Pročitaj mi članakPrvomajski uranak je lažni narodni običaj podmetnut od strane komunista koji se sastoji u tome da se 1. maja porani u prirodu ili da se noć uoči prvog maja provede u prirodi pored logorske vatre gde se sprema neko jelo u kotliću ili na roštilju. Na nesreću među Srbima je ovaj praznik veoma rasprostranjen.
У многим земљама, Први мај се поистовећује са Празником рада, који је проистекао из комунистичке традиције радничког покрета. На Првом конгресу комунистичке 2. Интернационале одржаном 1889. одлучено је: „Први мај је заједнички празник свих земаља, на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност“. У богоборном Совјетском Савезу одлучено је да се православни празници из народа истисну комунистичким анти – празницима. Главни идеолог те идеје био је бољшевик Јемељан Јарославски (право име било му је Минеј Израиљевич Гумељман).
Први мај је по њему требао бити замена за највећи хришћански празник Васкрсење Христово. Први мај није само социјалистичко – комунистичко – анархистички и антимонархистички празник већ и празник Новог Светског Поретка који је у корену окултни па чак и сатанистички. Поред званичне приче која се учи у школама да је Првомајски празник рада посвећен сећању на демонстрације Чикашких радника (1. маја 1886.) које су предводили комунистички пролетери, револуционари и анархисти, опште је познато да је на тај исти фамозни датум 1776. године немачки бивши језуита Adam Weishaupt основао тајно друштво Илумината чији је задатак био и остао да успоставе
Нови Светски Поредак што је подразумевало укидање свих Монархија и Религија. Међутим, позадина слављења првог маја има своје корене и у древним паганским празницима природе чије је поштовање преживело до данашњних дана. У Европи се од давнина на тај дан слави Валпургијска ноћ. Према предању (описао га је Гете у првом делу „Фауста“), у тој ноћи сва нечиста сила целог света скупља се у Немачкој, на гори Брокен.
Демони стижу на својеврсну смотру, како би се у стројевом кораку поклонили сатани. Валпургијска ноћ увек „пада“ 1. маја, односно у ноћи између 30. априла и 1. маја. Уз то, од давних времена на тај дан се славио и пагански празник Белтане у част природе и плодности.
Том приликом се пале ватре играју се игре и плеше се у част природе око стуба око кога су свезане траке у боји који симболизује фалус. У тим ритуалним играма помињу се и древна демонска божанства Ваал, Зелени човек, Пан, Зелени Јурај итд. Те ноћи се и оргијало.
Зато, православни Србине и Српкињо први мај треба да нам буде као и сваки обични дан посвећен породици текућим пословима и обавезама – никако дан одмора и излета у природу. Само на такав начин нећемо учествовати у овом безбожном анти – празнику и само на такав начин ћемо показати нашу оданост јединим истинским вредностима вери и отачаству.
Како је настао обичај празновања „1. маја – празника рада“?
Колико год неки неправославни догађај, празник или слично, био замаскиран и уоквирен у овоземаљски сладуњави, „хуманистички“, или какав други оквир, у његовој суштини је само једно – вековна борба зла против добра, борба за људске душе између ђаволског адског накота и Небеских Сила.
Божијом вољом Православна Црква је устројила прослављање Светитеља и празновање празника у току године који су усклађени са потребом људских душа за спасењем у Царству Небеском, међутим, слуге ада и ђавола труде се да уз помоћ својих поданика међу људима, цијелом свијету, а посебно Православним народима, наметну празновање неких неправославних „празника“, чије је право значење скривено од ширих народних маса, а чији је прави карактер веома добро познат креаторима тих „празника“ и церемонија приликом самог празновања. Такав један „празник“ је и „1. мај – празник рада“! Четврта Божија заповјест каже: „Сјећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твојему“. Из ове заповјести произилази да у току године имамо 52 недјеље за које нам је сам Господ Бог заповједио да не радимо, да одмарамо, и да тај дан посветимо Господу Богу! Зар то не значи да нам је Господ Бог на крају сваке седмице установио празник – одмор од рада? Због чега нам онда треба још неки тамо „празник рада“? И ко је и због чега установио да тај „празник рада“ буде баш 1. маја?
