Podešavanja / Settings

Ko zna kako bi se završio „najveći društveni roman svetske literature“, kako je Tomas Man opisao „Anu Karenjinu“, inače najprevođenije književno delo na svetu ne računajući Bibliju, da nije bilo srpskog oslobodilačkog rata protiv Turaka u koji je veliki ruski pisac poslao svog junaka grofa Alekseja Vronskog po Aninoj pogibiji. Naime, epilog pomenutog romana bazirao […]

„Jesen 1914. Austrougarska pred pobedom nad Srbijom, čije snage povijaju pred nasrtajiima neprijatelja koji je nagrnuo iz pravca Bosne. Cerska bitka je već zaboravljena, na Drini se u međuvremenu iskrvarilo, na Mačkovom kamenu izginulo. Municije sve manje, a odeća postala rite. NAJNEVEROVATNIJA BITKA SRBA 1914. (o kojoj se ne uči u školi) Probajte pet sati […]

Istoričar Dragoljub Živojinović čak tvrdi da su ove velike sile odbile da prihvate deklaraciju. Svaka od ovih zemalja imala je svoje posebne razloge zbog kojih nije htela da uvaži ambiciozne zamisli srpskih političara da se na Balkanu stvori nova državna tvorevina – Jugoslavija. U carskoj Rusiji, koja je bila najverniji saveznik Srbije i u kojoj […]

Твитер публика је лоше примила ову објаву. „Да нешто назовемо по Аустро-Угарској? Можда неку школу у Подрињу или Мачви?“; „А да брзој прузи до Будимпеште дамо име `надвојвода Франц`“?; „По истој логици, и немачки мост у Београду из 1942, преко ког сад иду трамваји, требало би назвати: `Адолф Хитлер`“, итд. Чомићева је схватила да је […]

Tragom jedne slutnje Kada je u pitanju sporazum koji je predsednik Republike Srbije zaključio 4. septembra u Vašingtonu sa tzv. Republikom Kosovo, srpska javnost je najviše pažnje poklonila, čini se s pravom, pretposlednjoj, 15. tački. U njoj se Srbija „složila sa jednogodišnjim moratorijumom na kampanju za povlačenje priznanja“ i istovremeno se neoročeno obavezala da se […]

Када је Аустроугарска напала Србију 1914. године, Србија је одговорила жестоко и храбро. Ипак, до 1915. године пред њом се поставила само једна опција – повлачење. Са војском, Владом и остарелим краљем Петром бежао је и народ. Пут је водио преко неприступачних предела Албаније, а зима и хладноћа су се побринуле да се повлачење претвори […]

Наиме, у јуну 1919. године, на Париској мировној конференцији, закључен је Версајски споразум између савезника Антанте и Немачке. У складу са овим уговором, Немачка је признала кривицу за рат. Морала је да врати неке територије околним државама, да плати ратну штету пет милијарди долара и да победничким државама да сву своју трговачку морнарицу. Притиснути теретом […]

МНОГО смо крварили у свим ратовима, али до данас нисмо успели да, именима и бројевима, саберемо све наше жртве. Заборавом смо се огрешили и о наше пострадале цивиле, а само у Великом рату у многобројним логорима Аустроугарске, Немачке, Бугарске и Турске, српски народ изгубио је 900.000 жена, деце, стараца … Имали смо безмало троструко више […]

Ту су и подаци за друга места у општини Дубровник, који су још фрапантнији, јер Срби у већини места чине 100 одсто становништа, преноси webtribune.rs. Треба нагласити да је тадашњи папа, Лав XIII (1810-1903), јавно и писмено признао Дубровчанима да су Срби. – У Дубровнику, од памтивека, говорило се српски, говорило – како од пучана, […]

Život špijuna je odvajkada intrigirao običnog čoveka. Tajnovitost, misterije, opasnost i opsena ljudi od kojih dobijaju poverljive informacije, sastavni su deo špijunskog posla. A to podrazumeva inteligenciju, lukavstvo, čvrstinu i mnoge druge veštine, pa zbog toga ne iznenađuje što ih običan narod vrlo često doživljava kao nadljude. Stvarni život velikih špijuna zapravo je mnogo zanimljiviji […]

