Podešavanja / Settings

Srbi su oduvek više značaja pridavali Božiću, ali dočekivala se svečano i srpska Nova Godina poznata u narodu kao „mali Božić“, kada SPC i pravoslavni vernici praznuju i svetog Vasilija Velikog. Osim SPC, po starom kalendaru Novu godinu dočekuju i Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska pravoslavna crkva i monaška zajednica na Svetoj Gori. Taj kalendar je […]

Srpska crkva na današnji dan odaje slavu Presvetoj Bogorodici, majci Isusa Hrista. Njenim saborom se naziva ovaj praznik zato što se danas sabiraju (okupljaju) svi verni, da proslave Bogorodicu i njenog sina ali i međusobno, van doma, podele radost Božića, uz obavezno „Pomaže Bog“.   Na ovaj dan, koji je drugi dan Božića, obilaze se […]

U mnogim zemljama, Prvi maj se poistovećuje sa Praznikom rada, koji je proistekao iz komunističke tradicije radničkog pokreta. Na Prvom kongresu komunističke 2. Internacionale održanom 1889. odlučeno je: „Prvi maj je zajednički praznik svih zemalja, na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost“. U bogobornom Sovjetskom Savezu odlučeno je […]

Дан уочи Васкрса се завршавају послови неопходни за дочек најрадоснијег празника: – Очистите кућу ујутру – Немојте ништа да шијете, крпите и слично, а верује се да не треба ништа радити у башти или пољу – Умесите колаче које ћете јести за Ускрс – Уколико нисте већ офарбали јаја, то можете да урадите данас, а […]

Za hrišćane je Veliki petak dan velike žalosti i zato se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava. Verovanje kaže i da, poput Hrista koji se žrtvovao za sve ljude, danas treba da oprostimo onima koji su se o nas ogrešili, ako su se za to iskreno pokajali.         […]

Стефандан или Стевањдан је прва крсна слава након Божића и славе је бројне породице у Србији. Увек се слави 9. јануара. Обележен је као црвено слово у календару. Мноштво је народних обичаја и веровања о Стевањдану. Најважнији посао на дан празника је изношење божићне сламе из куће. Слама се не баца већ ставља, ради рода […]

Према бадњаку се православни верници у Србији односе као према божанству – приносе му жртве у виду жита, вина и меда и поздрављају га. Бадњак се ритуалима не везује само за Бадњи дан, већ он понегде гори и на дан Божића, када положајник удара по њему жарачем или граном, призивајући тако срећу и напредак породице […]

Дан њеног упокојења обележен је подебљаним црним словом и представља не само велики хришћански празник, већ и једну од најраширенијих крсних слава у српском народу, а многи верници је сматрају својом заштитницом (посебно жене, деца и стари) и славе као преславу (другу крсну славу) по свим славским обичајима. Ова славна и код Срба веома поштована […]

Pravoslavni vernici i SPC danas obeležavaju Svetog apostola Tomu, u narodu poznatijem kao Tomindan, sećanje na Svetog Tomu, jednog od dvanaestorice apostola. Sveti Toma je bio jedini od apostola koji nije krio svoju sumnju u Vaskrsenje Hristovo. Na Tomindan, koji nije crveno slovo, obično se nikud ne ide i postoji izreka „Sveti Toma, sedi doma“. […]

Na današnji dan 911. godine, za vreme cara Lava Mudrog, Sveta Deva Marija tokom službe javila se okupljenom narodu na molitvi u Bogorodičinoj crkvi u Carigradu. U četvrtom času svenoćnog bdenija, vernici su ugledali Presvetu Majku Božiju sa raširenim omoforom, odnosno pokrovom na rukama, kojim je pokrila sve prisutne, dajući znak da pod svoje okrilje […]

TEODOROVA subota, Todorova subota, Todorica, posvećena je događaju koji se desio u vezi sa Sv. velikomučenikom Teodorom Tironom i koljivom. Kada je car Julijan Otpadnik naredio da se sva hrana na trgu pokropi žrtvenom idolskom krvlju, kako bi se Hrišćani oskvrnuli (oskrnavili), Sv. Teodor se javio gradskom Episkopu Evdoksiju i rekavši mu da narodu naredi […]

Бадњим даном почиње божићно славље – жене припремају трпезу за Божић, а мушкарци иду по бадњак. На овај дан је, према веровању, најбитније ширити љубав према ближњима, решити старе несугласице и вратити дугове. Бадње вече се проводи у кругу породице, а многи обичаји који се на овај дан поштују инспирисани су тежњом да се у […]

Na dva dana pred Božić, 5. Januara, je Tucindan. Toga dana se kolje i redi pečenica za Božić. Nekada se pečenica „tukla“ – ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire

Tako se danas poklade uglavnom vezuju za početak hrišćanskog obeležavanja nekog posta u toku godine. Božićne poklade spadaju uoči početka Božićnog posta. Praznuju se na dan Svetog apostola Filipa 27. novembra. Evo kako se proslavljaju i šta morate uraditi na dan poklada: Poklade su dan za praštanje i veselje, pa je poželjno pomiriti se sa […]

СПЦ слави данас празник који прославља Свету Тројицу, у спомен на силазак Духа Светога на апостоле. Пошто се овај велики догађај одиграо педесети дан после Васкрсења Христовог, и празник се увек слави педесетог дана после празника Васкрса, па стога увек пада у недељу. Читава служба Педесетнице, за коју је карактеристично то да је врло свечана […]

Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je Velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muka na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo. Velika subota ili strasna subota posvećena je uspomeni na pogreb Isusa Hrista i njegov silazak u Ad. […]

Na njemu je, na brdu Golgota, na današnji dan raspet i Hrist, zajedno sa dvojicom razbojnika. Danas farbamo jaja, simbole novog života za predstojeći Vaskrs u nedelju, idemo u crkvu po podne da celivamo plaštanicu, najstrože postimo. Danas zvona na crkvama ne zvone. Još važnija dimenzija ovog velikog i tužnog praznika je duhovna poruka koju […]

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Sretenje Gospodnje, uspomenu na dan kada je Bogorodica novorođenog Hrista uvela u hram da ga posveti Bogu. Sretenje Gospodnje se kod hrišćana slavi na 40. dan od Božića. Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 2. februara po crkvenom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru. Ovaj praznik […]

Ако би се ових дана неки странац нашао у Србији, а да при томе не познаје српску традицију и обичаје, вероватно је да би помислио да се спрема ванредно стање, несташица хране или да је, не дај Боже, на помолу рат. Како другачије објаснити гужве у продавницама и лавине људи које се крећу ка пијацама […]

Nekada se u narodu mnogo vodilo računa koji dan se planira za koji posao.