Седи Мара на камен студенцу

Седи Мара на камен студенцу,
своју тајну открила је зденцу.
Сузама га оросила Мара,
судбину је своју оплакала.

Маро, Маро, од бисера грано!
Маро, Маро, сунце огрејано!
Лепша си од белога голуба,
пођи за ме и буди ми љуба!

Од лозице гроздног винограда,
лепа Маро, правићу ти хлада.
Носићу те на рукама двема,
јер од мене бољег момка нема.

Не треба ми ни сребро ни злато,
имала сам што ми срцу драго.
Имала сам свога вереника,
био ми је и понос и дика.

Oznake: narodna pesma, pesma za laku noć, romansa, Sedi Mara na kamen studencu, Sekstet Skadarlija, Srbija