Прочитај ми чланак
Каква је Новорусија била у вековима иза нас? Потпуни географски и политички опис Новорусије поткрепљен чињеницама из тома „Крым и Новороссия“.
НОВА ВИЗАНТИЈА
Земља ослобођена од Турака и кримских Татара XVIII века, одлучено је да се назове Новорусија, по моделу Велиоерусије и Малорусије. Присаједињење ових земаља у доба Катарине био je део „грчког пројекта“ напредовања ка југу и оживљавања Византије са центром у Новом Риму (Цариград).
На прелазу XIX-XX века у састав Новорусије улазе данашње Молдавија, Ставропољ, Донбас, Ростовска, Одеска, Херсонскаја, Николаевскаја, Кировоградскаја и Днепропетровскаја област.
Много градова Новорусије носило је грчка имена Ставропољ, Симферопољ, Севастопољ, Никопољ, Олвиопољ, Херсон, Балацлава, Алекандрија, Тираспољ, итд. Ово посредно одражава „византијску идеју“ руских владара.
НОВОРУСИЈА и НОВОРОСИЈСК
Модеран град Новоросијск у Краснодарском региону, упркос свом имену, је лоциран јужно од провинције, која је присаједињена Новорусији крајем XIX века.
Новоросијск од 1796. године до 1802. године, се зове Днепропетровск, град на риеци Дњепар са богатом историјом. У 1776. години Екатеринослав (као се називао 1776 -1796. гидне и 1802-1926. године) постаје центар Новорусије тадашње губерније Азов.
УСЛОВИ ЖИВОТА
На прелазу из XIX у XX век у Новорусији је живело око 12,5 милиона људи.
32% – великоруси, 42% – малоруси (углавном живели на десној обали Дњепра и Конке)
91% хришћана (84,7% православаца), 6% јевреја, 2% многобожаца.
Новрусија је била мултинационална територија. Ту су живели Грци, Јермени, Јевреји, Немци, Бугари, Срби, Молдавци, кримски Татари, Русини, Велико и Малоруси. У Ставропољском региону – Калмици, Ногаји и Туркмени.
Најтоплије зиме су на Криму, где је температура изнад нуле. Најхладније је било до мора у Таганрогу и Мариупољу.
Становништво је углавном било сеоско (80%).
Највећи број школа и ученика је било на Криму и његовим југозпадним деловима.
Половина земљишта била је у приватном власништву. Најскупље земљиште било је у покрајини Бесарабија и коштало је 90 рубаља по хектару.
Херсонскаја провинција је превазилазила многе друге по продуктивности хлеба и пшенице.
Новорусија није била само пољопривредни, већ и индустријски регион Русије. Главно тржиште рада је било смештено у Какховки, граду у доњем току Дњепра. У индустрији су запошљаване и жене и адолесценати и деца.
Деца су била масовно укључена у дуванској индустрији, а тинејџери у индустријиј гвожђа.
РЕЧНИ И КОПНЕНИ ПУТЕВИ
Пре краја XV века није било сталних копнених путева. Постојали су привремени путеви кроз степе и коњске стазе.
Један од најстаријих путева у Новорусија је био каравански пут од Кијева до Кафе (Теодосија) (XV век), Микитанскиј, Муравскик пут (од Перекопа преко река Конке и Самаре ка Орелу и Тули), Кизекерменски и Криуков путеви (дуж реке Дњепар), Црни пут (од Очакова па у дубину Пољске).
За време Николе I направљен је први трајни пут од Симферопоља до Севастопоља.
Први железнички пут у Новорусији је водио од Дубовке до Качхалина на Дону.
Иако је Новорусија у свом саставу имала велике руске реке Дњестар, Дњепар и Дон речни саобраћај је био слабо развијен.
Најбоље бродарство је било развијено на Дону, али плитка вода је спречавала широку примену речне флоте.
Највећи град Новорусији је била Одеса. На другом и трећем месту били су Ростов и Екатеринослав (Дњепропетровск). Криви Рог, један од великих савремених градова Украјине, био је варош.
Одеса и Ростов су били велики трговински градови који су имали одређену слободу. Од тада постоји изрека „Одеса мама, Ростов тата“.
Велика Одеса у руској империји била је ранга Варшаве, Санкт-Петербурга и Москве. Ростов је био на 14. месту, а Екатеринослав на 17. месту.
