Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti, obeležavaju pravoslavna crkva i vernici. Taj dan Hristos je proveo u Hadu, pa se obeležava u molitvi i tišini. Po završenoj liturgiji jede se hleb i voda.
Најраширенији назив за дан уочи Ускрса је Велика субота, страшна субота, завалита субота или дугачка субота. Сви ови називи опомињу на дуге Христове мука на распећу и упућују људе да треба да учине какво добро или милосрдно дело.
Велика субота или страсна субота посвећена је успомени на погреб Исуса Христа и његов силазак у Ад. Она је део страсне седмице и увод у Васкршње празнике.
Јутрење Велике суботе у новије време не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече. Пред симболичним Христовим гробом, уз кађење и држање свећа, врши се слика Христовог погреба.
Народни обичаји
Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, приправља рухо, боје јаја, по правилу изјутра пре изласка сунца. У Хомољу месе колач – васкршњак – окићен босиљком, као и мањи колачићи.
У југоисточном Банату месе колачиће који се после бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади. На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.
У Републици Српској, Поповом пољу, Велику суботу зову и Црвена субота и тада „масте“, односно боје јаја у црвено. У кућама које су имале смртни случај, јаја се фарбају у тамно црвено, црно или „масте“ у чађи. Јаја искључиво боје особе женског пола.