Адам Вајсхаупт је рођен 1. маја 1748. године у јеврејској породици која је почетком 17. века почела да се представља као римокатоличка и инфилтрира у домаће становништво немачког града Инголштат. Адам је постао римокатолички „свећеник“ и језуита који је признао Луцифера за свог господара и почео да се бави вештичарењем и сатанизмом. Запањио се када је сазнао да је дан његовог рођења везан за древно паганско вјеровање и обичај празновања паганског празника Белтан у част природе и плодности, којег су пагани празновали 30. априла, и сатанистичког празника Валпургијске ноћи, која је празнована у ноћи између 30. априла и 1. маја. Тада је одлучио да на свој 28. рођендан, 1. маја 1776. године, оснује тајно сатанистичко братство Илуминати (просветљени) или Перфекционисти. Циљ тог братства био је и остао да једном светском револуцијом сруши досадашњи начин живота, поредак и моралне норме, те изазове стварање Новог светског поретка!
Колико су Илуминати успели у својим циљевима, довољно је погледати симбол америчке империје – амерички долар. Пун је јудеомасонских симбола као што су недовршена пирамида са свевидећим оком, а у дну пирамиде римским бројевима написана година 1776. На траци испод пирамиде на латинском језику пише „NOVUS ORDO SECLORUM“ што у преведеном смислу значи „нови светски поредак“, итд…
Тако је Адам Вајсхаупт са Илуминатима одлучио да целом свету наметне организовани „дочек 1. маја“ и празновање сатанистичког празника „Валпургијске ноћи“, чијим би се празновањем цели свет поклонио Луциферу! Недостајала им је још само маска којом би сакрили право значење тог „празника“, те га тако под неком прихватљивијом маском наметнули целом човечанству! Илуминати су, користећи свој велики утицај у Америци, подстакли и организовали демонстрације радника у Чикагу и сукоб радника са полицијом. Све то су темпирали за 1. мај 1886. године. Користећи утицај Карла Маркса, који је био члан тајног друштва „Лига праведних“ (један од огранака Илумината), који је он имао на раднички покрет, Илуминати су успели да наметну да се 1. мај празнује као „празник свих радника“. 1889. године у Паризу је одржан Први конгрес комунистичке Друге интернационале. На том конгресу нису били присутни само комунисти, него и масони, разни спиритисти и друге сумњиве личности из Европе и света. Окултизам и спиритизам су били дубоко укорењени у комунизму. Како су све конце вукли Илуминати и други масони, на конгресу у Паризу су решили да установе да се сваке године празнује прољећни празник рада, и да буде (за широке народне масе) у спомен Чикашких радника палих у обрачуну са полицијом.
За дан празновања су одређени 1. и 2. мај! Дакле, Илуминати, масонски ред који је у служби Луцифера, и који су основани 1. маја 1776. године, одредили су да цели свет треба да слави 1. мај под маском „хуманизма и заштите права радника“! Врло брзо су све владе свијета (а у свим владама главну ријеч воде масони) прихватиле овај „празник“ и увеле у својим државама празновање „1. маја – празника рада“. Тиме су Илуминати успели у својој намјери да се сви народи свијета поклоне Луциферу празнујући „1. мај“, а мислећи да га празнују у сврху обележавања борбе Чикашких радника за своја права.
Шта су „Белтан“ и „Валпургијска ноћ“?
„Белтан“ је древни пагански сатанистички празник у част природе и плодности, којег су у ноћи између 30. априла и 1. маја. Том приликом су палили ватре, играли и плесали око стуба који симболизује мушки полни орган. У тим ритуалним играма помињали су и древна демонска божанства Ваала, Зеленог човека, Пана, Зеленог Јураја итд… Када би пали у транс обузети демонима, оргијали су до зоре.
