Pročitaj mi članakKako se priča o nepogrešivom predsedniku raspala u paramparčad izvan granica Srbije
Занимљиви су, али у исто време помало невероватни наступи председника државе Александра Вучића ако их поредите кад се појављује у земљи и иностранству. У обраћањима домаћој јавности, из Председништва или посредством неких од провладиних медија без саговорника, Вучић напада странце, говори како Србија „није шака зоби“ и да нико неће да јој одређује како ће да води своју политику. Супротно томе, сваки одлазак у иностранство значајно је другачији: захваљује се на подршци, заклиње на пријатељство и Западу и Истоку, а уместо снажних одговора странцима Вучић доживљава да му ударају шаком о сто и говоре да не говори истину.
Последњих дана председник државе чешће је у Њујорку него у Београду, где учествује у лобирању да се стави ад акта предлог Резолуције о Сребреници. Док провладини медији објављују велике успехе и дипломатске победе које председник постиже са својим тимом, реалност је нажалост далеко од ружичасте.
Ништа се није променило ни за јоту у односу на раније ставове међународних партнера око резолуције, али се српски дипломатски тим прилично брукао у претходним данима.
Најпре је председник Србије покушао да изманипулише председавајућу на седници Савета безбедности УН о Косову Ванесу Фрејзер и да тражи додатних три минута за дебату, што је она оштро одбила и поручила председнику да је све договорено претходним дневним редом.
Nastavak onoga ‘imate 30 minuta’.
Dogovoreno je po tri munuta za diskusiju.
Oskar kaže da nije.
Predsedavajuća kaže da neće prihvatiti da je njena savetnica lažov.
Udari rukom o astal i kaže mu imate tri minuta.
On kaže hvala. pic.twitter.com/GXmVK9b8sj— Dr CharlieMacMilan 🇷🇸 🇺🇸 ☮️🇺🇦 (@Charligula) April 22, 2024
Ударајући шаком о сто Вучићу је ставила до знања да не може да изговара неистине и да доведу у заблуду комплетан тим људи који ради у УН. Вучић је то морао да прихвати, што се највероватније никада не би десило у Србији када је искључиво фокусиран на своју публику и бирачко тело.
Најбољи пример за то је недавни одлазак председника државе у Француску, где се састао са председником Емануелом Макроном.
Последњи њихов сусрет представљен је у медијима као врхунац пријатељства и сарадње две државе. Председник нам је саопштио да је три сата разговарао са председником Емануелом Макроном и да су имали веома срдачан сусрет.
„Веома сам срећан због резултата тих разговора, срећан због тога што смо могли да на отворен и конкретан начин разговарамо о свим видовима сарадње са једном од најважнијих земаља у свету“, поручио је Вучић.
Сада је председнио био срећан, док је пре само четири године гледаоцима једне телевизије са националном фреквенцијом имао да поручи како је „одбрусио“ Макрону који га је, како је тада рекао, само „гледао“.
„Ја сам рекао Макрону, слушај бре ти Емануел, па ти не би могао сад да отвараш Поглавље 23 и 24. Он ме гледа. У поноћ у Јелисеској палати“, рекао је Вучић пре само четири године.
Само овај пример, са једним лидером потврђује да Вучић има потпуно другачију реторику када се налази у иностранству и када се врати у Београд па износи детаље своје посете.
Уколико бисмо анализирали дипломатски речник и комуникацију председника Србије, искључиво на основу његових сведочења, закључак би био да се Вучић руководи изреком – “Што на уму, то на друму”.
Није важно ко је с друге стране, председник „неустрашиво“ одговара и не повија се пред моћним и већим од себе.
Тако смо чули и да је председник спремно одговорио бившем председнику Сједињених Америчких Држава, Доналду Трампу, кад га је питао о Кинезима током састанака у Белој кући.
„Они знају да ја смем да говорим на сваком месту. Они знају да ја смем да кажем и Макрону, ја сам смео и Трампу да кажем… Пита ме Трамп, улазим у оно…. Овални кабинет, како се то зове… И каже мени Трамп: „Хеј, где си високи?! Шта зна Трамп с ким прича, рекли му ту… Он огромну енергију има и чудесну харизму… ‘А ти си из Србије? Супер изгледаш овако… Ја ћутим, гледам, председник Америке, шта ће да буде питање“, испричао је Вучић.
Потом је уследио интензивнији део разговора о Кинезима, који нам је препричао председник.
Ако се усудимо да сагледамо ширу слику, мимо Вучићевих тумачења, видећемо да „најпоштованији председник у новијој историји Србије“, током посете Сједињеним Америчким Државама, у Белој кући, делује као да је дошао на пропитивање код председника САД. Слика која је послата из Овалне собе изазвала је чак и подругљиву реакцију његових руских пријатеља, који Србију поштују више него икад захваљујући човеку који се налази на њеном челу.
Још даље ако одемо, видећемо шефа српске државе како током прославе 100 година од победе у Првом светском рату бива у потпуности скрајнут у последњи ред, злонамерни би рекли – иза бубњара.
„Није то имало везе ни с азбучним редом, не знам како је и ко је поређао, а да правим скандал тамо, сложићете се да није било ни време ни место“, рекао је Вучић новинарима и додао да „сумња шта се тамо десило, али о томе не може да говори јавно“.
Очито да је у поменутим ситуацијама изостало Вучићево чувено “сипање свега у лице”, уколико је оно икада и постојало било где другде, изузев на телевизијама са националним фреквенцијама.
Сумње оних који тврде да Вучић има два лица – једно за странце, а друго за домаћу јавност, можда је најбоље описао историчар Милан Ст. Протић својевремено у изјави за Нова.рс.
“Пред странцима пези, клечи, клања се, љуби скуте. Тај његов комплекс инфериорности је видљив у односу на велики свет, свеједно да ли је у питању Путин, Си Ђипинг, Трамп, Бајден. Видели сте кад је долазила Ангела Меркел, буквално вам дође да повраћате од оне његове снисходљивости. Према свету он је мањи од маковог зрна зато што зна да не вреди ништа. Он њих види као не знам какве величине и генијалце који просипају мудрост коју год реч да кажу”, описао је Протић, додајући да је у Србији потпуно друга прича:
“С друге стране, нама у земљи свакодневно досађује драматичним наступима који трају дуже од сат времена, током којих не каже апослутно ништа”, закључио је он.
Вучићеве приче о разговорима са амбасадорима
Својевремено, током једног од многобројних гостовања на омиљеној му телевизији Пинк, предсдник је објаснио народу како он разговара са амбасадорима моћних држава, наводећи да често бива бесан због њихових покушаја да одлучују уместо њега. Те 2021. године, такође је била кризна ситуација на Косову, па је председник морао да се састане са представницима земаља Квинте.
Након састанка, председник, који иначе не говори о детаљима са састанака иза затворених врата, рекао је да је имао окршај са једним амбасадором који је тражио објашњење због чега је Војска Србије распоређена у близини административног прелаза.
“Хоћеш ти да ми одлучујеш где ће да се крећу на територији централне Србије наше јединице, јеси ли ти нормалан бре човече?! Јеси ли ти нормалан бре, да ли си нормалан?! Можете да замислите у каквом сам емоционалном стању био кад сам то говорио амбасадору једне од најмоћнијих земаља света“, рекао је Вучић.
