује, па је на чело извршне власти морао да стави брата. У ствари, устоличио је принципе „Ла Фамилиа“. Кад је ухапшена полицајка из Ваљева, Катарина Петровић, само зато што је потврдила да је први кум Србије, Никола Петровић, изазвао саобраћајну несрећу и повредио две жене под дејством алкохола и кокаина. Тада сам први пут чула коментаре: „Па, половина Владе користи наркотике, и то министарски кокаин, најбољи“. Срећа је што неки министри имају возаче, иначе би и они изазивали саобраћајне незгоде као и Никола Петровић. Помињу се и друге баханалије важних кумова и новопечених пијаних милионера. И да су баш на трговини дрогом склепани први савези балканских братија. Од Драча, преко Србије до земаља Европске уније, и да је највећи део тог новца, као и од трговине оружјем, опран кроз „Београд на води“ и изградњу других некретнина, али и броје фирме у Србији и иностранству, нарочито у арапским државама. Ова Влада није ни про-западна, ни про-руска, ни српска. Ова Влада је колумбијска. Ово је влада партије, братије, мафије, криминала и картела – рекла је истину Мариника Тепић.
Као у свакој мафији, и у напредњачкој већа опасност прети од унутрашњих сукоба, него од политичких критика. Рат фракција траје. Нормални грађани Србије навијају за све сукобљене стране, нека једни другима нанесу што већу штету, касније ће бити лакше да их се почисти с власти.
Орлић у БИА
Александар Вучић је припремао Владимира Орлића, дојучерашњег председника Народне скупштине, за министра полиције. Међутим, услед Гашићевих саботажа, морао је да примени нова кадровска решења.
Марка Ђурића је, уместо планираног места премијера, померио у Министарство спољних послова. Ивица Дачић је намеравао да остане на позицији шефа дипломатије, да би, кад је обавештен да ће га ту наследити Ђурић, подигао цену и затражио Министарство унутрашњих послова. Тај домино ефекат је изгурао Орлића из полиције у Безбедносно информативну агенцију.
Тако тренутно стоје ствари, али то не значи да Вучић неће смислити неко друго решење, којим ће заштити своје личне интересе, незаинтересован за туђе амбиције.