У продужетку „Белтан“-а пагани су настављали да празнују „Валпургијску ноћ“. Древни европски пагани су веровали да се у ноћи између 30. априла и 1. маја сва нечиста сила света скупља у Немачкој, на гори Брокен, да се демони скупљају на својеврсној смотри како би се у стројевом кораку поклонили сатани. Овај пагански сатанистички празник је описао и Гете у свом делу „Фауст“.
Иначе, „Валпургијска ноћ“ је један од најважнијих сатанистичких празника и редовно подразумева ритуал приношења људских жртава Луциферу! Сатаниста Антон Ла Веј јетоком „Валпургијске ноћи“ (првомајског уранка) основао сатанистичку цркву. Он је сматрао „Валпургијску ноћ“ најдемонскијим празником, када вештице и демони оргијама „славе“ долазак пролећа.
На жалост, комунизам је и нашем Православном Србском народу подметнуо празновање ових сатанистичких празника под маском „празника рада – 1. маја“. Празновање „1. маја“ се толико усадило у свест народа да огромна већина Православних Срба, чак и целе породице, 1. маја обавезно одлазе у природу, пале ватре, роштиљају и празнују „празник рада“, углавном не знајући скривено значење овог „празника“.
Дана 30. априла је празник Белтане, дан после кога следи Валпургијска ноћ и уранак, најважнији датум у сатанистичком календару.
Такође, на данашњи дан 1945. године Хитлер је извршио самоубиство, жртвовао себе – изабрао је баш тај датум, дан после кога следи Валпургијска ноћ, најважнији датум у сатанистичком календару. А саможртвовање је према веровању сатаниста, дословце склапање пакта са Злом и Луцифером.
КОРЕНИ ПРВОМАЈСКОГ ПРАЗНИКА
Александар Вељић
Први мај слови за празник рада са неизбежним првомајским уранком. Као и по питању неких обичаја чије порекло није познато, или није довољно разјашњено и први мај спада у сличан феномен. О коренима првомајског славља говоре историјски извори.
„Келтски фестивал Белтане, који се изворно славио првог маја у паганско доба, подразумевао је пијанку и плес око подигнутог кипа фалуса (мушког полног органа). Када је у Европи уведено хришћанство, фалус је замењен мајским дрветом“. Током паганских времена која се спомињу у овом цитату људи су практиковали служење божанству Валу или Велфегору – у Светом Писму означен као најодвратнији безбожни култ у којем су приношене људске жртве (деца). Због тога је божански бес пао на оне који су се одавали таквом служењу ђаволу. „Очи су ваше виделе оно што учини Господ с Велфегором; Господ, Бог твој истреби између тебе свакога човека који пође за Велфегором. А ви који се држите Господа, Бога свога, ви сте данас сви живи“ (Пета књига Мојсијева 4:3, превод Луја Бакотића).
„Белтане“ је галско име за месец мај и празновање које се одигравало првог маја. Колико је древна пракса слична данашњој види се из следећег описа: „… млади су се окупљали 1. маја ујутро. Секли су сто округлог облика из неког стабла у зеленом травњаку… запалили би ватру и справили оброк у виду пудинга од јаја и млека. Замесили би овсени колач и пекли га на ужареном пепелу на камењу…“
Од имена древног келтског фестивала „Белтане“ потиче и назив феничанског божанства Бала (Баал, српски Вал). Мајско дрво које се очувало у фолклору данашњих потомака галских народа одражава слику мушког полног уда из древих паганских ритуала.