Август, прва година Првог светског рата. Гранате Аустроугара, испаљиване преко Саве и Дунава, уништавају много тога у Београду, иако је Хашком конвенцијом из 1907, чланом 59, став први, свим зараћеним странама забрањено да бомбардују небрањене локалитете. Београд је био „отворен град“, што је форма коју је Краљевина Србија изабрала због великог броја становништва, те је […]

Убрзо након Сарајевског атентата Аустроугарска је Србији упутила ноту у којој се наводи шта држава треба да уради у истрази поводом атентата у Сарајеву. Документ је предат 23. јула 1914. а Србија је имала 48 сати да преда одговор. Иако је историја показала да се аустроугарски цар Франц Јозеф још пре атентата у Сарајеву спремао […]

Преносимо вам текст наредбе Хрватско-славонско-далматинске земаљске владе о укидању ћирилице у „јавним нижим пучким школама“ краљевина Хрватске и Славоније, донете трећег октобра 1914. године. Пошто је одлука закаснила и за наступајућу 1914/15. годину уџбеници су већ одштампани и „разаслани“, уредбом се одређује да се „они имаду одмах замијенити латиницом штампаним почетницама и рачуницама…“ Наредбу објављену […]

Церу и Колубари певају се песме, преносе се приче, штампају књиге, а Мачков камен скромно шапће о рекама крви и прекинутом сазревању тадашње српске омладине. Својом аутобиографијом Ђорђе Карађорђевић сведочи о овим тмурним данима, али и њега историја брише, и његово име бледи, као да је то усуд хиљада оних којима судбина додели најкрвавији витешки […]

На питање који језик говоре у кући 9713 се изјаснио да је то српски језик, 716 талијански, 384 мађарски, 285 немачки, 52 чешки, 19 словенски, шест пољски и два руски језик.Дубровник је (са насељима Груж-Лапад, Бргат Горњи, Бргат Доњи, Грбавац, Мартиновићи, Макоше, Буићи, Петрача, Челопеци, Чибача, Брашина, Завреље, Солине и Плат) по попису из 1890. […]

Генетска страст Срба према странчарењу није никаква новина. Корени партијских расправа и сукоба дужи су од век и по. Додуше, морамо да признамо да је у време Титове Југославије та страст била мало више пригушена, али су зато наши земљаци нашли решење како да утоле жеђ за бављењем политиком, а да зато не буду под […]

На последњем, шестом предавању у оквиру циклуса посвећеног контроверзама у српској историографији, насловљеном „Етничко и верско у процесу српске националне интеграције“, Терзић је истакао да научно објашњење тешко размрсивог етничко-религиозног чвора захтева одговор на најмање два питања. Прво је у којој је мери српско политичко и културно вођство у превазилажењу тешког историјског наслеђа успело да изгради успешни политичко-културни модел обједињавања Срба. Још једно важно питање, […]

Територија Србије мања је за 11.000 хектара, јер је граница између наше земље и Хрватске волшебно враћена на оне из времена Аустроугарске царевине. Барем тако показује „Гугл“. „Нове“ границе на сателитској мапи овог интернет претраживача, у Подунављу, у подручју од Бачке Паланке до границе са Мађарском, поприлично залазе у српску територију. Тако је већи део […]

Врховна команда аустроугарске војске прогласила је такозвани Војно-генерални гувернман Србија 1. јануара 1916, а формирање окупационе власти на територији целе Србије уследило је у наредним месецима, објашњава за „Политику” војни историчар, публициста и сарадник историјског архива Србије Бранко Богдановић, откривајући мало познате историјске чињенице из мрачних година окупације. У пролеће 1916. у састав гувернмана укључени […]

Координатор савета за мањинска питања и члан Главног Одбора Српског покрета Двери, г. Горан Игић, одржао предавање под називом „Велика Албанија у Македонији – последице по Србију“. Господин Саша Новаковић, активни Дверјанин из Петровца је најзаслужнији за посећеност и добру медијску покривеност самог догађаја, јер је више регионалних медија извештавало о самом догађају (погледати видео […]