Подешавања / Settings

Београд – Пре 75 година, 6. априла 1941. године, нацистичка Немачка напала Југославију и Грчку. Југословенска владајућа елита и војска нису биле у стању да пруже адекватан отпор, па је 9. априла пао град Ниш, 13. априла – Београд. Краљ Петар II и његови министри су побегли из земље, прво одлетели за Грчку, а одатле у Египат. 17. априла, у Београду је потписан акт о безусловној капитулацији. Истовремено, Немачка и Италија окупирају Грчку. Бугарска влада је своју територију ставила на располагање Вермахту и његовим јединицама за брзо распоређивање.

Београд – „У нашем демократском систему председник је чувар уставности. Од тренутка када сам положио заклетву, ја сам чувар тог документа“.

Милорад Мажић је на самом почетку утакмице показао жути картон Давиду Луизу због недозвољеног старта.

О човеку коме се и данас диве широм бивше Југославије, Гаврилу Принципу, испричане су многе приче. Неке од њих су и тероије завера којима су на Балкану, познато је, склони сви. Ипак, мало је познат живот његове породице након атентата и Првог светског рата у тада Краљевини Југославији. Овај званичан документ (који никада није био објављен и дуго је био чуван као тајна у Архиву Двора) даје одговор на питање шта се догодило са породицом Принцип и како су живели након ослобођења од Аустроугара!

Иако су Британија и Србија била савезнице у оба светска рата, односи двеју земаља никада нису били срдачни, истиче у разговору за Спутњик бивши амбасадор Србије и Црне Горе у Великој Британији Владета Јанковић.

Када је 1917. године избила Октобарска револуција у Русији, руски цар Николај Други је абдицирао, а велики кнез Иван Константинович Романов и његова супруга Јелена, кћи српског краља Петра Карађорђевића, одмах су ухапшени. Из казамата у Парму бољшевици су их послали у прогонство, најпре у Киров, затим у Јекатеринбург и најзад у Алапајвеск. 

На основу протокола о сарадњи са државним турским архивом, у Архив Србије стигло је готово 15.000 докумената значајних за историју српског народа у периоду од 1450. до 1700. године, а то је тек почетак

Од када је 1362. године султан Мурат Први освојио Адријанопољ, данашње Једрене, овај град је само три пута заузимала нека друга војска. Руска 1829. и 1878. године и српска у Првом балканском рату. Историчари кажу да без помоћи српске војске Бугари нису могли да освоје јако утврђено Једрене. Када је српска армија наоружана тешком градском опсадном артиљеријом, возовима стигла у Бугарску, војници, под командом генерала Степе Степановића, „осули су страховиту ватру на турска утврђења, порушили их и сломили турски отпор“.

Карађорђе Петровић, вожд Првог српског устанка, је велики српски јунак. Славе се победе и херојство, али о његовом личном животу људи знају веома мало. Иза јунака који је повео српски народ у борбу са вековним непријатељима крије се прича о човеку чији је живот од ране младости био тежак, испуњен сиромаштвом, смрћу и личном несрећом. Веома рано је био приморан да научи да пресече, донесе тешку одлуку и спроведе је, чинећи при том шта год је потребно.

А да су одлике Западноевропљана, као што су суровост и грамзивост, непромењене до дана данашњег – ево још неколико доказа из даље и ближе историје:

Зашто се доба Стефана Немање у историографији сматра нултом тачком на мерилу трајања српске државности?

Каква је Новорусија била у вековима иза нас? Потпуни географски и политички опис Новорусије поткрепљен чињеницама из тома „Крым и Новороссия“.

Чувени руски снајпериста Василиј Зајцев умро је на данашњи дан 1991. године. Ево неколико историјских чињеница о човеку чије ратничке вештине су и данас предмет војно-тактичких изучавања у свету.

Немачки цар Вилхелм II је, током Првог светског рата, затражио од свог генерала Аугуста фон Мекензена, да му донесе барем једну заплењену српску ратну заставу, али је добио одговор који га је запрепастио.

Подсећамо, Чосовић је аутор књиге „Бизарни свеци српске цркве“ коју промовише канонски непризната ЦПЦ, а у којој аутор тврди да су сви свеци СПЦ „бизарни, геноцидни, крволочни, свирепи, организатори политичких убистава, педофили, сладострасници, касапи, луди“…

Кнут Флувик Туресен у књизи У Норвешку, у смрт исписао потресну причу о српским заробљеницима. Најмрачније поглавље норвешке историје, каже аутор књиге. „На крвавом путу су корачали исцрпљени и измучени Срби певајући: „Марширала, марширала краља Петра гарда“. Чули су се кораци дрхтавих ногу. Чули су се удари чекића о камен, све док заробљеник не би пао […]

Новак Ђоковић победио је Ендија Марија са 6:2, 6:4 у финалу турнира из Мастерс 1000 серије у Паризу.

Василиј Александрович Аркипов, Рус за кога мало ко зна, био је пресудна личност у историјском догађају “Црна субота”, 27. октобра 1962. године, једном од најдраматичнијих војно-политичких ситуација у историји човечанства.

Научници са универзитета у Манчестеру одбацили су популарну легенду да је египатска краљица Клеопатра умрла након змијског угриза.

Пре 97 година Срби су добили свој марш уз који су гинули и песму о којој су сневали. Тачно на данашњи дан 1918. године први пут је одјекнула у Србији песма “Марш на Дрину”.