Подешавања / Settings

Русија је осудила Турску због подршке коју пружа Азербејџану у сукобу са Јерменијом у области Нагорно-Карабах. Ово је саопштено након посредовања Русије у прекиду ватре, чиме су завршени деценијски сукоби.

У борбама за ослобођење древног града Палмире у Сирији учествовао је и Србин Давор Савичић (36) из Добоја, некадашњи припадник Јединице за специјалне операције (ЈСО) и ветеран рата на Косову и Метохији 1999. године. Он је у Сирији командовао једним водом мистериозног батаљона “Вагнер” – неформалне руске плаћеничке војске. Као командир борбене групе, како пишу страни медији, он је активно учествовао у борбама против џихадиста Исламске државе на Блиском истоку.

Ово су стратешки важне тачке и велики успех је то што су протерали Исламску државу из овог региона. Снимак приказује ослобођене територије:

Амерички милијардер стоји иза насилних протеста који већ четири дана бесне у Скопљу… Он финансира опозициони Социјалдемократски савез Македоније, који на силу покушава да дође на власт, тврде медији.

Вашингтон – САД и НАТО не намеравају да дају правно-обавезујуће гаранције да европска противракетна одбрана (ПРО) није усмерена против Русије, што ће поткопати развој система у складу са растућим претњама, изјавио је помоћник државног секретара САД за контролу наоружања и међународну безбедност Френк Роуз.

Војска Сирије лојална властима одбила је напад уједињених снага неколико терористичких група у насељу Берна, 17 километара јужно од Алепа, сазнају РИА Новости из војних извора.

Ако дозволимо некоме тренутак запитаности, који може доћи, зашто је неко положио свој живот за отаџбину, онда имамо пуно право да са презрењем одбијемо да дамо одговор.

Припадници Исламске државе на западу сиријске провинције Дара упадају у безизлазну ситуацију.

Као што је Хитлер сматрао 6. априла ′41. да ставља тачку на државност Краљевине Југославије, тако су, такође, ови западни планери сматрали да ударају тачку на „Ј“ — на крај социјалистичке Југославије 6. априла 1992, каже историчар др Александар Раковић.

Замрзнути конфликт у Нагорно-Карабаху поново се распламсао прошлог викенда. Јерменске и азербејџанске трупе започеле су најтеже борбе од 1994. године, у којима је погинуло и рањено више десетина људи. Тренутно је на снази договор о прекиду ватре, али многи стручњаци упозоравају да би овај конфликт могао да ескалира и „прелије“ се у суседне земље.

Око 170 јерменских војника је погинуло, а најмање 12 оклопних возила је уништено у сукобима дуж линије раздвајања у самопроглашеном региону Нагорно-Карабах током неколико последњих сати, јавило је данас Министарство одбране Азербејџана.

Сниматељска екипа „Раша тудеј“ посетила је престоницу непризнате Нагорнокарабашке Републике, град Степанакерт, и разговарала са званичницима али и пролазницима о ономе што се, према њиховом мишљењу, догодило претходног дана.

„Уколико наши обавештајци кажу да је украјинска војска спремна за обнову рата, ми ћемо бити приморани да вратимо технику где се планирају нове борбе“, рекао је представник ДНР Едуард Басурин.

Јермени из Нагорно Карабаха су саопштили да су срушили и други хеликоптер, те уништили три тенка, оборили два дрона и ликвидирали десетине азербејџанских војника, док такве губитке демантује Азербејџан који није признао ни рушење првог хеликоптера.

Отворени економски и информациони рат Запада против Русије и покушаји да јој се одузме суверенитет ће пропасти као и много пута у историји ове земље, рекао је председник Државне думе Русије Сергеј Наришкин.

Јерменско Министарство одбране саопштило је јутрос да је Азербејџан започео офанзиву у ноћи 1. априла уз употребу тенкова, артиљерије и авијације и да су сада они кренули у контранапад у више праваца. Министарство је потврдило да је оборен азербејџански хеликоптер Ми-24/35, уништен тенк и дрон и да супротна страна трпи велике губитке у живој сили и војној техници.

Руски председник Владимир Путин позвао је на хитан прекид сукоба дуж линије разграничења у Нагорно Карабаху.

Јерменско Министарство одбране саопштило је да је супротна страна започела офанзиву у ноћи 1. априла уз употребу тенкова, артиљерије и авијације и да су сада они кренули у контранапад у више праваца.

Хрватски министар спољних и европских послова Миро Ковач најавио је да ће Хрватска чинити све како би се јасно знало ко је одговоран за ратове ’90. година.

Нисам знао Александра Прокхоренка. Не знам ништа о његовој прошлости и не знам шта су били његови снови и наде за будућност. Али знам да је он херој који никада неће бити заборављен, и циљ за који се жртвовао је праведнички.