Хитлер и „Белтана“
Један од најпознатијих вођа у историји одлично је познавао симболику и значење првомајског „празника“. Управо зато је одабрао да жртвује свој живот мрачним силама којима је посветио политичку каријеру и разорни утицај своје ђаволске личности:
„Читајући о тим последњим данима, тешко се можемо одупрети утиску да је Хитлер чекао неки одређени час… Ако је нама, обичним смртницима, један дан изгледао добар као и сваки други, то ниј ебио случај са Хитлером. Он је одлучио о свом часу и био решен да га чека, макар и пао у руке Русима. Час његове смрти морао је да наступи у тренутку који је он одредио – ни пре ни касније. Датум је био 30. април. Мрачни посвећеник остао је веран својем мрачном „вјерују“ до самог краја, па је чак и дан његове смрти морао бити жртва силама Таме – 30. април је, наиме, од давнина био празник Белтане, дан после којег следи Валпургијска ноћ. То је један од најважнијих, ако не и најважнији, датум у сатанистичком календару“. Ж. М. Славински у „Краткој енциклопедији парапсихологије и херметизма“ дефинише Валпургијску ноћ: “Валпургијска ноћ (нордијски и тевтонски) Ноћ уочи мајског дана је када се одржавао вештичји Сабат на Брокену или неккој другој високој планини“.
Дан Илумината
Датум 1. мај носи још једно историјско сведочанство које треба да нас наведе на размишљање о узроцима и последицама тог славља.
„Првог маја 1776. године – на дан једног од највећих сатанистичких празника – почела је нова етапа у историји Римокоатоличке цркве, фаза која ће одјекивати широм света у деценијама које ће уследити. Тог датума је немачки језуита по имену доктор Адам Вајсхаупт основао тајно револуционарно друштво по имену… Ред Илумината (са седиштем на Универзитету Инголштад у Баварској), устројен према моделу језуитског реда… Као што је горе назначено, датум када су Илуминати лансирали своју кампању изгледа да има окултно значење пошто је 1. мај сатанистички свети сабат који се назива „Белтан“ (Beltaine) – једна од најважнијих ноћи у сатанистичком календару када је обавезно принети људску жртву са циљем да се извргне рутлу смрт Исуса Христа.
Заједнички корени „Ноћи вештица“ и првомајске светковине
У чланку Википедије наводи се да су Белтан и Самхаин водећи завршни датуми грађанске (цивилне) године у Ирској, а да је овај други празник важнији од првог. У одредници „Самхаин“ Википедија каже да је то израз из келтског календара, да се односи на празник о завршетку летње жетве и да се одржао до данашњих дана у савременој католичкој традицији „Дана свих светих“ (Дан мртвих), у секуларној светковини празника „Ноћ вештица (Халовин)“ и фолклорним обичајима неких народа.
У чланку се додаје да поменуте светковине „славе разни типови неопагана“. Због сличности две светковине које иду руку под руку и ослањају се једна на другу, порекло „Самхаина“ ће вероватно шокирати већину неупућених читалаца.
Халовин, односно Ноћ вештица су изворно славили Друиди у част великог бога мртвих Шамхаина, чији је празник 1. новембар (у католичкој традицији Дан мртвих) пише Ралф Линтон у књизи Ноћ вештица током двадесет векова . Енциклопедија Британика наводи да се још понегде у Ирској 31. октобар назива OIDHCH SHAMHNA (бдење Шамхне, односно Шамхаина, господара мртвих код старих Друида). Римљани су преузели тај обичај и додали му нека своја обележја – славили су га у част Помона, приликом чега су ораси и јабуке симболично представљали зимницу. Рут Кели у свом делу Ноћ вештица пише да су свештеници паганских Друида учили да бесмртна душа приликом смрти прелази у неко друго тело.
Друиди су веровали да последњег дана у години (31. октобра) господар смрти окупља душе умрлих у протеклој години и одређује им који ће облик живота да настане у наредних 12 месеци. Душе су могле да ласкају молитвама и даровима господару мртвих не би ли добиле лакшу пресуду.
Ноћ вештица уочи 1. новембра представља вечерњу прославу великог дана посвећеног сотони. Шамхаин старих Друида је сотона, бог смрти и господар мртвих. Јасно је из паганских обичаја и празника одакле потичу два сродна празновања и коме су посвећени Ноћ вештица и такозвани Празник рада. Иако се рад слави нерадно, онај коме је тај дан посвећен ради пуном паром преко заблуда које су се у време социјализма укорениле у народ који не зна порекло првомајских обичаја.