Одеса је била велика морска лука и железнички чвор. Погодан положај на Црном мору, између две велике реке Европе (Дњепра и Дњестра) је обезбедио богатство града. До европских престоница (Беч и Рим) брже се долазило него до Москве и Санкт Петербурга.
Јермени су били у неколико градова Новорусије – Нихичеван на Дону (сада ростовски регион), Григориопољ (на обали реке Дњепар) и Свети крст (сада Будјоновск). Современици су приметили да је Нихичеван, захваљујући својим баштама, лепотом засенио суседни Ростов. На крају XIX века спојени су у један град.
Најзначајнији грчки градови су Балаклава (на Криму) и Мариупољ (раније познат у грчком Калмиус). Близу Мариупола на реци Калка десила се велика битка са снагама древних кнезова и монголских освајача.
Бендер није само колоквијални назив украјинских радикалних националиста, већ је и најстарији град у Приднестровљу. Име највероватније потиче из персијског језика. Молдавски владари су град називали Тјагјанкјачја, Тигина или Тунгати. Турци су га преименовали у Бендера.
Модеран град Запорожје изникао је из пустоши. Чак и пре него што је створен Запорошки Сич на острву Хорица (највеће на Дњепру) постојао је Скитски град. Острво се помиње у древним хроникама као место битака и окупљања кнезова.
1552. године волински кнез Дмитриј Вишневецкиј изградио је први козачки град, 1756. године. Касније је ту било Запорошко бродоградилиште, а касније Алекандерова тврђава. Александровск је постао главни саобраћајни чвор Новорусије.
НАСЛЕЂЕ
Древни грчки називи за Дон, Дњепар, Јужниј Буг и Дњестар били су Танаис, Борисфен, Хипанис и Тирас.
У степу и дуж доњег тока великих река живели су Скити- Западно од Борисфена живели су пољопривредници Алазони и Калипиди. Алазони и Калипиди су били укључени у трговину са старим Грцима. Грци су их звали Хеленски Скити.
У Бесарабији су живела трачка племена Гети и Дачани.
На територији Новорусије налазило се Скитксо царство, Босфорско царство, грчке колоније, византијска земља, италијанске колоније, империја Хуна, држава Ојум, Аварско ханство, Велика Бугарска, Хазарски каганат, Кијевска Русија, велико кнежевство Литовское, Златна Орда, Османска империја, Кримско ханство, Запорошка војна (Хетман).
Јужни део Бесарабије,подручје између доњег тока Дњестра и Прута, називало се угао. Од тога је настало име словенског племена Уличи.
Име Басарабија потиче од имена влашког кнез Басараба I (1319 – 1352. године)
Списак руских градова у Басарабији: Белгород, Јаскиј торг на Пруту, Хотењ на Дњестру и Пересечењ (на Дњепру близу данашњег Дњепропетровска).
Приморски градови Новорусије такође имају вишевековну историју. На месту Одесе налазио се стари град Истрион. Ту су се налазиле и древне грчке колоније Одесос, Олвија, Тира, Никонион, Исакион, Скопелос, Алектос.
Један од најстаријих градова је град Скита који се налазио у близини данашњег града Запорожја (до 1921. године Александровска)
На Криму, још увек има потомка Грка и кримских Татара.
У јужном Криму се налазила легендарна Готија која је касније постала православна кнежевина Феодоро који је после освајања од стране Турака опустео и потпуно нестао као насеље.
Град Стари Крим у својој историји је променио око 22 имена. Најпознатија су Таз, Кереја, Тракаи, Солхат, Левкопол.
Перескопскаја превлака, која је раздвајала копно од Крима, од давнина је био најважније место, „капија“ Крима. Према сведочанствима Птоломеја и Плинија Старијег овде неко време постојао канал који је повезивао Азовско море и Црно море.
КОЗАЦИ И ГРАНИЧАРИ
Срби који су били граничари у Аустрији затражили су од Руса да се населе у Русији. Тако је рођена област Новосербија ма територији данашњег Кировоградског региона. Њен главни град био је Новомиргород. После више од десет година Новосербија је постала део Новорусије.
Друга област у којој су живели Срби била је Славеносрбија (територија Луганска и Доњецкаа), са центром у граду Бакхмуту (сада Артемовск).
Козаци у Новорусији су се делили у две групе Донске Козаке и Запорошке Козаке. Запорошци су населили „брзаке“ у доњем току Дњепра и бројна острва. Донски Козаци су имали градове на Дону и Медведици.
Извор: russian7/ за СРБИН.ИНФО превео Илија Вуксановић
